AGP
AGP '(engl. Accelerated Graphics Port) je ubrzan port namijenjen isključivo za grafičke kartice (pošto jedan inače zahteva veću propusnost podataka) koja se nalazi matičnoj ploči. Napravio je Intel zbog sve većih zahteva 3D računarskih igara i ostalih zahtevanih aplikacija, omogućava direktnu komunikaciju između karata i memorija.
Istorija[uredi | uredi izvor]
AGP slot se prvi put pojavio na x86- kompatibilnim sistemskim pločama zasnovanim na Soket 7 Intel P5 Pentium i Slot 1 P6 Pentium II procesorima. Intel je 26. avgusta 1997. predstavio AGP podršku sa i 440 LKS Slot 1 čipsetom, a poplava proizvoda uslijedila je od svih glavnih proizvođača sistemskih ploča.
Prvi Soket 7 čipseti koji podržavaju AGP bili su VIA Apolo VP3, SiS 5591/5592, a ALI Aladin V. Intel nikada nije objavio AGP opremljen Soket 7 čipset. FIC je demonstrirao prvu Soket 7 AGP sistemsku ploču u novembru 1997. godine kao FIC PA-2012 baziranu na VIA Apolo VP3 čipsetu, nakon čega je EPOKS P55-VP3 vrlo brzo baziran na VIA VP3 čipsetu koji je prvi na tržištu.
Rani video čipseta posjedovanje AGP podrška bili su Rendition Verite V2200, 3dfk Vudu Banši, NVIDIA RIVA 128, 3Dlabs PERMEDIA 2, AMD i740, ATI Rage serije, MATROKS Milenijum 2 i S3 ViRGE Silent / 2. Neke rane AGP ploče koristile su grafičke procesore izgrađene oko PCI i jednostavno su premošćene na AGP. Ovo je rezultiralo time da su kartice imale malo koristi od nove sabirnice, s tim da je jedino poboljšanje koristilo sat sa 66 MHz, sa rezultirajućim dvostrukim propusnim opsegom u odnosu na PCI, i ekskluzivnošću sabirnica. Primeri takvih karata su bili Vudu Banši, Verite V2200, Milenium II i S3 ViRGE GKS / 2. Intelov i740 je eksplicitno dizajniran da iskoristi novi skup AGP funkcija; u stvari, dizajniran je tako da se tekstuje samo iz AGP memorije, što čini PCI verzije ploče teškim za implementaciju (RAM lokalnog odbora je morao da emulira AGP memoriju).
Majkrosoft je prvi put uveo AGP podršku u Vindovs 95 OEM Servis Rilis 2 (OSR2 verzija 1111 ili 950B) preko USB SUPLEMENT-a na OSR2 path. Nakon nanošenja flastera Vindovs 95 sistem je Vindovs 95 verzije 4.00.950 B. Prvi operativni sistem zasnovan na operativnom sistemu Vindovs NT koji je dobio AGP podršku bio je Vindovs NT 4.0 sa servisnim paketom 3, koji je uveden 1997. Linuks podrška za brze transfere podataka sa AGP-om je prvi put dodata 1999. godine implementacijom AGP gart kernel modula.
Prednosti od PCI (PCI)[uredi | uredi izvor]
Kako su računari sve više postajali grafički orijentisani, uzastopne generacije grafičkih adaptera počele su da guraju granice PCI-ja, sabirnice sa zajedničkim propusnim opsegom. To je dovelo do razvoja AGP-a, "busa" posvećenog grafičkim adapterima.
AGP se u velikoj meri zasniva na PCI-ju, AGP sabirnica je superset konvencionalne PCI magistrale, AGP kartice moraju biti PCI kartice.
Osnovna prednost AGP-a nad PCI-jem je što obezbeđuje namjenski put između slota i procesora, a ne dijeljenja PCI sabirnice. Pored nedostatka konkurencije za autobus, direktna veza omogućava veću brzinu takta.
Druga velika promena je da AGP koristi podeljene transakcije, gde su adrese i faze podataka PCI transakcije odvojene. Kartica može slati mnoge faze adresa, a domaćin ih obrađuje u redu. Na ovaj način se izbegavaju duga kašnjenja, dok je u stanju mirovanja, tokom operacija čitanja.
Treće, PCI bas hendsiking je pojednostavljeno. Za razliku od PCI bas transakcija čija dužina se pregovara na osnovu ciklusa po ciklusu koristeći signale FRAME # i STOP #, AGP transferi su uvijek višestruki od 8 bajta, a ukupna dužina je uključena u zahtjev. Dalje, umesto korišćenja IRDI # i TRDI # signala za svaku reč, podaci se prenose u blokovima od četiri taktna ciklusa (32 reči na AGP 8 × brzini), a pauze su dozvoljene samo između blokova.
Konačno, AGP dozvoljava (opciono u AGP 1.0 i 2.0, obavezno u AGP 3.0) adresno adresiranje, što znači da su adresne i podatkovne sabirnice odvojene tako da faza adrese uopće ne koristi glavne adrese / podatke (AD). To se postiže dodavanjem dodatne 8-bitne "Sajd Bend Adres" sabirnice preko koje grafički kontroler može izdavati nove AGP zahtjeve dok se drugi AGP podaci prenose preko glavnih 32 adresa / podataka (AD) linija. Ovo dovodi do poboljšanja ukupne propusnosti AGP podataka.
Ovo veliko poboljšanje performansi čitanja memorije čini praktičnom za AGP karticu da čita teksture direktno iz RAM-a sistema, dok PCI grafička kartica mora da ga kopira iz sistemske memorije u video memoriju kartice . Sistemska memorija je dostupna pomoću tabele za preslikavanje grafičkih adresa (GART), koja raspoređuje glavnu memoriju po potrebi za skladištenje teksture. Maksimalna količina sistemske memorije koja je na raspolaganju AGP-u definisana je kao AGP otvor.
Verzije[uredi | uredi izvor]
| Specifikacija | Voltaža | Klok | brzina | Transfer/klok | brzina* (MB/s) |
|---|---|---|---|---|---|
| PCI | 3.3/5 V | 33 MHz | — | 1 | 133 |
| PCI 2.1 | 3.3/5 V | 33/66 MHz | — | 1 | 133/266 |
| AGP 1.0 | 3.3 V | 66 MHz | 1× | 1 | 266 |
| AGP 1.0 | 3.3 V | 66 MHz | 2× | 2 | 533 |
| AGP 2.0 | 1.5 V | 66 MHz | 4× | 4 | 1066 |
| AGP 3.0 | 0.8 V | 66 MHz | 8× | 8 | 2133 |
| AGP 3.5* | 0.8 V | 66 MHz | 8× | 8 | 2133 |
Intel je 1997. objavio "AGP specifikaciju 1.0". On je specificirao 3,3 volti signale i 1 × i 2 × brzine. [3] Specifikacija 2.0 dokumentovana 1,5 volti signalizacija, koja se može koristiti za 1 ×, 2 × i dodatne 4 × brzine [7] [8] i 3.0, dodala je signalizaciju od 0,8 volti, koja bi mogla raditi pri brzinama 4 × i 8 × . [9] (1 × i 2 × brzine su fizički moguće, ali nisu specificirane).
Dostupne verzije su navedene u susednoj tabeli.
Majkrosoft verziju 3.5 samo javno spominje Microsoft pod Universal Accelerated Graphics Port (UAGP), koji specificira obaveznu podršku dodatnih registara jednom označenih opcionalno pod AGP 3.0. Nadograđeni registri uključuju PCISTS, CAPPTR, NCAPID, AGPSTAT, AGPCMD, NISTAT, NICMD. Novi potrebni registri su APBASELO, APBASEHI, AGPCTRL, APSIZE, NEPG, GARTLO, GARTHI.
Postoje različiti fizički interfejsi (konektori); pogledajte odeljak Kompatibilnost.
Oficijalna proširenja[uredi | uredi izvor]
AGP Pro[uredi | uredi izvor]
Zvanično proširenje za kartice koje zahtevaju više električne energije, sa dužim utorom sa dodatnim pinovima za tu svrhu. AGP Pro kartice su obično kartice klasa radne stanice koje se koriste za ubrzavanje profesionalnih aplikacija za projektovanje pomoću računara koje se koriste u oblasti arhitekture, mašinske obrade, inženjeringa, simulacija i sličnih polja.[1]
64-bit AGP[uredi | uredi izvor]
64-bitni kanal je nekada predložen kao fakultativni standard za PCI 3.0 u nacrtima dokumenata, ali je pala u konačnoj verziji standarda.
Standard dozvoljava 64-bitni prenos za AGP 8 × očitava, piše i brzo piše; 32-bitni prenos za PCI operacije.
Neformalne varijante[uredi | uredi izvor]
Proizvođači su proizveli brojne nestandardne varijacije AGP interfejsa.
Unutrašnji AGP interfejs[uredi | uredi izvor]
To je interni AGP standard interfejsa koji koristi SiS za kontrolere na severnom mostu sa integrisanom grafikom. Originalna verzija podržava isti propusni opseg kao i AGP 8 ×, dok Ultra-AGP 2 ima maksimalni propusni opseg od 3,2 GB / s.
PCI-bazirani AGP port[uredi | uredi izvor]
Nije pravi AGP interfejs, ali omogućava AGP karticu da se poveže preko nasleđene PCI magistrale na PCI Ekpress matičnoj ploči. Radi se o tehnologiji koja se koristi na matičnim pločama proizvedenim od strane ECS-a, a namijenjena je da omogući da se postojeća AGP kartica koristi u novoj matičnoj ploči, umjesto da se zahtijeva PCIe kartica (od uvođenja PCI-e grafičkih kartica nekoliko matičnih ploča osigurava AGP slotove). "AGP Ekpress" slot je u osnovi PCI slot (sa dvostrukom snagom) sa AGP konektorom. On nudi kompatibilnost sa AGP karticama, ali pruža nepotpunu podršku (neke AGP kartice ne rade sa AGP Ekpres-om) i smanjene performanse - kartica je primorana da koristi zajedničku PCI magistralu na nižoj propusnosti, umesto da koristi isključivo brži AGP. AGI ASRok grafički interfejs (AGI) je vlasnička varijanta standarda ubrzanog grafičkog porta (AGP). Njegova svrha je da obezbedi AGP podršku za ASRok matične ploče koje koriste čipsetove koji nemaju izvornu AGP podršku. Međutim, on nije u potpunosti kompatibilan sa AGP-om, i poznato je da nekoliko čipseta grafičkih kartica nije podržano. AGKS U Epok Advansid Grafiks eKstended (AGKS) je još jedan vlasnički AGP varijanta sa istim prednostima i nedostacima kao AGI. Uputstva za upotrebu preporučuju da ne koristite AGP 8 × ATI kartice sa AGKS slotovima. KSGP Biostar Ikstreme Grafiks Port je još jedan AGP varijanta, i sa istim prednostima i nedostacima, kao AGI i AGKS.
Kompatibilnost[uredi | uredi izvor]
AGP kartice su kompatibilne unazad i naprijed u granicama. Kartice sa ključem od samo 1,5 volti neće preći u slotove od 3,3 volti i obrnuto, iako postoje "Univerzal" kartice koje će se uklopiti u bilo koji tip slota. Postoje i nevezani "univerzalni" slotovi koji će prihvatiti bilo koju vrstu kartice. Kada je AGP univerzalna kartica uključena u AGP univerzalni priključak, koristi se samo 1,5 volti dio kartice. Neke kartice, kao što su Nvidijina GeFors 6 serija (osim 6200) ili ATI-jeva Radeon Ks800 serija, imaju samo ključeve od 1,5 volti da bi se sprečilo njihovo instaliranje u starije matične ploče bez podrške za 1,5 volti. Neke od poslednjih modernih kartica sa podrškom za 3,3 volti bile su Nvidija GeFors FKS serije (FKS 5200, FKS 5500, FKS 5700, neki FKS 5800, FKS 5900 i neki FKS 5950), Gefors 6 serija (samo 6200, 6600/6600 LE / 6600 GT) i ATI Radeon 9500/9700/9800 (R350) (ali ne i 9600/9800 (R360)). Neke Gefors 6200 i Gefors 6600 kartice će funkcionisati sa AGP 1.0 (3,3 volti) slotovima.
AGP Pro kartice se neće uklopiti u standardne slotove, ali će standardne AGP kartice raditi u Pro slotu. Matične ploče opremljene univerzalnim AGP Pro slotom će prihvatiti 1,5 volti ili 3,3 volti karticu u AGP Pro ili standardnoj AGP konfiguraciji, Universal AGP kartici ili Universal AGP Pro kartici.
Neke kartice neispravno imaju dvostruke ureze, a neke matične ploče pogrešno imaju potpuno otvorene slotove, što omogućava da se kartica priključi na slot koji ne podržava ispravan signalni napon, koji može oštetiti karticu ili matičnu ploču. Neke pogrešno dizajnirane stare 3,3 volti kartice imaju ključ od 1,5 volti.
Postoje neki vlasnički sistemi koji nisu kompatibilni sa standardnim AGP; na primer, Epl Pover Mekintoš računari sa Epl Displej Konektorom (ADC) imaju dodatni konektor koji napaja priključeni ekran. Neke kartice dizajnirane za rad sa specifičnom CPU arhitekturom (npr. PC, Epl) možda neće raditi s drugima zbog problema sa firmverom.
