Емпајер стејт билдинг
| Емпајер стејт билдинг | |
.jpg)
| |
| Емпајер стејт билдинг је била највиша зграда на свету од 1931. до 1972.. * | |
| Претходна највиша зграда | Крајслер зграда |
| Титулу одузела | Светски трговински центар |
| Локација | Њујорк, САД[1] |
| Висина (m) | 381 (са кровом)[2] |
| Број спратова | 102[3][4] |
| Изграђена | 1931. |
| Уништена | - |
| Страница Емпориса | |
Емпајер стејт билдинг је облакодер у граду Њујорку.[5][6] Зграда је висока 443.2 m и има 102 спрата.[а] Дизајнирали су је Шрив, Лем и Хармон, и изграђена је 1931. године. Зграда је добила име по надимку државе Њујорк, који је непознатог порекла. У периоду од 1931. до 1972. је била највиша зграда на свету.[9] Према подацима из 2017. године зграда је 5. по висини међу комплетираним небодерима у Сједињеним Државама и 28. највиша зграда на свету. Она је исто тако 6. највиша самостална структура у Америкама. Америчко Удружење Грађевинара је прогласило Емпајер стејт билдинг за једно од седам модерних Светских чуда. Зграда такође припада Светској Федерацији Великих Зграда.
Локација Емпајер стејт билдинга, на западној страни Пете авеније између Западне 33. и 34. улице, је првобитно је била део фарме из раног 18. века. У касним 1820-тим, тај простор је дошао у посед истакнуте породице Астор, тако да су потомци Џона Џејкова Астора ту изградили Валдорф–Асторија хотел током 1890-их. До 1920-их, фамилија је продала застарели хотел и локација је индиректно завршила под власништвом Емпајер стејт инк., пословног подухвата у коме су учествовали бизнисмен Џон Џ. Раскоб и бивши гувернер Њујорка Ал Смит. Оригинални дизајн за Емпајер стејт билдинг је био за пословну зграду са 50 спратова. Међутим, након петнаест ревизија, коначни дизајн је прерастао у зграду са 86 спратова високу 1.250 стопа, са ваздушним јарболом на врху. То је осигурало да она буде највиша зграда на свету, надмашујући Крајслерову зграду и 40 Вол Стрит, два друга небодера у Менхетну који су били у изградњи у то време, и који су се такмичили висински премац.
Демолирање Валдор–Асторије је почело октобра 1929, а темељи Емпајер стејт билдинга су били ископани пре него што је рушење било завршено. Изградња на самој згради почела је 17. марта 1930. године, са просечном стопом изградње од једног спрата дневно. Добро координиран распоред омогућио је да 86 спратова буду закровљени 19. септембра, шест месеци након почетка изградње, а јарбол је завршен 21. новембра. Од тог тренутка, унутрашњи рад је настављен брзим темпом и зграда је отворена 1. маја 1931, тринаест и по месеци након што је постављен први челични стуб. Упркос публицитета око изградње зграде, њени власници нису успели да остваре профит до почетка 1950-их. Међутим, она је од самог почетка била популарна туристичка атракција, са око 4 милиона посетилаца у опсерваторијама зграде на 86. и 102. спрату сваке године.
Емпајер стејт билдинг се одржала као највиша зграда на свету готово 40 година, све до завршетка северног торња Светског трговинског центара у Нижем Менхетну крајем 1970. Након напада 11. септембра 2001. поново је била највиша зграда у Њујорку, док нови Светски трговински центар 1 није завршен априла 2012.
Локација[уреди | уреди извор]
Емпајер стејт зграда је лоцирана на западној страни броја 350 Пете авеније у Менхетну, између 33. и 34. улице.[10] Мада је физички лоцирана у Саут Мидтауну,[11] мешовитој стамбеној и комерцијалној области,[12] зграда је толико велика да јој је додељен сопствени поштански код, 10118;[13][14] она је једна од 43 зграде у Њујорк Ситију које имају сопствени ЗИП код.[15][б] Област на југу и западу карактеришу друге значајне знаменитости Менхетна, укључујући Мејси'с код Хералд сквера на Шестој авенији и 34. улици,[18] Корејатаун у 32. улици између Пете и Шесте авеније,[18][19] Пен стејшон и Медисон сквер гарден на Седмој авенији између 32. и 34. улице,[18] и Флауер дистрикт у 28. улици између Шесте и Седме авеније.[20][18] Најближе станице Њујоршког метроа су 34. Стрит–Хералд сквер Square код Шесте авеније и Бродвеја, један блок западно, и 33. улица код Парк авеније, два блока источно. Постоји и PATH станица код 33. улице и Шесте авеније.[21]
Источно од Емпајер стејт билдинга је Мари Хил,[21] насеље са мешовитим стамбеним, комерцијалним и забавним садржајем.[22] Један блок источно од Емпајер стејт билдинга, на Мадисон авенији код 34. улице, је Научна, индустријска и пословна библиотека која је у оквиру Јавне библиотеке Њујорка. Она је лоцирана у истом блоку као и Градует центар Градског универзитета Њујорка.[21]
Архитектура[уреди | уреди извор]
Висина Емпајер стејт билдинга до 102. спрата је 1.250 ft (381 m), 1.453 ft 8 9⁄16 in (443,092 m) укључујући 203 ft (61,9 m) шиљата купу.[23] Зграда има 85 спратова комерцијалног и канцеларијског простора који представљају укупно 2.158.000 sq ft (200.500 m2) рентабилног простора. На 86. спрату се налази затворени и отворени простор за посматрање, што је највиши спрат унутар самог торња.[23] Преосталих 16 спратова су део Арт деко шиљате куле, која се завршава опсерваторијом на 102. спрату. Шиљата кула је шупља без подова између нивоа 86 и 102.[23] На врху торња је 203 ft (61,9 m) шиљати стуб, највећи део кога је покривен антенама за емитовање, и кога надвишава громобран.[24]
Према званичним подацима зграда се издиже 1.860 стопа од првог до 102. спрата, тежи 365.000 short tons (331.122 t), има унутрашњу запремину од 37.000.000 cu ft (1.000.000 m3), и екстеријер са 200.000 cu ft (5.700 m3) кречњака и гранита. За конструкцију екстеријера торња било је потребно десет милиона цигала и 730 short tons (650 long tons) алуминијума и нерђајућег челика,[25] а за ентеријер је утрошено 1.172 mi (1.886 km) кабла за лифт и 2.000.000 ft (609.600 m) електричних жица.[26] Зграда има капацитет од 20.000 станара и 15.000 посетилаца.[27]
Зграда је названа једним од Седам чуда модерног света од стране Америчког друштва грађевинских инжењера.[28] Комисија за очување знаменитости Њујорка је именовала ову зграда и унутрашњост њеног спрата на нивоу улице за знаменитост, и то је потврдио Одбор за процене Њујорк Ситија.[29] Ова зграда је означена као Национално историјско обележје 1986. године.[5][30][31] Она је била рангирана као број један на AIA списку Америчке омиљене архитектуре 2007. године.[32]
Панорама града[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Већина извора наводе да зграда има 102 спрата,[3][2][4] мада има и неколико који тврде да има 103 спрата, због присуства балкона изнад 102. спрата.[7][8][8] Погледајте § Отварање и ране године и § Изнад 102. спрата за детаљно објашњење.
- ^ Емпајер стејт билдинг је лоциран унутар области 10001 зип кода,[16] али је Поштанска служва Сједињених Држава доделила 10118 као сопствени зип код зграде[13][14] од 1980.[17]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ National Geodetic Survey datasheet KU3602. Приступљено July 26, 2009.
- ^ а б GmbH, Emporis. „Empire State Building, New York City - 114095 - EMPORIS”. emporis.com.
- ^ а б "Empire State Building" The Skyscraper Center Council on Tall Buildings and Urban Habitat website
- ^ а б "Empire State Building" SkyscraperPage
- ^ а б „Empire State Building”. National Historic Landmark summary listing. National Park Service. 11. 9. 2007. Архивирано из оригинала 28. 8. 2011. г.
- ^ National Park Service (2007-01-23). „National Register Information System”. National Register of Historic Places. National Park Service.
- ^ Branigin, William (24. 8. 2012). „Gunman shoots former co-worker near Empire State Building, is shot by police”. Washington Post. Приступљено 30. 10. 2013. „The 103-floor Empire State Building draws”
- ^ а б Reingold, Lester A. (јул 2000). „Airships and the Empire State Building—Fact and Fiction”. Air and Space Smithsonian.
- ^ Чињенице које можда нисте знали о Емпајер стејт билдингу (Б92, 9. мај 2016)
- ^ Jackson 2010, стр. 414.
- ^ Tarquinio, J. Alex (9. 9. 2009). „South of Midtown Manhattan, Bargain Commercial Rents”. The New York Times. Приступљено 22. 10. 2017.
- ^ Kravitz, Derek (23. 10. 2015). „Midtown South: Living Where the Action Is”. Wall Street Journal. Приступљено 22. 10. 2017.
- ^ а б Verrill, Courtney (1. 5. 2016). „14 weird facts that you probably didn't know about the Empire State Building”. Business Insider. Приступљено 22. 10. 2017.
- ^ а б „The plane crash of '45, more Empire State Building secrets”. am New York. Newsday. 25. 4. 2016. Приступљено 22. 10. 2017.
- ^ Sederstrom, Jonathan (18. 9. 2012). „One World Trade Center Won't Get an Exclusive Zip Code: USPS Officials”. Commercial Observer. Приступљено 22. 10. 2017.
- ^ „Manhattan Zip Code Map”. nyc.gov. New York City Department of Housing Preservation and Development. Архивирано из оригинала 07. 01. 2021. г. Приступљено 08. 10. 2018.
- ^ Rothstein, Edward (15. 7. 2011). „A View Inside King Kong's Perch”. The Times. The New York Times Company. Приступљено 27. 5. 2013. „The walkway circles around the building's narrow spire, which, in 1930, was envisioned as a mooring mast for dirigibles.”
- ^ а б в г „MTA Neighborhood Maps: Pennsylvania Station / Times Square” (PDF). mta.info. Metropolitan Transportation Authority. 2018. Приступљено 1. 10. 2018.
- ^ Baldwin, Deborah (17. 10. 2008). „Living In Koreatown Exotic Flavor, Beyond Just the Food”. The New York Times. Приступљено 25. 9. 2011.
- ^ Buckley, Cara (17. 2. 2015). „Midtown's Lush Passage”. The New York Times. Приступљено 22. 10. 2017.
- ^ а б в „MTA Neighborhood Maps: Herald Square / Murray Hill” (PDF). mta.info. Metropolitan Transportation Authority. 2015. Приступљено 11. 12. 2015.
- ^ Jackson 2010, стр. 866.
- ^ а б в Willis & Friedman 1998, стр. 14.
- ^ Jackson 2010, стр. 413–414.
- ^ „Empire State Building Fact Sheet” (PDF). Empire State Realty. стр. 1.
- ^ Nash, Eric (август 1999). Manhattan Skyscrapers (на језику: енглески). Princeton Architectural Press. стр. 75. ISBN 9781568981819.
- ^ Popular Mechanics & December 1930, стр. 920.
- ^ „American Society of Civil Engineers Seven Wonders”. Asce.org. 19. 7. 2010. Архивирано из оригинала 2. 8. 2010. г. Приступљено 30. 8. 2010.
- ^ White, Norval & Willensky, Elliot (2000), AIA Guide to New York City (4. изд.), New York: Three Rivers Press, стр. 226, ISBN 978-0-8129-3107-5
- ^ Pitts, Carolyn (26. 4. 1985). „Empire State Building” (PDF). National Historic Landmark Nomination. National Park Service.
- ^ „Empire State Building—Accompanying 7 photos, exterior and interior, from 1978” (PDF). National Register of Historic Places Inventory. National Park Service. 26. 4. 1985.
- ^ „America's FavoriteArchitecture” (PDF). NPR. The American Institute of Architects; Harris Interactive. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 09. 2017. г. Приступљено 21. 10. 2017.
Литература[уреди | уреди извор]
- The Empire State Building Book, написао Џонатан Голдман (Jonathan Goldman), St. Martin's Press, 1980.
- Unbuilding, написао David Macaulay, Houghton Mifflin, 1986.
- The Empire State Building - The making of a landmark, написао John Tauranac, Scribner, 1995
- Al-Kodmany, Kheir (2017). Understanding Tall Buildings: A Theory of Placemaking. Understanding Tall Buildings: A Theory of Placemaking. Taylor & Francis. стр. 71—72. ISBN 978-1-317-60866-0. Приступљено 23. 10. 2017.
- Bascomb, Neal (2004). Higher: A Historic Race to the Sky and the Making of a City. Broadway Books. ISBN 978-0-7679-1268-6. Приступљено 24. 10. 2017.
- Berman, J.S.; Museum of the City of New York (2003). The Empire State Building. Portraits of America. Barnes and Noble Books. ISBN 978-0-7607-3889-4. Приступљено 26. 10. 2017.
- Biggs, Hermann Michael (1897). Preventive Medicine in the City of New York: The Address in Public Medicine Delivered at the 65th Annual Meeting of the British Medical Association, in Montreal, Canada, September, 1897. 9 (Public domain изд.). Health Department.
- „Designation List 143 LP-2001” (PDF). Landmarks Preservation Commission. 19. 5. 1981. Приступљено 23. 10. 2017.
- Douglas, George H. (2004). Skyscrapers: A Social History of the Very Tall Building in America. McFarland. стр. 107–116. ISBN 978-0-7864-2030-8. Приступљено 21. 10. 2017.
- Flowers, Benjamin (2001). Skyscraper: The Politics and Power of Building New York City in the Twentieth Century. EBL-Schweitzer. University of Pennsylvania Press, Incorporated. ISBN 978-0-8122-0260-1. Приступљено 25. 10. 2017.
- Fodor's Travel Publications (2010). Fodor's See It New York City, 4th Edition. Fodor's See It New York City. Fodor's Travel Publications. ISBN 978-1-4000-0498-0. Приступљено 24. 10. 2017.
- Goldman, Jonathan (1980). The Empire State Building Book. New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-24455-2.
- Guerrero, P.F.; Abramowitz, A.D.; Morrison, F. (2002). Telecommunications: Many Broadcasters Will Not Meet May 2002 Digital Television Dtv Deadline. Diane Publishing Company. ISBN 978-0-7567-2547-1. Приступљено 23. 10. 2017.
- Jackson, Kenneth T., ур. (2010), The Encyclopedia of New York City (2nd изд.), New Haven: Yale University Press, ISBN 978-0-300-11465-2
- Kayden, Jerold S.; The Municipal Art Society of New York (2000). Privately Owned Public Space: The New York City Experience. Wiley. ISBN 978-0-471-36257-9. Приступљено 23. 10. 2017.
- Langmead, Donald (2009). Icons of American Architecture: From the Alamo to the World Trade Center. Greenwood icons. Greenwood. стр. 71—92. ISBN 978-0-313-34207-3. Приступљено 22. 10. 2017.
- „Man's Mightiest Monument”. Popular Mechanics. Hearst Magazines: 920—924. децембар 1930.
- McCarthy, James Remington; Rutherford, John (1931). Peacock alley : the romance of the Waldorf-Astoria. Harper.
- Morehouse III, Ward (1991). The Waldorf Astoria: America's Gilded Dream. Xlibris, Corp. ISBN 978-1413465044.
- Rasenberger, Jim (2009). High Steel: The Daring Men Who Built the World's Greatest Skyline, 1881 to the Present. HarperCollins. ISBN 978-0-06-174675-8. Приступљено 21. 10. 2017.
- Taranath, B.S. (2016). Structural Analysis and Design of Tall Buildings: Steel and Composite Construction. CRC Press. ISBN 978-1-4398-5090-9. Приступљено 23. 10. 2017.
- Tauranac, John (2014). The Empire State Building: The Making of a Landmark. New York: Scribner. ISBN 978-0-684-19678-7.
- Wagner, Geraldine B. (2003). Thirteen Months to Go: The Creation of the Empire State Building. San Diego, CA: Thunder Bay Press. ISBN 978-1-59223-105-8.
- Willis, Carol (1995). Form Follows Finance: Skyscrapers and Skylines in New York and Chicago. Princeton Architectural Press. ISBN 978-1-56898-044-7. Приступљено 23. 10. 2017.
- Willis, Carol; Friedman, Donald (1998). Building the Empire State. New York: W.W. Norton. ISBN 978-0-393-73030-2.
- Aaseng, Nathan (1998). Construction: Building the Impossible. Minneapolis, MN: The Oliver Press, Inc. ISBN 978-1-881508-59-5.
- James, Theodore, Jr. (1975). The Empire State Building. New York: Harper & Row. ISBN 978-0-06-012172-3.
- Kingwell, Mark (2006). Nearest Thing to Heaven: The Empire State Building and American Dreams. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10622-0.
- Pacelle, Mitchell (2001). Empire: A Tale of Obsession, Betrayal, and the Battle for an American Icon. New York: Wiley. ISBN 978-0-471-40394-4.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- New York Architecture Images- The Empire State Building
- Empire State Building Trivia & Fun Facts
- The Construction of the Empire State Building, 1930-1931, New York Public Library.
- Званични веб-сајт
- The story of Empire State Building
- Empire State Building on CTBUH Skyscraper Center
- Empire State Building under construction (1930–1931) at the New York Public Library
- Empire State Building at Viva 2 Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2012) – archive of over 500 construction photographs at The Skyscraper Museum
- Empire State Building archive, circa 1930–1969. Held by the Department of Drawings & Archives, Avery Architectural & Fine Arts Library, Columbia University.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
