Шкотска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шкотска
Scotland
Alba
Застава Шкотске Грб Шкотске
Застава Грб
крилатица: In My Defens God Me Defend
Химна
Положај Шкотске
Главни град Единбург
55°57′N 3°12′W
Највећи град Глазгов
Службени језик енглески, шкотски гелски, шкотски
Облик државе Уставна монархија
 — Монарх Елизабета II
 — Премијер Алекс Салмонд
Оснивање  
 — Кенет I Шкотски 843. (традиционално) 
Површина  
 — укупно 78.387 km² (-)
 — вода (%) 1,9
Становништво  
 — 2013. 5.327.700[1] (-)
 — 2011. 5.295.403
 — густина 65,9/km² (-)
БДП (ПКМ) 2010 приближно
 — укупно £ 139,774 милијарде (-)
 — по глави становника £ 26.766 (-)
Валута Стерлинг фунта (£) (GBP)
Временска зона UTC
Интернет домен .uk
Позивни број +44

Шкотска (енгл. и шко. Scotland, шкг. Alba, Каледонија на латинском и келтском) је област на северу острва Велика Британија. Политички је једна од конститутивних држава Уједињеног Краљевства. Дели копнену границу на југу са Енглеском, а ограничена је Северним морем на истоку, Атлантиком на северу и западу те Северним каналом и Ирским морем на југоизападу. Административно јој припадају и Оркнијска и Шетландска острва као и архипелаг Хебриди.

Краљевство Шкотска је била независна држава до 1. маја 1707, када је Законом о унији ушла у заједницу са Краљевством Енглеском и створила Краљевство Велику Британију. На референдуму о независности који је одржан 18. септембра 2014. већином гласова предлог о независности је одбијен.

Етимологија[уреди]

Назив за Шкотску потиче од латинске речи Scoti, термина којим су називани Гели, народи данашње Шкотске и Ирске. Каснолатински израз Scotia коришћен је за Ирску.[2] Најкасније у 11. веку израз Scotia се користи за Шкотску изнад реке Форт, где се говорио гелски језик. Упоредо је коришћен и израз Albania или Albany који потичу од гелског назива Alba.[3] Коришћење израза Scots или Scotland за целу данашњу територију Шкотске је постало уобичајено у касном средњем веку.[4]

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Шкотске

Први писани документи о Шкотској јављају се још у време Римског царства. Шкотски крајеви, или провинције, како су били звани гранични крајеви Царства остао је запамћен као „неосвојиви“. Наиме Шкотска је у то време била паганска заједница, њени ратници страшили су римске легије, које се и овако нису сналазиле у брдовитом Шкотском крајолику. Римски императори су наредили да се изгради утврдни зид дуж Шкотске границе како би се римске трупе заштитиле од хордашких упада Шкота. „Провинција Северна Енглеска“ остала је слободна, одупирала се римским навалама вековима и на крају у томе и успела.

Други значајан период Шкотске историје је дугогодишња борба за самосталност. Рат са Енглеском, који је трајао дуги низ година у облику борбе на војном, дипломатском и економском пољу. У тој борби највише се истицао Вилијам Волас. Волас се борио за шкотску слободу. О њему су писане многе песме и приче, а у деведесетим је снимљен и филм „Храбро срце“. У том рату многи од шкотских племића су пали. Најтрагичнија је погибија краљице Мери, у неким причама она је била названа „Краљица Шкота“. Шкотска је дала многе животе у тој борби, на крају испоставиће се судбоносној за шкотски народ.

Нови век[уреди]

Џејмс VI је 1603. наследио престо Енглеске и Ирске (као Џејмс I).

Џејмс IV Стјуарт је потписао споразум о вечном миру са Хенријем VII. Такође је оженио Хенријеву кћерку Маргарита Тјудор, чиме је постављена сцена за Унију круна. Хенрију је овај брак са једном од најдужих европских династија значио давање легитимитета новој династији Тјудор.[5] Деценију касније, Џејмс је донео одлуку да нападне Енглеску као чин помоћи Француској по условима Старог савеза. Био је последњи британски монарх који је погинуо у борби у битка код Флодена.[6] Након једне генерација Стари савез је окончан Единбуршким миром из 1560. Француска се сложила да повуће све копнене и поморске снаге. Исте године Џон Нокс је остварио свој циљ да Шкотска постане протестанстка земља и шкотски парламент је укинуо папин ауторитет над Шкотском.[7] Мери Стјуарт, католкиња и бивша француска краљица, је присиљена да абдицира 1567.[8]

Џејмс VI је 1603. наследио престоле Енглеске и Ирске, поставвш краљ Џејмс I од Енглеске и Ирске, и отишао из Единбурга за Лондон.[9]

Шкоти су 1698. покушали да изведу амбициозни пројекат оснивања трговачке колоније на Панамској превлаци. Тврди се да је скоро сваки шкотски земљопоседник који је имао новца уложио у Дарјенску шему. Њена пропаст је довела до банкрота ових земљопоседника, али не и општина. Како било, банкрот племства, уз претњу енглеске инвазије, је играло кључну улогу у убеђивању шкотске елите да подржи унију са Енглеском.[10][11]

Споразим о уније је 22. јула 1706. договорен између Шкотског парламента и Парламента Енглеске и следеће године два Закона о унији су усвојена у оба парламента чиме је са 1. мајем 1707. као даном ступања на снагу створено уједињено Краљевство Велика Британија.

Географија[уреди]

Шкотска по географском положају спада у регију западне Европе. У Краљевини Велике Британије заузима северну област, њена Шетландска острва представљају најсвернију тачку Уједињеног Краљевства. Шкотска је земља брда и великих долина, са својом веома разуђеном обалом чини најмлађи део острвског копна. Предели нетакнуте природе представљају прави рај за све оне који су љубитељи природе. Шкотска важи за једну од земаља Европе са најочуванијом природом. Такође је позната и по својим језерима, међу којима је најпознатије Лох Нес, чувено по легенди да у њему живи чудовиште звано Неси.

Становништво[уреди]

Глазгов
Глазгов
Единбург
Единбург
Поредак Град Округ Популација Абердин
Абердин
Данди
Данди
1 Глазгов 589.900
2 Единбург 468.720
3 Абердин 201.680
4 Данди 144.170
5 Пејсли 74.570
6 Ист Килбрајд 73.590
7 Инвернес 57.960
8 Ливингстон 55.070
9 Хамилтон 51.640
10 Камбернолд 50.470
General Register Office for Scotland 2010 estimate[12]


Култура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Култура Шкотске

Веома традиционална и затворена (конзервативна) култура и стил живљења Шкота омогућили су да се многа традиционална обележја сачувају и дан данас. Килт је шкотска народна ношња која се носила у средњем веку, а многи Шкоти је и дан данас облаче за свечане прилике.

Извори[уреди]

  1. ^ „Scotland's Population at its Highest Ever“. National Records of Scotland. 30. 4. 2014. Приступљено 30. 4. 2014.. 
  2. ^ Gwynn (2009), стр. 16.
  3. ^ Ayto, John; Ian Crofton. Brewer's Britain & Ireland: The History, Culture, Folklore and Etymology of 7500 Places in These Islands. WN. ISBN 978-0-304-35385-9. 
  4. ^ Keay, J. & Keay, J. (1994) Collins Encyclopaedia of Scotland. London. HarperCollins.
  5. ^ „James IV, King of Scots 1488–1513“. BBC. 
  6. ^ „Battle of Flodden, (Sept. 9, 1513),“. Encyclopædia Britannica. 
  7. ^ „The Scottish Reformation,“. BBC Scotland. 
  8. ^ „Religion, Marriage and Power in Scotland, 1503–1603“. The National Archives of the United Kingdom. 
  9. ^ Ross (2002), стр. 2.
  10. ^ „Why did the Scottish parliament accept the Treaty of Union?“. Scottish Affairs Приступљено 1. 5. 2013.. 
  11. ^ „Popular Opposition to the Ratification of the Treaty of Anglo-Scottish Union in 1706-7“. University of St Andrews. 
  12. ^ Mid-2010 Population Estimates for Settlements and Localities in Scotland, General Register Office for Scotland. Retrieved 6 September 2012.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :