Škotski terijer
 | |||||||||||||||||
| Poreklo | Škotska | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||||||
| Domaći pas (Canis lupus familiaris) | |||||||||||||||||
Škotski terijer je rasa pasa koja se uzgaja u Škotskoj.
Pas se koristi za lov na lisice, jazavca i mnoge druge životinje koje se ukopavaju. U Škotskoj postoji mnogo rasa terijera, ali ova je dobila ime škotski zahvaljujući kapetanu G. Muraiu i S. E. Shirleiu, koji su radili na poboljšanju rase. Usmereni razvoj teče od početka 19. veka. Standard je usvojen u Velikoj Britaniji 1883. godine. Rasa je rasprostranjena skoro širom sveta[1].
Opis[uredi | uredi izvor]
Škotski terijer je nizak pas za rad u rupi; uprkos kratkim nogama, oni su aktivni i okretni.
Glava je duga, ali proporcionalna. Lobanja i njuška su iste dužine. Lobanja je ravna i široka, prelaz od čela do njuške je izražen. Nos je okrugao, crn. Zubi su dugi i imaju makazast zagriz. Oči su bademaste, smeđe, široko postavljene i duboko. Uši su tanke, zašiljene, postavljene visoko, ne baš blizu jedna drugoj.
Vrat je impresivan i mišićav, gornja linija je ravna, leđa su prilično kratka i snažna. Grudi su široke, rebra su zaobljena i položena unazad.
Rep je srednje dužine, sužava se prema kraju, postavljen je okomito i može biti blago zakrivljen.
Ramena su duga i nagnuta, noge su ravne. Butine su duboke, metatarzalne kosti kratke i jake. Zadnje noge su nešto manje od prednjih nogu. Pokreti škotskog terijera su glatki i slobodni.
Dlaka je duga i pripijena, dvostruka: poddlaka je gusta i meka, spoljna dlaka tvrda i gusta, slična žici. Dlaka dobro štiti psa od lošeg vremena. Boja crna, pšenična ili tigrasta.
Visina je 25-28 cm, a težina 8,5-10,5 kg[2].
Karakter[uredi | uredi izvor]
Škotski terijer je sladak, živahan, izdržljiv pas sa odlučnim i upornim karakterom. Mnogi ljudi veruju da su škotski terijeri veoma ponosni i tvrdoglavi psi sa svojim unutrašnjim svetom i potrebama. Međutim, ovim terijerima je zaista potrebna ljubav svojih vlasnika.
Škotske terijere često nazivaju "velikim psom u malom paketu" jer, uprkos malom rastu, imaju veoma moćne zube i vratove. Odlično treniraju, ne laju bez razloga, iako mogu da se zauzmu za sebe. Imaju ogromnu rezervu snage i energije i dobro se prilagođavaju životu u gradu i na selu. Vuna dobro štiti u svim vremenskim uslovima. Potrebna je redovna vežba i duge šetnje[3].
Zdravlje[uredi | uredi izvor]
Terijeri su predisponirani na mnoge vrste raka (naročito rak krvi, rak želuca i neke druge). Istraživanja su pokazala da se rak najčešće javlja kod ženki starijih od 11 godina. U proseku, terijeri žive do 13 godina[4].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ dcwd. „Home Scottish Terrier Club of America -”. Scottish Terrier Club of America (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-13.
- ^ Greyhound, Teton NewMedia, 2012, str. 248—252, Pristupljeno 2024-03-13
- ^ Green, James E. (1894). The Scottish terrier and the Irish terrier : their history, characteristics and development to the present standard, etc. Boston: G.R. Willis, printer.
- ^ „ŠKOTSKI TERIJER”. Kinološki savez Republike Srbije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-03-13.