Ђурђе Томовић
| Ђурђе Томовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1862. |
| Место рођења | Ртари, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1920. (57/58 год.) |
| Место смрти | Ртари, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Уметнички рад | |
| Поље | Клесарство |
| Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Ђурђе Томовић (1862-1920) био је драгачевски каменорезац из Ртара. Припада групи мање познатих клесара надгробних споменика Доњег Драгачева.
Живот[уреди | уреди извор]
Члан бројне ртарске фамилије Томовић.[1] Израдио је бројне надгробнике у Ртарима, Марковици, Дучаловићима, Парменцу, Паковраћу, Риђагама и Јездини.[2]
На почетку Првог светског рата изгубио је два сина, о чему сведочи епитаф на гробљу Буковац:
- Овде почива
- ЂУРЂЕ ТОМОВИЋ
- каменорезац из Ртара
- поживи 58 г.
- Умро 1920 г.
- син му ПАВИЋ поживи 25 г.
- погинуо у рату 1914 г.
- син му РАДОСАВ Пож[иви] 20 г.
- умро у Приштини 1914 г.
- Спомен подиже
- син и брат Радомир
- и сна Живка.[2]
Дело[уреди | уреди извор]
Солидан мајстор-занатлија. Осим надгробног каменорезаштва, бавио се и израдом млинског камења и ковачким пословима. Споменике је украшавао крстовима и другим хришћанским симболима, голубовима који зобљу грожђе, алаткама, биљном орнаментиком итд. Натписе је клесао лепим, правилним словима. Од осталих мајстора издваја га посебан, јарки колорит.[2]
Епитафи[уреди | уреди извор]
Клесао је епитафе са карактеристично укомпованим именом покојника:[2]
Надгробни споменик Милошу Вранићу (†1903) (Ртари, гробље Рајковача)
- 1903
- Бог отац
- гробови су жизне двери
- душа моја сад у рају бива
- мајка земља тело скрива
- Овде почива раб божи
- МИЛОШ Вранић из Ртара
- дични Србин
- добри домаћин
- поживи 53 г.
- премину у вечни живот
- 14 фебруара 1903 год.
- Оваи надгробни спомен подиже му
- његов благодарни син Драгутин.
- Писао Ђурђе Томовић из Ртара[3][4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- ^ Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
Литература[уреди | уреди извор]
- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.