Облакодер

Из Википедије, слободне енциклопедије

Облакодер или небодер, солитер, кула је врло висока зграда прикладна за стално становање. Назив облакодер у архитектури први пут се употребљава у касном 19. веку кад се тако високе зграде први пут појављују у Њујорку. Историчари архитектуре касније мењају тачну дефиницију на основу развијања инжењерства у 1880-им годинама које је омогућила изградњу огромних вишеспратница.

Порекло речи облакодер[уреди]

Реч облакодер садржи у себи две речи: облак и дере. Што значи да се ради о нечему изразито високом и што додирује небо. Облакодер, у енглеском језику (енгл. skyscraper) је реч настала у 18 веку (1794.) и првобитно је означавала највиши јарбол (једро) на броду. Касније се преселила на све што је високо и додирује небо, да би тако стигла и одомаћила се у архитектури.[1]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]