Љиљана Праизовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Љиљана Праизовић
Датум рођења(1958-03-10)10. март 1958.
Место рођењаБеоград, СрбијаФНР Југославија
Датум смрти14. јануар 2001.(2001-01-14) (42 год.)
Место смртиБеоград, СрбијаСР Југославија

Љиљана Праизовић (Београд, 10. март[тражи се извор] 1958 — Београд, 14. јануар 2001) била је српска књижевница, уредник и популаризатор фантастике.[1][2] Најважније дело јој је роман-бајка Кнежевић и Северни ветар из 1994. године.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Љиљана Праизовић је по струци била дипломирани економиста, а радила је као службеник у Београду. Објављивала је кратке приче у периодици од средине 1980-их, од којих су неке уврштене и у антологије и изборе српске фантастике. За живота јој је објављен и један роман.

Била је члан Друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ од 1983, а Српског друштва за научну фантастику од 2000. године. У раздобљу 1990-1991. била је уредник часописа Емитор. На неким местима је потписивана удатим презименом: Тодоровић.[4]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Књиге

  • Кнежевић и Северни ветар (роман), „Орбис“, Београд, 1994. Илустровао Бобан Савић — Гето.

Антологије и избори

  • „Хербаријум“, Нова (алтернативна) српска фантастика, СИИЦ, Београд, 1994, стр. 61-70. Уредио Бобан Кнежевић.
  • „Најмилија слика“, Тамни вилајет: Избор српске фантастике, 4. Прво издање: „Фламарион“, Београд, 1996, стр. 205-211. Друго издање: „Еверест Медија“, 2011, стр. 171-178. Уредио Бобан Кнежевић. ISBN 978-86-7756-008-9..
  • „Милош Плавица, срећан човек“, темат “Фантастична реч”, Књижевна реч, бр. 474/475/476, Београд, јул 1996, стр. 19. Уредио Бобан Кнежевић.
  • „Лето у месту В.“, темат „Домаћа (пост)жанровска фантастика с краја 90-их (панорама)“, Орбис, Кањижа, број 2-3, лето-јесен 1999. Уредио Илија Бакић.
  • „Чувари црвених каменчића“, Немогуће приче: антологија фантастичне приче за децу, „Bookland“, Београд, 2009. Приредила Гордана Малетић, илустрације Асканио Поповић. ISBN 978-86-7182-357-9..

Приче у периодици

Часописи: ИТ, Емитор, Омладинска фабрика, Политикин Забавник, Стиг, Yusfan, Алеф, Свеске и Знак Сагите.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Недељковић, Александар Б. „In memoriam: Љиљана Праизовић 1958-2001“, Пројекат Растко, 2001.
  2. ^ Миловановић, Миодраг. „Кратак прилог за историју српске научне фантастике“ Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2014), Арт-анима, сајт посвећен фантастичној књижевности (изворно објављено у часопису Ubiq, бр. 4, Загреб, 2009).
  3. ^ Milovanović, Miodrag (2016). Srpska naučna fantastika. Beograd: Everest media. стр. 108—109. 
  4. ^ Белешке о ауторима, темат „Домаћа (пост)жанровска фантастика с краја 90-их (панорама)“, Орбис, Кањижа, Број 2-3., лето-јесен 1999. Уредио Илија Бакић

Спољашње везе[уреди | уреди извор]