Хеклање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хеклице за хеклање

Хеклање је поступак прављења тканине од вунице или конца. Хеклање се, слично штрикању састоји од провлачења петљи вунице једне кроз друге. Хеклање се разликује од штрикања по томе што је у једном тренутку само једна петља активна (једини изузетак је Туниско хеклање) и што се уместо две штрикаће игле користи хеклица за хеклање.

Порекло[уреди]

Према неким теоријама хеклање је потекло од традиционалних ручних радова у Арабији, Јужној Америци или Кини, али нема јасних доказа да је тај ручни рад рађен пре него што је постао популаран у Европи у 19. веку. Познато је да се прва штампана шема појавила у холандском часопису у раном 19. веку. Многи сматрају да се хеклање вероватно користило у раним културама, али да се уместо хеклице користио савијени кажипрст; тако да услед тога нема материјалних остатака да сведоче о томе. Ови аутори указују на „једноставност“ технике и тврде да „мора“ да се користила одавно.

Ирска хеклана чипка, касни 19. век. Дизајн овог примерка је уско базиран на Флеманској иглом рађеној чипци из 17. века.

Други аутори тврде да су ткани, плетени или чворовани примерци тканине сачувани из веома давних времена, али да нема сачуваних примерака хеклане тканине у било којој етнолошкој збирци, или археолошком извору пре 19. века. Ови аутори указују на тамбурске хеклице које се користе у тамбурском везу у Француској у 18. веку и тврде да је провлачење петљи кроз тканину прерасло у „хеклање у ваздуху“

Почевши у 19. веку у Британији, САД и Француској, хеклање почиње да се користи као мање скупа замена за остале облике чипке. Цена фабрички произведеног памука је падала и иако су хеклане чипке захтевале више конца него ткане чипке, хеклане чипке су се брже израђивале и биле су лакше за учење.

У време Велике глади у Ирској (1845 - 1849) часне сестре су училе тамношње жене и децу да хеклају концем. Рад је ношен широм Европе и Америке и купован због своје лепоте и због хуманитарне помоћи коју је то пружало ирском становништву.

Хеклице су се кретале од од примитивних савијених игала у дршци од плуте, које су користиле сиромашне ирске чипкарице, до хеклица од скупоцено обрађеног сребра, гвожђа, слоноваче или кости постављених у различите дршке, од којих су неке биле боље дизајниране да покажу дамске руке него за рад са концем. До раних 1940-их, упутства за хеклање су се већ штампала у Енглеској.

Рана историја[уреди]

Широм света хеклање је постала народна радиност у успону, посебно у Ирској и северној Француској, издржавајући заједнице чију су традиционалну привреду нарушили ратови, промене у начину обраде и коришћења земље и неуспели усеви. Жене, понекад чак и деца би остајала кући и правиле ствари као одећу и ћебад да зараде новац. Готове ствари је углавном куповала средња класа у настајању. Увођење хеклања као имитације статусног симбола, уместо као јединствене вештине саме по себи, је обележило ту праксу као сувише обичну. Они који су могли да наруче чипку прављену старијим и скупљим методама су ниподаштавали хеклање као јефтину копију. Овај утисак је делимично ублажила краљица Викторија, које је купила ирску чипку и чак научила сама да хекла. Ирско хеклање је даље промовисано штампањем шема и инструкција за хеклање. Ове шеме које су се појавиле већ 1840-их су биле задивљујуће разнолике и сложене.

Савремена пракса[уреди]

Мода у хеклању се променила на крају викторијанске ере, у 1890-им. Хеклане чипке су у новој едвардијанској ери, достижући врхунац измећу 1910. и 1920. године, постале још финије у текстури и комплексније у бодовима.

Мали шведски столњак, око 1930. године

Јаке викторијанске боје су нестале и нове шеме су биле за беле или конце светлих боја, осим елегантних торбица, које су често хеклане од јарко обојене свиле, са перлицама. После Првог светског рата, смањио се број објављених шема и многе су биле поједностављене верзије шема из раног 20. века. После Другог светског рата, од касних 40-их до раних 60-их поново је оживело занимање за ручне радове, посебно у Америци, са објављених много нових и имагинативних дизајна за кућне ствари у шареним бојама, заједно са изменама на претходним издањима. Ове шеме су биле предвиђене за дебљи конац и вуницу него раније шеме и укључивале су разнолике боје. Овај ручни рад је остао углавном домаћа радиност до касних 60-их и раних 70-их када се нова генерација латила хеклања и популаризовала „бакине квадрате“, мотив који се ради у круг и укључује јарке боје.

Иако је хеклање изгубило на популарности, рани 21. век је донео оживљавање занимања за ручне радове и „уради сам“ хобије, као и велике кораке у унапређењу квалитета и разноликости конца. Има много више књига са модерним шемама и многе продавнице конца нуде часове хеклања, уз традиционалне часове штрикања.

Поступак[уреди]

Хеклана тканина се започиње прављењем омчасте петље на хеклици, затим се провлачи друга петља кроз прву и понављањем овога процеса се прави ланчић одговарајуће дужине. Овај ланчић се или окреће па се ради у редовима, или спаја са почетком и ради у круговима. Округлине се могу правити и тако што се више нових бодова провлачи кроз једну петљу. Бодови се праве тако што се провлачи једна или више петљи кроз сваку петљу на ланцу. На крају сваког бода, само једна петљица стоји на крају хеклице.

Материјали[уреди]

Хеклице се праве у разним величинама. Величине гвоздених хеклица иду од 3,5 до 0,75 милиметара у величини куке. Оне се користе за фини хеклани рад.

Алуминијумске хеклице иду од 2,5 до 19 милиметара у величини куке.

Има разних уметнички израђених хеклица, многе ручно израђене од дрвета, некад украшене полудрагим камењем и перлицама.

Хеклице које се користе за Тунижанско хеклање су издужене и имају задршке на крају ручке, док дупле хеклице имају куке на оба краја дршке. Такође постоји уређај са две куке који постеј све популарнији.

Међународни симболи и термини за шеме хекланих радова[уреди]

Симболи и неки од енглеских термина

За хеклање се користе различита терминологија. Пример симбола и термина:

  • chain - ланчић
  • slip stitch - омчаста петља
  • single crochet - штапић
  • double crochet - дупли штапић

Разлика између хеклања и штрикања[уреди]

Једна од очигледних разлика је да се за хеклање користи једна хеклица, док се за штрикање користе две игле. То је зато што је у хеклању једновремено само једна слободна петља на хеклици, док у штрикању једновремено постоји цео ред слободних петљи на иглама.

Штрикати се може и машински, док се многи хеклани бодови могу радити само ручно. Хеклана тканина користи 1/3 више конца од штрикане за исту дебљину конца и мање је еластична од штрикане тканине.

Референце[уреди]

  • Feldman, Annette. Handmade Lace & Patterns
  • Hadley, Sara. "Irish Crochet Lace", The Lace Maker, Vol. 4 No. 3, New York: D.S. Bennet, 1911.
  • Kooler, Donna. A Dictionary of Crochet
  • Lambert, Miss. My Crochet Sampler, London: John Murray, Albemarle Street, 1844.
  • Paludan, Lis. Crochet: History & Technique
  • Potter, Annie Louise. A living mystery : the international art & history of crochet
  • Riego de la Branchardiere, Eléanor. Crochet Book 4th Series, London: Simpkin, Marshall, and Co., 1848.
  • Riego de la Branchardiere, Eléanor. Crochet Book 6th Series, containing D'Oyleys and Anti-Macassars, London: Simpkin, Marshall, and Co., 1877.
  • Riego de la Branchardiere, Eléanor. Crochet Book, 9th Series or Third Winter Book, London: Simpkin, Marshall and Co., 1850.
  • Warren, The Court Crochet Doyley Book, London: Ackermann & Co, 1847.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хеклање

Упутства за хеклање и основне информације[уреди]

Бесплатне шеме[уреди]

Магазини[уреди]