Норфолска араукарија

Araucaria excelsa; Araucaria heterophylla
	Araucaria excelsa na Ostrvu Norfok
Status ugroženosti
	; Ranjiv (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Pinophyta
Klasa:	Pinopsida
Red:	Pinales
Porodica:	Araucariaceae
Rod:	Araucaria
Vrsta:	A. heterophylla
Binomno ime
	Araucaria heterophylla; (Salisb.) Franco
Sinonimi
	Araucaria excelsa var. glauca Carrière; Eutacta excelsa var. aurea-variegata Carrière; Eutacta excelsa var. glauca (Carrière) Carrière; Eutacta excelsa var. monstrosa Carrière; Eutacta excelsa var. variegata-alba Carrière; Eutassa heterophylla Salisb.;

Norfolska araukarija,^[2] sobna jela ili araukarija (lat. Araucaria excelsa, Araucaria heterophylla, engl. Norfolk Island Pine) je dugogodišnji zimzeleni četinar iz porodice araukarije (Araucariaceae). Iako potiče sa Ostrva Norfoka, rasprostranjena je širom sveta. U prirodnom staništu može da naraste i preko 70 m, dok se u sobnim uslovima razvija do 150 cm. Zbog svoje sličnosti sa jelom, koristi se i kao novogodišnje ukrasno drvo.

Opis biljke[uredi | uredi izvor]

Araucaria excelsa potiče sa južnopacifičkih ostrva, gde je otkrivena 1793. godine. Veoma je slična srodnoj čileanskoj Araucaria araucana. U zavisnosti gde se uzgaja može da dostigne visinu od 50 cm do 70 m. Najviše joj prija umerena kontinentalna klima od -5°C do 21°C, ali uspeva da opstaje i u kratkoročnim vrućinama i hladnoćama. U prvim godinama rasta Araucaria excelsa karakteriše simetrično raspoređene grane sa tamnozelenim igličasti lišćem. U kasnijim godinama, simetričnost se gubi. Obrazuje makro i mikrostrobile svake 3-4 godine u septembru, a šišarke sa semenom u aprilu (južna hemisfera). Seme krupno okriljeno sa strane u kilogramu ima 573 zrna.^[3] One se raspadaju aprila-maja. U prvim godinama života osetljiva je na bele i zelene vaši. Previsoka temperatura dovodi do opadanja iglica. Loše zemljište može da prouzrokuje manji rast i bleđu boju.

Značaj[uredi | uredi izvor]

Pored ulepšavanje otvorenih prostora u uslovima mediteranske, i slične klime, Araucaria excelsa se koristi i kao sobna biljka, a ponekad i kao zamena za novogodišnju jelku. Ukoliko se koriste kao jelka, preporučuje se da se na njoj ne stavljaju ukrasi koji daju toplotu (sijalice, lampice, svećice...) jer može doći do opadanja iglica.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Thomas, P. (2011). „Araucaria heterophylla”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2011: e.T30497A9548582. doi:10.2305/IUCN.UK.2011-2.RLTS.T30497A9548582.en. Pristupljeno 9. 1. 2018.
^ „Drvo ili život sam” (PDF). str. 7. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 07. 2018. g. Pristupljeno 16. 07. 2018.
^ Walters, G.A. (1974): Araucaria, araucaria. In: Schopmeyer CS, tech. coord. Seeds of woody plants in the United States. Agric. Handbk. 450. Washington, DC: USDA Forest Service: 223-235.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Nega sobnog cveća; David Longman,

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Jela

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Araucaria excelsa (jezik: engleski)

[iucn-1] Thomas, P. (2011). „Araucaria heterophylla”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2011: e.T30497A9548582. doi:10.2305/IUCN.UK.2011-2.RLTS.T30497A9548582.en. Pristupljeno 9. 1. 2018.

[2] „Drvo ili život sam” (PDF). str. 7. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 07. 2018. g. Pristupljeno 16. 07. 2018.

[3] Walters, G.A. (1974): Araucaria, araucaria. In: Schopmeyer CS, tech. coord. Seeds of woody plants in the United States. Agric. Handbk. 450. Washington, DC: USDA Forest Service: 223-235.

[1]

[2]

[3]