Јеврејска болница „Др Сингер Бернард” у Суботици

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Јеврејска болница „Др Сингер Бернард” у Суботици oснована је 1923. године у циљу лечења сиромашних суботичких Јевреја.[1] Болница је име добила по Др Сингеру Бернарду, цењеном рабину из Суботице који је преминуо 1916. године.

Почетак рада[уреди | уреди извор]

Оснивање болнице се везује за име Лајче Полака, трговца и добротвора који је скупљао добровољне прилоге за фонд из кога би се основала болница. Првенствено се налазила у баштенском (кертварош) делу града, на углу Сингерове и Марије Војнић Тошинице. Капацитет прве старе јеврејске болнице био је 35-40 кревета.

Током 1935. Јеврејска вероисповедна општина је откупила зграду санаторијума, а од новембра 1936. ту се усељава јеврејска болница чиме постаје једна од најлуксузнијих у тадашњој Југославији. Болница је била дужна да плаћа кирију од које је општина потом банци плаћала ануитете. Само су болнички уређаји били власништво Удружења „Др Сингер Бернард”.

Услови рада[уреди | уреди извор]

Стални и секундарни лекари били су Јевреји, док је остало особље могло бити било које народности и вероисповести. Ово правило није важило за шефа кухиње који је морао бити Јевреј, а исхрана кошер. По статуту болнице, у првом реду су примани сиромашни болесници јеврејске вероисповести, који су лечени потпуно бесплатно и за које је увек морало бити слободног места, док су остали болесници плаћали болницу и лечење. Трошкови лечења за сиромашне болеснике падали су на терет постојећег фонда који се одржавао од уплата болесника прве и друге класе, као и од добровољних прилога. Лекари специјалисти радили су бесплатно, а примали су хонорар само за оне болеснике који су плаћали и болничко лечење. Болничарке су већином биле приучене, а понекад и примане без икаквог стручног знања.

За првог директора именован је др Торок Бела, који је уједно био и интерниста. Први у Суботици је увео фракционисане прегледе стомачног садржаја, као и дуоденалну сондажу. Био је и одличан стручњак у лечењу дијабетеса. На челу болнице остао је до своје смрти 1937. године.[2]

Престанак рада[уреди | уреди извор]

Болница је у току рата била конфискована од стране окупатора, а касније је у њој био смештен KНОЈ. Решењем Градског Народног одбора града Суботице од 1. децембра 1949. године званично је била потврђена национализација ове зграде, са свом њеном покретном и непокретном имовином.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kaže, Marko. „Jevrejska bolnica”. GradSubotica. 
  2. ^ Френкел-Шомло, др Олга (1970). Историја Јеврејске болнице „Др Сингер Бернард“ у Суботици. Савез јеврејских општина Југославије. стр. 124—134. Архивирано из оригинала 07. 05. 2021. г. Приступљено 07. 05. 2021. 
  3. ^ Иванковић, Младенка (2008). Јевреји у Југославији 1944 – 1952. Kрај или нови почетак. Филозофски факултет у Београду. стр. 83. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јеврејска_болница_„Др_Сингер_Бернард”_у_Суботици&oldid=26796627”