Социјалистичка Република Србија
| Социјалистичка Република Србија Socijalistička Republika Srbija |
|||||||
|
|||||||
| Географија | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Земља | СФР Југославија | ||||||
| Главни град | Београд | ||||||
| Површина | 88.361 km² | ||||||
| Становништво | 7.822.795 (1991. год) | ||||||
| Друштво | |||||||
| Званични језици | Српскохрватски језик | ||||||
| Валута | Југословенски динар | ||||||
| Владавина | |||||||
| Облик владавине | Народна република Социјалистичка република |
||||||
| Оснивање | 9. април 1945. | ||||||
| Престанак | 28. септембар 1990. | ||||||
| Догађаји | |||||||
| формирање АСНОС-а | 9. — 12. новембар 1944. | ||||||
| оснивање ДФ Србије | 9. април 1945. | ||||||
| формирање ФНРЈ | 29. новембар 1945. | ||||||
| доношење новог Устава | 28. септембар 1990. | ||||||
| Држава наследница: | |||||||
.svg){kind=small} Република Србија |
|||||||
 Портал:СФРЈ |
|||||||
Социјалистичка Република Србија је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ).
Прво заседање Антифашистичке скупштине Србије одржано је 11. новембра 1944. у Београду, док је Федерална Држава Србија званично основана 9. априла 1945. године, на заседању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС). Оснивањем Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), 29. новембра 1945. године променила је назив у Народна Република Србија. Назив Социјалистичка Република Србија добила је, кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. и носила га је до 28. септембра 1990. године када је, доношењем новог Устава, преименована у Република Србија.
Била је највећа и најмногољуднија југословенска република, тек трећа по развијености (после СР Словеније и СР Хрватске). Главни град СР Србије био је и главни град Социјалистичке Федеративне Републике Југославије - Београд.
У њеном саставу су биле и две покрајине - САП Војводина и САП Косово (до доношења Устава из 1963. године - Аутономна Косовско-метохијска област), од којих је прва припадала најразвијенијим крајевима, а друга најнеразвијенијим СФРЈ.
Конститутиван народ су били Срби, а у покрајинама поред Срба конститутивну једнакост (и то од Устава из 1974. до доношења новог Устава из 1990) имале су и народности. У Војводини: Мађари, Словаци, Румуни и Русини, а на Косову и Метохији: Албанци (до пописа из 1971, користио се назив Шиптари) и Турци. На ужем подручју Србије (изван покрајина) званичне народности биле су: Албанци и Бугари, али само у општинама у којима су представљали значајан део становништва.
Садржај |
Историја [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Историја Србије |
Кроз велики део историје Србије водила се борба за ослобођење и самосталност. Тако да ни Други светски рат није прошао без бунта Српског народа. После потписивања пакта са Нацистичком Немачком народ се 27. марта 1941. године под вођством патриотских снага од којих је највећи утицај имала КПЈ диже на демонстрације и обара издајничку владу. Хитлер одлучује да казни целу Југославију и 6. априла започиње напад без објаве рата.
Краљевска војска је брзо капитулирала, али народ се диже на устанак после прогласа КПЈ 4. јула и 7. јула 1941. године започиње устанак у Србији. Исте године се ствара прва слободна територија у тад окупираној Европи под називом Ужичка република. Непријатељ окупља веће снаге и убрзо под страшним терором покушава да угуши устанак али се главнине пертизанских снага пребацују у Босну. Диверзије и напади на непријатеља се настављају у току целог рата тако да 20. октобра 1944. године Београд, уз садејство совјетске Црвене армије, бива ослобођен.
После рата врши се нагли развој у свим видовима привреде. Исто тако се развија и туризам од којих је планински и бањски имао највисе могућности за развој због многих природних лепота и извора лековите воде. Од бања су најпознатије: Врњачка, Бања Ковиљача, Матарушка, Сокобања и Нишка Бања.
Доста се улагало и у културу и спорт. Спортисти и тимови из СР Србије постизали су значајне резултате у светским размерама. Највећи успех постигли су фудбалери београдске Црвене звезде када су 1991. године освојили Купа европских првака, у Барију и Интерконтинентални куп у Токију.
Музика је такође била доста популарна. Међу певачима народне музике истицали су се: Лепа Лукић, Тозовац, Цуне Гојковић, Силвана Арменулић, Мирослав Илић и други. Међу певачима забавне и рок музике: Корни и YU група, Смак, Рибља Чорба, Бајага и Инструктори, ЕКВ и други.
Међуопштинске регионалне заједнице [уреди]
Према закону од 1. септембра 1945. године ужа Србија се се састојала из 16 округа и подручја града Београда. Окрузи су били: београдски, ваљевски, врањски, крагујевачки, крушевачки, лесковачки, моравски (Јагодина), новопазарски, нишки, пиротски, подрински (Шабац), пожаревачки, тимочки (Зајечар), топлички (Прокупље), ужички и чачански.[1]
Касније, уже подручје Социјалистичке Републике Србије (ван покрајина) састојало се из Града Београда (Градске заједнице општина Београд) и осам региона (Међуопштинских регионалних заједница):
- Град Београд,
- Јужноморавска МРЗ - седиште Лесковац,
- МРЗ Краљево - седиште Краљево,
- МРЗ Ниш - седиште Ниш,
- Подрињско-колубарска МРЗ - седиште Ваљево,
- Подунавска МРЗ - седиште Смедерево,
- МРЗ Шумадије и Поморавља - седиште Крагујевац,
- МРЗ Титово Ужице - седиште Титово Ужице,
- МРЗ Зајечар - седиште Зајечар.
Имена градова [уреди]
Имена одређених градова у време постојања Социјалистичке Републике Србије:
- Прибој на Лиму - данас Прибој
- Ранковићево (1949-1955; по Александру Ранковићу) - данас Краљево
- Светозарево (по Светозару Марковићу) - данас Јагодина
- Титов Врбас - данас Врбас
- Титова Митровица - данас Косовска Митровица
- Титово Ужице - данас Ужице
- Ужичка Пожега - данас Пожега
Функционери СР Србије [уреди]
Председници [уреди]
- Председник АСНОС-а (1944-1945)
- Синиша Станковић (12. новембар 1944 - 7. април 1945)
- Председник Президијума Народне скупштине (1945-1953)
- Синиша Станковић (7. април 1945 - март 1953)
- Председници Народне скупштине (1953-1974)
- Петар Стамболић (децембар 1953 - април 1957)
- Јован Веселинов (април 1957 - 26. јун 1963)
- Душан Петровић Шане (26. јун 1963 - 6. мај 1967)
- Милош Минић (6. мај 1967 - 6. мај 1969)
- Драгослав Марковић (6. мај 1969 - 19. април 1974)
- Живан Васиљевић (19. април - 6. мај 1974)
- Председници Председништва СР Србије (1974-1990)
- Драгослав Марковић (6. мај 1974 - 5. мај 1978)
- Добривоје Видић (5. мај 1978 - 5. мај 1982)
- Никола Љубичић (5. мај 1982 - 5. мај 1984)
- Душан Чкребић (5. мај 1984 - 5. мај 1986)
- Иван Стамболић (5. мај 1986 - 14. децембар 1987)
- Петар Грачанин (14 децембар 1987 - 20 март 1989)
- Љубиша Игић (20. март - 8. мај 1989)
- Слободан Милошевић (8. мај 1989 - 28. септембар 1990)
Премијери [уреди]
- Министар за Србију у Привременој влади ДФЈ (1945)
- Јаша Продановић (7. март 1945 - 9. април 1945)
- Председници владе (1945-1953)
- Благоје Нешковић (9. април 1945 - 5. септембар 1948)
- Петар Стамболић (5. септембар 1948 - 5. фебруар 1953)
- Председници Извршног већа (1953-1990)
- Петар Стамболић (5. фебруар 1953 - 16. децембар 1953)
- Јован Веселинов (16. децембер 1953 - 6. април 1957)
- Милош Минић (6. април 1957 - 9. јун 1962)
- Слободан Пенезић Крцун (9. јун 1962 - 6. новембер 1964)
- Стеван Дороњски (6. новембар 1964 - 17. новембар 1964)
- Драги Стаменковић (17. новембар 1964 - 6. јун 1967)
- Ђурица Јојкић (6. јун 1967 - 7. мај 1969)
- Миленко Бојанић (7. мај 1969 - 6. мај 1974)
- Душан Чкребић (6. мај 1974 - 6. мај 1978)
- Иван Стамболић (6. мај 1978 - 5. мај 1982)
- Бранислав Иконић (5. мај 1982 - 6. мај 1986)
- Десимир Јевтић (6. мај 1986 - 5. децембар 1989)
- Станко Радмиловић (5. децембар 1989 - 28. септембар 1990)
Референце [уреди]
- ^ Живорад Јевтић: Административно-територијалне промене у ваљевском крају (1944-1955), страна 52, у „Гласник“, број 23, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.
Види још [уреди]
 |
Део искључиво посвећен СФР Југославији. |
Литература [уреди]
- Енциклопедија Југославије (књига осма). „Југословенски лексикографски завод“, Загреб 1971. година.
- Војна енциклопедија (књига девета). Београд 1975. година.
|
||||||||||
