Ракови

	Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст.

Ракови Историја групе: Камбрија — данас
јастог
Систематика
царство: Animalia тип: Arthropoda подтип: Crustacea Brünnich, 1772
класе и поткласе
класа Branchiopoda Phyllopoda Sarsostraca класа Remipedia класа Cephalocarida класа Maxillopoda Thecostraca Tantulocarida Branchiura Pentastomida Mystacocarida Copepoda класа Ostracoda Myodocopa Podocopa класа Malacostraca Phyllocarida Hoplocarida Eumalacostraca
Екологија таксона

Ракови (Crustacea) су зглавкари за које је карактеристично да имају два пара антена, двогране екстремитете, да дишу на шкрге и да су, са малим изузецима, водене животиње. Ова подтип зглавкара обухвата око 30 000 врста најчешће добро покретних животиња које воде слободан начин живота, са само неколико врста које су сесилне и ретким паразитским врстама.

Спољашња анатомија

Тело им је хетерономно сегментисано и најчешће подељено на два региона:

• главеногрудни (cephalotorax), настао срастањем 6 главених и различитог броја, зависно од врсте ракова, грудних сегмената и
• трбушни (abdomen), који се састоји од различитог броја сегмената.

На глави се налазе:

• очи
• усни отвор
• 5 пари усних екстремитета:

1. пар су антене 1 које најчешће примају хемијске дражи:

2. пар су антене 2 које могу да имају различите улоге: тактилних чулних органа, пливање, придржавање женке приликом парења и др.

3. пар су мандибуле као пар јаких хитинских и назубљених плоча којима се дроби храна;

4. два пара максила, нежни, листолики ектремитети који додатно ситне храну.

Број грудних екстремитета је усаглашен са бројем сегмената који граде овај регион:

1. један од прва три пара су виличне ноге (максилопеде) којима се храна придржава и помера ка усном отвору;

2. остали грудни екстремитети служе за кретање и називају се переиподе. Оне могу код појединих представника, какви су десетоноги (декаподни) ракови, да буду јако снажне и у облику клешта којима се плен хвата и дроби.

Трбушни екстремитети се називају плеоподе и присутни су само код виших ракова. Најчешће имају улогу у кретању, пливању, а могу служити и за ношење јаја, код женки, или као копулаторни органи мужјака.

Спољашњи скелет је добро развијен и изграђен од кутикуле коју излучује једнослојни епидермис. На спојевима сегмената и чланака ногу кутикула је танка што омогућава добру покретљивост тих делова.

Унутрашња анатомија

Цревни систем је састоји од:

• предњег црева, које је пореклом од ектодерма и обложено је кутикулом која образује задебљања чија је улога механичка обрада хране;
• средње црево је ендодермалног порекла и нема кутикулу, у њега се улива пар жлезда означених као јетра;
• задње црево је истог порекла као и предње и такође је обложено кутикулом.

Крвни систем је отворен, крв циркулише кроз:

• срце које је смештено са леђне стране у перикардијуму (остатак целома);
• артерије
• синусе.

У крви се налазе респираторни пигменти:

• еритрокруорин;
• хемоцијанин
• хемоглобин.

Ракови дишу:

• помоћу шкрга, они који живе у води, које могу бити у виду листића (простији ракови) или у виду великог броја нити накачених на једну централну осовину;
• код сувоземних врста образују се шкржне коморе које функционишу као плућа;
• сићушне, водене врсте могу респирацију да обављају целом површином тела.

Излучивање се обавља једним јединим паром измењених метанефридија који се излива у основи максила или антена па се према томе називају максиларне или антеналне жлезде.

Нервни систем је лествичастог типа при чему код појединих врста може да дође до стапања ганглија.

Ракови имају одвојене полове са израженим полним диморфизмом, а хермафродити су ретки. Код највећег броја врсте развиће се одвија метамотфозом при чему долази до пресвачења, одбацивања старе кутикуле, која постаје мала, тесна и образовања нове.

Класификација

Класа ракова дели се на поткласе:

• цефалокарида
• бранхиопода
• остракода
• мистакокарида
• копепода
• бранхиура
• цирипедија
• малакострака или виши ракови

Галерија

• 

  Hyalella azteca
• 

  краба
• 

  Stenopus hispidus
• 

  Macrobrachium formosense
• 

  Јастог
• 

  Јастог (Јадранско море)
• 

  Ракови самци

Литература

• Блесић, Б: Артикулата, ПМФ - Крагујевац, 2002.
• Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
• Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
• Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
• Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
• Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
• Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
• Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ракови

• БиоНет Школа
• ITIS
• Crustacea.net
• Cyclops
• Martin, J. W. & Davis, G. E., 2001. An Updated Classification of the Recent Crustacea.