Језичка породица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Распрострањеност језичких породица у свету
Распрострањеност језичких породица у свету
██ Берберски језици
██ Кушитски језици
██ Семитски језици
██ Чадски језици
██ Корејски језик
██ Јапански језик
██ Монголски језици
██ Тунгуски језици
██ Туркијски језици

██ Амерички домородачки језици ██ Аустралијски домородачки језици ██ Аустроазијски језици ██ Аустронезијски језици ██ Баскијски језик ██ Кавкаски језици ██ Дравидски језици ██ Ескимско-алеутски језици

██ Албански језик
██ Балтички језици
██ Келтски језици
██ Германски језици
██ Грчки језик
██ Индо-аријски језици
██ Ирански језици
██ Јерменски језик
██ Романски језици
██ Словенски језици
██ Кинески језици
██ Тибето-бурмански језици

██ Којсан језици ██ Нигер-конгоански језици ██ Нило-сахарски језици ██ Уралски језици ██ Јенисејски језици ██ Чукотко-камчатски језици ██ Папуански језици ██ Таи-кадаи језици

Језичка породица или језичка фамилија је група језика који потичу од заједничког претка званог прајезик те језичке породице.

Већина светских језика се уврштава у језичке породице. Они који не припадају ниједној породици (или они чија сродност није поуздано утврђена) називају се изоловани језици.

Концепт језичких породица се заснива на претпоставци да се језици током времена деле на дијалекте, од којих настају нови језици. За разлику од биолошких врста, код језика се често догађа мешање несродних језика чији говорници долазе у контакт. У случају креолских језика, и других мешаних језика, језик наслеђује особине из више језика. Неки језици глувих и слепих су се развили изоловано и немају рођаке. Ипак, овакви случајеви су изузеци.

Структура[уреди]

Потподела[уреди]

Језичке породице се деле у мање језичко-рођачке гране. Језичке породице се често представљају графички у облику стабла и грана, па отуда потиче овај назив. Могуће је гране посматрати и као нове језичке породице. Рецимо, група словенских језика може да се посматра као посебна језичка породица, или као грана индо-европских језика.

Прајезици[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Прајезици

Заједнички предак језичке фамилије је ретко унапред познат због кратке историје писмености. Многе карактеристике прајезика је могуће реконструисати коришћењем компаративне методе. Њу је у 19. веку предложио лингвист Аугуст Шлајхер. Овом методом је могуће демонстрирати сродност језика припадника неке језичке породице. Најпознатији пример прајезика је праиндоевропски језик, који је предак језика којима се данас служи већина човечанства.

Некада се прајезик може утврдити директно. На пример, дијалекти старог нордијског језика су прајезик данашњег норвешког, шведског, данског, фарског и исландског језика.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]