Škampi
Škampi su rakovi sa izduženim telima i prvenstveno plivajućim načinom kretanja - najčešće Caridea i Dendrobranchiata iz reda desetonožaca, iako se neki rakovi izvan ovog reda nazivaju škampi.
Uže definicije mogu biti ograničene na Caridea, na manje vrste bilo koje grupe ili samo na morske vrste. Pod širom definicijom, škampi mogu biti sinonim za kozice, pokrivajući plivajuće rakove sa dugim, uskim mišićavim repovima (stomacima), dugim antenama i vitkim nogama.[1] Svaki mali rak koji podseća na škampe obično se naziva škampom.[2] Oni plivaju napred veslajući sa plivačicama na donjoj strani stomaka, iako su njihov odgovor na bekstvo obično ponovljeni pokreti repom koji ih veoma brzo pokreće unazad. Rakovi i jastozi imaju snažne noge za hodanje, dok škampi imaju tanke, krhke noge koje koriste prvenstveno za ležanje.[3]
Škampi su rasprostranjeni i obilni. Postoje hiljade vrsta prilagođenih širokom spektru staništa. Mogu se naći kako se hrane blizu morskog dna na većini obala i estuarija, kao iu rekama i jezerima. Da bi izbegle predatore, neke vrste se skidaju sa morskog dna i uranjaju u sediment.[3] Obično žive od jedne do sedam godina.[4] Škampi su često usamljeni, iako mogu formirati velika jata tokom sezone mrešćenja.[3][5]
Oni igraju važnu ulogu u lancu ishrane i važan su izvor hrane za veće životinje, od riba do kitova. Mišićavi repovi mnogih škampa su jestivi za ljude, a široko se hvataju i uzgajaju za ljudsku ishranu. Komercijalne vrste škampa deo su industrije vrednu 50 milijardi dolara godišnje,[3] a 2010. ukupna komercijalna proizvodnja škampa je iznosila skoro 7 miliona tona. Uzgoj škampa postao je rasprostranjeniji tokom 1980-ih, posebno u Kini, a do 2007. žetva sa farmi škampa je premašila ulov divljih škampa. Postoje značajni problemi sa prekomernim usputnim ulovom kada se škampi hvataju u divljini, i sa štetom od zagađenja ušća kada se koriste za podršku uzgoju škampa. Mnoge vrste škampa su male kao što termin škampi sugeriše, oko 2 cm (0,79 in), ali neki škampi prelaze 25 cm (9,8 in). Veći škampi su češće komercijalno ciljani i često se nazivaju kozicama, posebno u Komonveltu nacija i bivšim britanskim kolonijama.
Fosili[uredi | uredi izvor]
U fosilnom zapisu škampa poznato je samo 57 isključivo fosilnih vrsta.[6] Najraniji potiču iz rane jure, a slede primerci iz krede.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Shrimp Encyclopædia Britannica. Retrieved 20 August 2012.
- ^ Rudloe & Rudloe (2009)
- ^ a b v g Rudloe & Rudloe (2009), pp. 15–26.
- ^ „A bouillabaisse of fascinating facts about fish”. NOAA: National Marine Fisheries Service. Pristupljeno 22. 10. 2009.
- ^ A. Gracia (1996). „White shrimp (Penaeus setiferus) recruitment overfishing”. Marine and Freshwater Research. 47 (1): 59—65. doi:10.1071/MF9960059.
- ^ Sammy De Grave; N. Dean Pentcheff; Shane T. Ahyong; et al. (2009). „A classification of living and fossil genera of decapod crustaceans” (PDF). Raffles Bulletin of Zoology. Suppl. 21: 1—109. Arhivirano iz originala (PDF) 2011-06-06. g.
- ^ Fenner A. Chace, Jr.; Raymond B. Manning (1972). „Two new caridean shrimps, one representing a new family, from marine pools on Ascension Island (Crustacea: Decapoda: Natantia)”. Smithsonian Contributions to Zoology. 131 (131): 1—18. doi:10.5479/si.00810282.131.
