Јован Скилица

Из Википедије, слободне енциклопедије

Јован Скилица (грч: Ιωάννης Σκυλίτζης) је био византијски хроничар из XI вијека. Његово поријекло веже се уз Малу Азију, тему Тракесион. У Царству је заузимао значајне положаје куропалата, друнгара вигле и протовестијара. Живио je, како то сам каже, у вријеме чувеног филозофа Михаила Псела (10181096/1097). Његова смрт се ставља у посљедње године 11. вијека[1].

Написао је дјело под називсш „Кратка историја“ (грч. Σύνοψις ιστοριών), које обухвата период од 811. до 1057. г. Дјело је написано највјероватније пред крај XI вијека, за вријеме владе цара Алексија I Комнина (1081—1118). Из угла значаја за јужнословенске народе ово дјело је главни извор за историју Самуилове државе, а има података о Србији у XI вијеку.

Наводи[уреди]

  1. ^ Група аутора, Византијски извори за историју народа Југославије, Византолошки институт Српске академије наука и уметности, Посебна издања, Књига 10, Том III, Београд, 1966, стр. 51.

Извори[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јован Скилица
  • Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1978.
  • Група аутора, Византијски извори за историју народа Југославије, Византолошки институт Српске академије наука и уметности, Посебна издања, Књига 10, Том III, Београд, 1966.