Суботица

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија, због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор. Да бисте видели претходне верзије садржаја, кликните на картицу историја.

Друга значења су пописана у чланку Суботица (вишезначна одредница).

Суботица
Градска кућа
Опширније Опширније
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Округ	Севернобачки округ
Стара имена	Zabadka
Становништво
Становништво	105.681
Густина становништва	364* ст/km²
Положај
Координате	46°04′00″N 19°39′00″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина	109 m
Површина	290,0* km²
Суботица Суботица на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник	Модест Дулић (ДС)
Поштански код	24000
Позивни број	024
Регистарска ознака	SU
Веб-страна	www.subotica.rs

Суботица (мађ. Szabadka) је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. Према попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под мађарским именом Zabadka. Године 1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је постала посед Хабзбуршке монархије. Од половине 18. века име јој је промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а име Суботица (Szabadka) јој је враћено 1845. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 2007. Суботица има статус града у Републици Србији.

Називи

Постоји много различитих имена за град Суботицу кроз историју. Ово је због тога што је град угостио много различитих људи од средњег века. Сви они су писали о Суботици, називали је на својим језицима, али, у највећем случају, нису поправљали изговоре све до модерног доба.

Најраније записано име је Zabatka из 1391. године. Ово је једна од варијанти тренутног назива града на мађарском језику Szabadka. Мађарски назив града састоји се од придева Szabad, који значи „слободан“, и суфикса -ka који је нежан деминутив. Најраније име Суботице, међутим, значи нешто као „мало“ или „драго“ „слободно место“.

Српски назив града Суботица потиче од речи дана у недељи „субота“ и први пут се појављује 1653. године. Пошто име потиче од речи за дан у недељи, субота цело значење имена града би било нешто као „мала субота“.

Други извори казују да је од првог назива Сопотница (Сопот је место где има много воде, извориште, особина терена - према мађарском изговору Забатка) до данашњег, промењено око 200 назива, и да град име носи по Суботи Врлићу, ризничару цара Јована Ненада.

Суботица има различите називе на званичним језицима у Војводини: Szabadka (мађарски), Subotica (хрватски), Maria-Theresiopel или Theresiopel (немачки), Subotica (словачки), Суботица (русински), Subotica или Subotiţa (румунски).

Географија

Географски положај

Северно од града се налази пешчара са плодним воћњацима и виноградима на јужним деловима, а на плодној земљи црници се развија пољопривреда.

Град је смештен у Панонској низији који има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.

Суботица је, захваљући свом географском положају и марљивим житељима, током времена постала најзначајнији административно-управни, индустријски, трговачки, саобраћајни и културни центар у северној Бачкој, а оближње Палићко језеро је чини и туристичко-рекреативним центром ширег подручја.

У близини града је и прукључак на ауто-пут Е-75 који Суботицу повезује са Мађарском на северу и Јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железнички повезана са целом Европом.

У геоморфолошком погледу ово подручје је хомогено и има равничарски карактер. Простире се на делу велике заравни, која прелази из Мађарске на нашу територију, до линије Кула – Сомбор. Карактер терена има добар пољопривредни значај: могућност примене пуне пољомеханизације и оптималне организације земљишног простора за пољопривредну експлоатацију, затим могућност наводњавања и др.

Клима

У климатском погледу ово подручје има карактеристике континенталне климе (отвореност према Панонској низији) коју чине: оштре зиме, топла лета и нестабилност падавина по количини и временском распореду. Просечна температура ваздуха износи 11,4ºC, релативна влажност ваздуха – 69%, број дана са кишом – 105, са снежним покривачем – 59, са јаким ветром преко 6 бофора – 104, ваздушни притисак 1007,0 мб, падавине – 491,3 mm.

Земљиште

Посебан тип земљишта представља песак – песковита земљишта која се јављају у локалном појасу Суботица – Хоргош (Суботичко-хоргошка пешчара), а нешто га има и код Таванкута. Овај песак се одликује двема важним особинама: карбонантан је, с површине има јаку способност акумулације воде (влажан је на релативно малој дубини, чак и лети). Ова друга особина чини песак погодним за производњу високо квалитетног воћа и грожђа, затим за индустријску паприку (на црном песку), као и шумско дрвеће (багрем, бор).

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Суботице

Најстарији археолошки налази на широј територији Суботице потичу са обале језера Лудаш, још из периода последњег леденог доба. Међутим у непосредној близини града постоје налазишта и из периода неолита, бакарног и бронзаног доба. Известан број налаза говори и о присуству Скита, Дачана, Гота, Хуна и Авара на овим просторима. У времену када се мађарска племена насељавају на територију Карпатског басена, затичу на овим просторима словенске народне групе.

Средњи век и Османско царство

Споменик Цара Јована Ненада

Суботица се у писаним документима први пут помиње 7. маја 1391, али сигурно је да је место старије. Утврђено је да су људи на овом простору живели још пре три хиљаде година. Судбину овог места битно је одређивао положај на путу између Европе и Азије, а историјски на граници две сукобљене силе - Угарске и Турске.

У честим и великим сеобама у ову војну крајину дошли су многи народи: Срби, Мађари, Немци, Словаци, Јевреји, Буњевци, Грци... Често су се мењали господари а и име града. Од првог - Zabatka 1391 - промењено је више од 200 назива, али су најкарактеристичнија имена Szent-Maria, Maria-Theresiopolis, Maria Theresiastadt, Szabadka и Суботица.

Изграђена на ветрометини, на раскрсници путева, овај је град вечито био место бурних историјских догађаја. Зато је ердељски војвода Јанош Понграц од Денгелега овде 1470. подигао тврђаву, али ни она није успела да одоли људима и времену. Од ње су до данас остали трагови на унутрашњем зиду торња Фрањевачке цркве.

Полулегендарна личност суботичке прошлости је цар Јован Ненад, који се јавља после пораза мађарске војске од Турака на Мохачу 1526. године. Његову тајанственост увећавала је чудна црна пруга која му се пружала од слепоочнице до стопала ноге, због чега су га и прозвали Црни. Он је потиснуо Турке из Бачке и ту основао своју кратковеку словенску државу, која је поред Бачке укључивала северни Банат и мали део Срема. Прогласио се царем, а Суботицу изабрао за престоницу. Погинуо је 1527. у сукобу са угарском властелом. После четири века, на годишњицу његове смрти, у Суботици му је на главном тргу подигнут споменик који је 1941. срушио мађарски окупатор, а обновљен је и поново постављен 1991.

Турци су Суботицу заузели 1542. године и владали њоме до 1686. када је Суботица постала део Хабзбуршке монархије.

У Хабзбуршкој монархији

Мађарска разгледница из 1914.

Суботица за време мађарске окупације (1941-44). Лешеви на Сенћанском путу.

Ослобођење Суботице октобра 1944.

Привилегијом из 1743. године Марија Терезија прогласила је Суботицу слободном коморском вароши, за шта су Суботичани даровали царици 150 коња. За одану службу суботичких граничара хабзбуршком двору, Марија Терезија прогласила је Суботицу 1779. слободним краљевским градом. За ову важну одлуку Суботичани су поклонили царици пет хиљада златника и платили откуп 166.666 форинти. Статус слободног краљевског града донео је Суботици већу аутономију и ново име - Maria-Theresiopolis. Од те године почиње плански и убрзанији развој града.

У време Војводства Србије и Тамишког Баната, између 1849. и 1860. године, у строго централизованом систему, пажња се ипак посвећивала и култури. Овде је 1853. изграђено позориште и многе квартовске школе. После нагодбе 1867, све до 1914. године, у Суботици се убрзано развија грађанско друштво, а значајан је и развој самог града.

Према аустроугарском попису становништва из 1910. године, град је имао 94.610 становника. По матерњем језику:

• мађарски: 55.587 (58,75%)
• буњевачки: 33.208 (35,1%)
• српски: 3.514 (3,71%)
• немачки: 1.918 (2,03%)
• словачки: 100 (0,11%)
• влашки: 60 (0,06%)
• хрватски: 39 (0,04%)
• русински: (0,01%)
• остали: 182 (0,19%)

Модерно доба

Суботица се у модеран средњоевропски град развијала крајем XIX и почетком XX века. За непуне две деценије, једне у XIX и једне у XX веку град је доживео изузетан урбани, индустријски, градитељски и културни процват. Бржи развој заната, индустрије и трговине подстакнут је још 1869. доласком првог воза а убрзан узградњом електричне централе 1896. и трамвајским саобраћајем 1897. Зачетке данашње модерне индустрије налазимо крајем прошлог века: предузеће за извоз меса „Хартман и Конен“ с првом хладњачом у земљи, прву суботичку фабрику сумпорне киселине и вештачког ђубрива „Клотилд“ основану 1904, браћа Руф су 1917. почели производњу бомбона, индустрија електричних мотора „Север“ основана је 1923.

Прва средња школа, претеча гимназије, отворена је у Суботици 1747, музичка школа 1868, дом за старе 1766, Палић постаје лечилиште 1845, прва штампарија основана је 1844, прве новине изашле су 1848, прву биоскопску представу приказао је овде Анђело Бјанки из Печуја 1899, а Александар Лифка отворио је први стални биоскоп 1919. Ђуро Стантић освојио је прву олимпијску медаљу у Атини 1896, а Иван Сарић полетео је авионом сопствене конструкције 1910.

Крајем Првог светског рата српске и француске јединице ушле су у Суботицу 13. новембра 1918. На великој народној скупштини у Новом Саду, 25. новембра 1918. проглашено је уједињење Баната, Бачке и Барање са Краљевином Србијом, док је коначна граница нове државе утврђена у Тријанону 4. јуна 1920. Једна од централних личности овог значајног догађаја био је Блашко Рајић, жупник из Суботице.

Почетком Другог светског рата, 12. априла 1941, Суботицу су окупирали мађарски фашисти, а ослободили су је 10. октобра 1944 Суботички партизански одред и јединице Црвене армије. У завршним борбама на железничкој станици погинуо је командант Одреда, Јован Микић Спартак, југословенски репрезентативац и рекордер у атлетици.

Демографија

За више информација погледајте чланак Демографска историја Суботице

У насељу Суботица живи 80722 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (37,8 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 37543 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 63048 1953. 66057 1961. 74999 1971. 88769 1981. 100472 1991. 100386 98996 2002. 102712 99981 2011. 105681

Етнички састав према попису из 2011.
Мађари			34.511	32,66%
Срби			31.558	29,86%
Хрвати			9.698	9,18%
Буњевци			9.236	8,74%
Југословени			2.728	2,58%
Црногорци			1.210	1,14%
Роми			2.586	2,45%
Македонци			439	0,42%
Муслимани			301	0,28%
Албанци			334	0,32%
Бошњаци			203	0,19%
Немци			199	0,19%
Русини			159	0,15%
Словенци			151	0,14%
Горанци			151	0,14%
Словаци			137	0,13%
Руси			75	0,07%
Горанци			151	0,14%
Бугари			66	0,06%
Румуни			58	0,05%
Украјинци			40	0,04%
Чеси			16	0,01%
непознато			563	0,53%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	165			183
80+	628			1594
75-79	922			1990
70-74	1651			2680
65-69	2294			3020
60-64	2436			2985
55-59	2731			3115
50-54	3786			3968
45-49	4124			4481
40-44	3620			3949
35-39	3308			3496
30-34	3071			3152
25-29	3493			3538
20-24	3790			3738
15-19	3390			3275
10-14	2929			2715
5-9	2544			2424
0-4	2459			2337
просек	37.8			41.4

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 22801 23448 26975 32565 37999 37943 37543

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 9184 9919 7996 7593 1961 602 167 69 25 27 2.64

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	39409	12501	22942	1576	2327	63
Женски	45164	10230	23225	7756	3899	54

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	19339	1237	2	34	6802	420	1280	3356	475	2130
Женски	16295	537	1	2	4896	137	182	3126	553	764
Оба	35634	1774	3	36	11698	557	1462	6482	1028	2894
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	199	466	1039	500	611	760	19	6	3
Женски	485	485	718	1331	2384	631	55	7	1
Оба	684	951	1757	1831	2995	1391	74	13	4

Религија:

• Римокатоличка (70%)
• Православна
• Протестантска
• остале

Религија

Суботица је центар Римокатоличке бискупије у Бачком округу. Суботичка општина има највише католика у Србији. Око 65% становништва су католици. Литургијски језици који се користе у католичким црквама су најчешће мађарски и хрватски. Постоји осам католичких цркви, Фрањевачки духовни центар, женска доминиканска заједница, и две групе августинских сестара. Суботичка бискупија је једина која има католичку средњу школу у Србији (Paulinum).

Међу осталим хришћанским заједницама, чланови Српске православне цркве су најбројнији. Постоје две православне цркве у граду; две протестантске цркве, тачније лутеранска и калвинистичка.

Суботичка Јеврејска заједница је трећа по величини у Србији, после оних у Београду и Новом Саду. Монументалност и лепота мађарског стила синагоге је наследство јеврејске заједнице која је накад бројала преко 6.000 чланова. Данас, је тај број опао на мање од 200 Јевреја који су остали у Суботици.

Привреда

Саобраћај

У саобраћајном погледу Суботица се, у правом смислу речи, налази на раскрсници путева и пруга. У непосреној близини Суботице пролази планирани ауто-пут Е-75 (засад је изграђена једна страна планираног ауто-пута), а у самом граду се укрштају магистрални правци према Новом Саду (M-22.1), Сомбору и Келебији (Мађарска) (M-17.1), Хоргошу (M-22.1) и Сенти (M-24)(део до ауто-пута Е-75 је реализован, а остали део је у плану). Траса пруге Београд - Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са пружним правцима према Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице у један од значајнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.

Саобраћајна инфраструктура

Путеви у суботичкој општини и севернобачком округу квантитативно изражени:

Укупна дужина путева у суботичкој општини износи 444 km, од тога:

• магистрални путеви 134 km,
• регионални путеви 19 km,
• локални путеви 291 km.

Када је реч о савременом коловозу његова дужина износи укупно 261 km. Основну окосницу саобраћајних веза општине Суботица са ближим и даљим окружењем представља мрежа састављена од друмских саобраћајница: Е-75 (М-22, М-1); Будимпешта – Суботица – Београд – Ниш – Скопље – Атина, наведена у стратегији привредног развоја Србије као КОРИДОР 10; следи попречна веза: Е-771 Суботица – Сомбор – Богојево – Винковци, и даље Загреб.

Уколико се посматрају железничке пруге у суботичкој општини данас је од значаја једино пруга Будимпешта-Суботица-Нови Сад-Београд. Правац према Сегедину захтева реконструкцију да би се могле остварити одговарајуће брзине, правац према Сомбору и Богојеву хендикепиран је још увек немогућношћу саобраћаја даље према Осијеку или Винковцима, Загребу, Љубљани, односно Ријеци и даље према Венецији. Правац према Баји захтева постављање недостајећег дела пруге, који је извађен, како би се оспособио правац с једне стране према Баји, Печују, Загребу, а са друге према Темишвару и Букурешту

Околна места

Суботица

Келебија

Палић

Мала Босна

Љутово

Хајдуково

Бачки Виногради

Шупљак

Биково

Доњи Таванкут

Горњи Таванкут

Мишићево

Бајмок

Ђурђин

Стари Жедник

Нови Жедник

Вишњевац

Чантавир

Бачко Душаново

Општина
Суботица
●

Општина Суботица сем града Суботице садржи још 18 села. Та села су:

Бајмок	Бачки Виногради	Бачко Душаново
Биково	Вишњевац	Горњи Таванкут
Доњи Таванкут	Ђурђин	Келебија
Љутово	Мала Босна	Мишићево
Нови Жедник	Стари Жедник	Палић
Хајдуково	Чантавир	Шупљак

Култура

Приредбе сталног карактера

Значајније годишње манифестације у општини су:

• "Међународни сајам предузетништва",
• "Међународни филмски фестивал - Палић",
• "Међународни фестивал позоришта за децу Отон Томанић",
• "Летње позоришне вечери",
• "Дужијанца",
• "Бербански дани",
• "Уједињене игре".

Образовање

У Суботици се налази 13 основних и 10 средњих школа, такође постоји и 7 виших школа и факултета.

Основне школе

• ОШ Матко Вуковић       
• ОШ Соња Маринковић       
• ОШ Иван Милутиновић      &nbsp
• ОШ Ђуро Салај        
• ОШ Сечењи Иштван
• ОШ Иван Горан Ковачић
• ОШ Ј. Ј. Змај
• ОШ Кизур Иштван
• ОШ Јован Микић
• ОШ 10. октобар
• ОШ Милош Црњански
• ОШ Мајшански пут
• ОШ Свети Сава
• ОШ Матија Губец

Средње школе

• Школски центар за слушно оштећена лица
• ЕСШ Боса Милићевић
• Медицинска средња школа
• Музичка школа
• ХТСШ Лазар Нешић
• Техничка школа
• Политехничка школа
• Гимназија „Светозар Марковић“
• Паулинум,
• Филолошка гимназија Костолањи Дежо

Више школе и факултети

• Грађевински факултет
• Економски факултет
• Интернационални универзитет у Новом Пазару (КЦ Суботица)
• Учитељски факултет
• Виша техничка школа
• Габор Денеш виша школа
• Виша школа за образовање васпитача

Месне заједнице

Градске четврти и месне заједнице Суботице

Следећи стечена практична искуства смоуправе и самоорганизовања грађана, општина Суботица је задржала месне заједнице као институције демократске самоуправе и самоорганизовања преко које се грађани укључују у послове општине и самоорганизују у погледу решавања заједничких интереса и потреба. Оне су биле и остале институције преко којих се брже остварују права и обавезе грађана.

Број становника у градским месним заједницама креће се од 2.000 до 10.500 становника док је у приградским од 600 до 9.000 становника.

МЗ Александрово	МЗ Бајмок	МЗ Бајнат	МЗ Бачки Виногради	МЗ Бачко Душаново	МЗ Биково
МЗ Центар I	МЗ Центар II	МЗ Центар III	МЗ Дудова шума	МЗ Гат
МЗ Хајдуково	МЗ Келебија	МЗ Кер	МЗ Кертварош	МЗ Љутово
МЗ Макова седмица	МЗ Мала Босна	МЗ Мали Бајмок	МЗ Мали Радановац	МЗ Нови Град
МЗ Нови Жедник	МЗ Ново Село	МЗ Палић	МЗ Пешчара	МЗ Прозивка
МЗ Радановац	МЗ Стари Жедник	МЗ Таванкут	МЗ Верушић	МЗ Вишњевац
МЗ Зорка	МЗ Шупљак	МЗ Жељезничко насеље	МЗ Чантавир	МЗ Ђурђин

Грађевине

Суботица се развила и изградила у модеран средњоевропски град крајем 19. и почетком 20. века. Тадашњи богати грађани-земљопоседници, индустријалци, занатлије и трговци дали су се у право надметање у изградњи свог града чак и са Будимпештом и другим метрополама овог дела Европе. Желећи да лепотом надмаше еклетику и постојећи конвенционални академизам, широм су отворили врата новој уметности и архитектури сецесије.

Рајхлова палата (Ликовни сусрет) - Насупрот железничке станице налази се сецесијска зграда Ликовног сусрета, смештена у некадашњу рајхл-палату изграђену 1904. Од почетка шездесетих година прошлог века, Рајхл-палата тј. ликовни сусрет, представља место где се одржавају најрепрезентативније изложбе у граду.

Народно позориште

Зграда народног позоришта пре недавног рушења

Позориште са шест коринтских стубова изграђено је 1853. у класицистичком стилу, по пројекту Јаноша Скултетија. Завршено је 1854. и по томе је после зрењанинског (1839.) суботичко Позориште било друго по старини у Србији. Прва позоришна представа одиграна је у Суботици 1747. у фрањевачкој граматикалној гимназији, а стално позориште отворено је у овој згради 1854. 2007. године ова зграда је срушена јер је била у толико лошем стању да није могла бити реновирана. Од зграде су остали само коринтски стубови који ће бити уграђени у нову зграду суботичког позоришта чија ће градња, очекује се, бити довршена тек 2012. г.

Градска кућа

Градска кућа

Градска кућа у Суботици је највећа а по многима и најлепша грађевина Суботице. Подигнута је за две године, од 1908. до 1910, али су врхунски мајстори оног времена још пуне две године украшавали њене ентеријере.

Подигнута је по пројекту Марцела Комора (1868-1944) и Дежеа Јакаба (1864-1932), будимпештанских архитеката, у тада врло модерном стилу – мађарској варијанти сецесије. Украшена је са безброј шара стилизованог цвета лале.

Фонтане

Фонтана од керамике „Жолнаи“ је уз Градску кућу нови симбол Суботице, главно састајалиште и одмориште људима и голубовима, сваког лета оаза свежине, јер на главном градском тргу снижава температуру за неколико степени у току спарних дана.

Фонтана је израђена од керамике „Жолнаи“ из Печуја, 1985. године по пројекту Светислава Личине.

Храмови

За више информација погледајте чланак Списак верских објеката у Суботици

• Катедрала св. Терезе Авилске — грађена од 1773. до 1798. године
• Фрањевачка црква (Суботица) — грађена од 1730. до 1736. године
• Српска православна црква Св. вазнесења Господњег — грађена од 1723. и 1726. године
• Српска православна црква у Александрову — изграђена 1818. године
• Синагога — изграђена 1902. године
• Сенћанска црква Светог Ђурђа — изграђена 1897. године
• Мухаџир џамија — изграђена 2008. године

Спорт

Базен Прозивка, отворен 2012.

• ФК Спартак, играју на градском стадиону.
• ФК Бачка 1901
• ЖФК Спартак Суботица
• ОК Спартак Суботица
• КК Спартак Суботица
• КДТ Спартак Клуб дизача тегова из Суботице
• РК Раднички Суботица
• РК Спартак Суботица
• ХК Спартак Суботица
• АК Спартак Суботица
• ВК Спартак Суботица
• Аеродром Суботица, спортски аеродром у Бикову.

Градови побратими

Суботица се побратимила са следећим градовима:

• Сегедин, Мађарска
• Дунајска Стреда, Словачка
• Оломоуц, Чешка Република
• Одорхеју Секуеск, Румунија

Партнерски градови

Суботица је партнерски град са следећим градовима

• Будимпешта, Мађарска
• Минхен, Немачка
• Намир, Белгија
• Осијек, Хрватска
• Тилбург, Холандија
• Волверхемптон, Уједињено Краљевство
• Зирц, Мађарска

Познате личности

Александар Лифка	Карољ Биро	Александра Ковач	Вилим Харангозо	Деже Костоланји	Силвестер Левај
Геза Чат	Данило Киш	Ласло Секереш	Ласло Мађар	Гашпар Улмер	Моника Селеш
Ђула Мештер	Ђуро Стантић	Зоран Калинић	Иван Сарић	Блашко Рајић
Јован Микић Спартак	Корнелије Ковач	Момир Петковић	Петер Леко	Иван Буљовчић
Рефик Мемишевић	Рита Кинка	Сретен Дамјановић	Тибор Секељ	Ева Рас
Цар Јован Ненад	Јован Манојловић	Јован Пачу	Лаура Леваи Аксин	Душан Свилар
Калор Милодановић	Ђуро Дулић

Види још

• Општина Суботица
• Туризам у Суботици
• Северно-Бачки округ
• Гимназија „Светозар Марковић“
• Синагога у Суботици
• Списак улица Суботице

Галерија слика Суботице

• 

  Детаљ са „плаве фонтане“

• 

  Градска библиотека

• 

  Градска кућа

• 

  Трг жртава фашизма

• 

  Суботичка „зелена фонтана“ (у позадини градска библиотека)

• 

  Споменик Ивану Сарићу

• 

  Рајхлова палата (Ликовни сусрет)

• 

  Јеврејска синагога

• 

  Дудова шума крај јесени.

Спољашње везе

Овај чланак користи спољашње везе на начин који није по Википедијиним правилима или смерницима. Молимо вас да унапредите овај чланак уклањањем сувишних или неодговарајућих веза, и претварањем корисних веза у референце на одговарајућим местима. Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

• Званична презентација града
• SUBOTICA.com - Град на длану - вести, информације, најаве дешавања
• Фотографије, места, људи, догађаји
• Историјски архив града
• Međunarodni festival pozorišta za decu
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• ((en)) Водич кроз Суботицу
• SuboticaIndex - Суботица на интернету
• Суботица Комплетан водич кроз Србију
• Turizam u Srbiji - Subotica

Напомене

→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Суботица, на којој се налазе четири насеља, град Суботица и оближња села Келебија, Љутово и Мала Босна, која су некад била салашарска насеља у оквиру града.

Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице
Градске четврти и градске месне заједнице: Александрово (Шандор) • Бајнат • Велики Радановац (Радановац) • Верушић1 • Гат • Граничар • Дудова шума (Радијалац) • Зорка • Кер • Кертварош • Макова Седмица • Мали Бајмок • Мали Радановац • Нови Град • Ново Насеље • Ново Село • Пешчара • Прозивка • Сента • Српски Шор • Теслино насеље • Центар 1 • Центар 2 • Центар 3 (Токио) • Железничко насеље (Жељезничко насеље)
Приградска насеља и приградске месне заједнице: Бајмок • Бачки Виногради • Бачко Душаново • Биково • Вишњевац • Габрић • Горњи Таванкут • Доњи Таванкут • Ђурђин • Јожино Село • Келебија • Кобин Крај • Љутово • Мадараш • Мала Босна • Мишићево • Наумовићево • Нови Жедник • Ново Село • Носа • Павловац • Палић • Стари Жедник • Хајдуково • Чантавир • Чикерија • Шебешић • Шупљак Напомене: (1) Верушић је делом градско, а делом приградско насеље.

Чланак Суботица је пример међу сјајним чланцима. Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.