Јок-утијски језици
| Јок-утијски језици | |
|---|---|
| (хипотетичка језичка породица) | |
| Географска распрострањеност | Калифорнија |
| Језичка класификација | Пенутијски језици?
|
| Подподела | |
| Глотолог | None |
 Географска распрострањеност јок-утијских језика пре контакта са Европљанима | |
Јок-утијски језици су предложена (хипотетичка) језичка породица која укључује језике три америчка староседелачка народа са територије државе Калифорније. А то су Јокати и утијски народи, Мивоци и Олони (Костаноани). Јок-утијски језици припадају хипотетичкој пенутијској групи језика.
Класификација[уреди | уреди извор]
- Јок-утијски језици:
- Јокатски језици
- Утијски језици
- Мивочки језици
- Олонски језици (или костаноански језици)
Историја хипотезе[уреди | уреди извор]
Постојање везе између јокатских и утијских језика је примећено још 1986. приликом покушаја реконструкције њихових прајезика.[1] Џефри Гембл је 1991. предложио постојање јок-утијске породице и дао јој је име.[2][3] Додатне доказе о постојању ове породице је представила Кетрин Калахан, она је заговарала постојање ове породице на основу великог броја лексичких, морфолошких и фонолошких сличности између реконструисаних прајезика.[3][4] Ипак, према заговорницима постојања ове језичке породице, представљени докази иако су убедљиви нису дефинитивни.[2][3][4]
Порекло[уреди | уреди извор]
Према хипотези о постојању прајок-утијског језика, њиме су пре 4.500 година на територији Великог басена говорили преци јок-утијских народа. Пре 2.500 година дошло је до поделе, када су преци утијских народа напустили територију Великог басена и населили се у Калифорнију, тада је настао праутијски језик. Праолонски језик се развио из праутијског језика у источном делу заливске области Сан Франциска око 1500. године пре нове ере. Док је прамивочки језик настао у северном делу заливске области Сан Франциска између 1000. и 500. п. н. е., одакле се раширио на запад и југ. Преци јок-утијских народа који су остали на територији Великог басена након одласка предака утијских народа развили су прајокатски језик и тек касније су мигрирали у Калифорнију.[2]
Према алтернативној теорији Скота ДеЛенсија и Виктора Голе могуће је и да су преци јок-утијских народа заједно дошли са територије Великог басена у Калифорнију, где је касније дошло до поделе јок-утијских језика и њиховог даљег ширења.[5]
Сличности између прајезика[уреди | уреди извор]
Пример сличности између реконструисаних прајокатског и праутијског језика.[3]
| Прајокатски | Праутијски | Српски |
|---|---|---|
| [*wa?in] | [*wdja] | „дати” |
| [*?ath-] | [*?at-] | „поделити” |
Ипак, према заговорницима постојања ове језичке породице, представљени докази иако су убедљиви нису дефинитивни.[2][3][4] Имајући у виду чињеницу да су јокатски и утијски језици били у контакту хиљадама година, могуће је и да сличности између њих постоје због међусобног позајмљивања речи, а не због постојања заједничког прајезика.[4]
Према Кетрин Калахан јок-утијски језици могу бити укључени у хипотетичку пенутијску групу језика, али само постојање јок-утијске породице језика не доказује постојање пенутијске групе језика.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Whistler, Kenneth; Golla, Victor. (1986). "Proto-Yokuts Reconsidered."
- ^ а б в г Golla, Victor. (2011). California Indian Languages.
- ^ а б в г д ђ Callaghan, Catherine. (1997). "Evidence for Yok-Utian."
- ^ а б в г Callaghan, Catherine. (2001). "More Evidence for Yok-Utian: A Reanalysis of the Dixon and Kroeber sets."
- ^ DeLancey, Scott; Golla, Victor. (1997). "The Penutian Hypothesis: Retrospect and Prospect."
Литература[уреди | уреди извор]
- Whistler, Kenneth W.; Golla, Victor (1986). „Proto-Yokuts Reconsidered”. International Journal of American Linguistics. 52 (4): 317—358. JSTOR 1265536. S2CID 144822697. doi:10.1086/466028. "Proto-Yokuts Reconsidered." International Journal of American Linguistics, 52, 317-358.
- Golla, Victor.. California Indian Languages. University of California Press, Berkeley, Los Angeles, London. 130, 147-168, 252-253. 2011. ISBN 9780520266674..
- Callaghan, Catherine A. (1997). „Evidence for Yok-Utian”. International Journal of American Linguistics. 63 (1): 18—64. JSTOR 1265864. S2CID 144374174. doi:10.1086/466313. "Evidence for Yok-Utian." International Journal of American Linguistics, 63, 18-64.
- Callaghan, Catherine A. (2001). „More Evidence for Yok-Utian: A Reanalysis of the Dixon and Kroeber Sets”. International Journal of American Linguistics. 67 (3): 313—345. JSTOR 1265989. S2CID 145406834. doi:10.1086/466461. "More Evidence for Yok-Utian: A Reanalysis of the Dixon and Kroeber sets." International Journal of American Linguistics, 67 (3), 313-346.
- Delancey, Scott; Golla, Victor (1997). „The Penutian Hypothesis: Retrospect and Prospect”. International Journal of American Linguistics. 63 (1): 171—202. JSTOR 1265869. S2CID 143844592. doi:10.1086/466318. "The Penutian Hypothesis: Retrospect and Prospect." International Journal of American Linguistics, 63, 171-202.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- http://www.californiaprehistory.com/tribmap.html Архивирано на сајту Wayback Machine (30. април 2011)