Социјалистичка Република Србија

Социјалистичка Република Србија Socijalistička Republika Srbija 1945 - 1990
Застава Грб
Положај СР Србије у СФР Југославији
Географија
Земља		СФР Југославија
Престоница		Београд
Површина		88.361 km²
Становништво		7.822.795 (1991. год)
Друштво
Званични језици		Српскохрватски језик
Валута		Југословенски динар
Владавина
Облик владавине		Народна република Социјалистичка република
Владајућа партија		Савез комуниста Србије
Председник		Слободан Милошевић (последњи председник)
Премијер		Станко Радмиловић (последњи премијер)
Оснивање		9. април 1945.
Престанак		28. септембар 1990.
Догађаји
9. април 1945.		Заседање АСНОС-а
29. новембар 1945.		формирање ФНРЈ
28. септембар 1990.		доношење новог Устава
Претходници и наследници
Претходиле су:		Наследиле су:
	Недићева Србија	Република Србија
Портал:СФРЈ

Међуопштинске регионалне заједнице у Социјалистичкој Републици Србији (1974-1990)

Крагујевац - споменик стрељаним ђацима

Нови Сад - споменик жртвама фашизма

Пећка патријаршија

Социјалистичка Република Србија је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ).

Основана је 7. априла 1945. године на зседању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС) као Федерална Држава Србија. Оснивањем Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), 29. новембра 1945. године променила је назив у Народна Република Србија. Назив Социјалистичка Република Србија добила је, кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. и носила га је до 28. септембра 1990. године када је, доношењем новог Устава, преименована у Република Србија.

Била је највећа и најмногољуднија југословенска република, тек трећа по развијености (после СР Словеније и СР Хрватске). Главни град СР Србије био је и главни град Социјалистичке Федеративне Републике Југославије - Београд.

У њеном саставу су биле и две покрајине - САП Војводина и САП Косово (до доношења Устава из 1963. године - Аутономна Косовско-Метохијска област), од којих је прва припадала најразвијенијим крајевима, а друга најнеразвијенијим СФРЈ.

Конститутиван народ су били Срби, а у покрајинама поред Срба конститутивну једнакост (и то од Устава из 1974. до доношења новог Устава из 1990) имале су и народности. У Војводини: Мађари, Словаци, Румуни и Русини, а на Косову и Метохији: Албанци (до пописа из 1971, користио се назив Шиптари) и Турци. На ужем подручју Србије (изван покрајина) званичне народности биле су: Албанци и Бугари, али само у општинама у којима су представљали значајан део становништва.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Србије

Кроз велики део историје Србије водила се борба за ослобођење и самосталност. Тако да ни Други светски рат није прошао без бунта Српског народа. После потписивања пакта са Нацистичком Немачком народ се 27. марта 1941. године под вођством патриотских снага од којих је највећи утицај имала КПЈ диже на демонстрације и обара издајничку владу. Хитлер одлучује да казни целу Југославију и 6. априла започиње напад без објаве рата.

Краљевска војска је брзо капитулирала, али народ се диже на устанак после прогласа КПЈ 4. јула и 7. јула 1941. године започиње устанак у Србији. Исте године се ствара прва слободна територија у тад окупираној Европи под називом Ужичка република. Непријатељ окупља веће снаге и убрзо под страшним терором покушава да угуши устанак али се главнине пертизанских снага пребацују у Босну. Диверзије и напади на непријатеља се настављају у току целог рата тако да 20. октобра 1944. године Београд, уз садејство совјетске Црвене армије, бива ослобођен.

После рата врши се нагли развој у свим видовима привреде. Исто тако се развија и туризам од којих је планински и бањски имао највисе могућности за развој због многих природних лепота и извора лековите воде. Од бања су најпознатије: Врњачка, Бања Ковиљача, Матарушка, Сокобања и Нишка Бања.

Доста се улагало и у културу и спорт. Спортисти и тимови из СР Србије постизали су значајне резултате у светским размерама. Највећи успех постигли су фудбалери београдске Црвене звезде када су 1991. године освојили Купа европских првака, у Барију и Интерконтинентални куп у Токију.

Музика је такође била доста популарна. Међу певачима народне музике истицали су се: Лепа Лукић, Тозовац, Цуне Гојковић, Силвана Арменулић, Мирослав Илић и други. Међу певачима забавне и рок музике: Корни и Yu група, Смак, Рибља Чорба, Бајага и Инструктори, ЕКВ и други.

Међуопштинске регионалне заједнице

Уже подручје Социјалистичке Републие Србије (ван покрајина) састојало се из Града Београда (Градске заједнице општина Београд) и осам региона (Међуопштинских регионалних заједница):

• Град Београд,
• Јужноморавска МРЗ - седиште Лесковац,
• МРЗ Краљево - седиште Краљево,
• МРЗ Ниш - седиште Ниш,
• Подрињско-колубарска МРЗ - седиште Ваљево,
• Подунавска МРЗ - седиште Смедерево,
• МРЗ Шумадије и Поморавља - седиште Крагујевац,
• МРЗ Титово Ужице - седиште Титово Ужице,
• МРЗ Зајечар - седиште Зајечар.

Имена градова

Имена одређених градова у време постојања Социјалистичке Републике Србије:

• Прибој на Лиму - данас Прибој
• Светозарево (по Светозару Марковићу) - данас Јагодина
• Титов Врбас - данас Врбас
• Титова Митровица - данас Косовска Митровица
• Титово Ужице - данас Ужице
• Ужичка Пожега - данас Пожега

Функционери СР Србије

Председници

• Председник АСНОС-а (1944-1945)
  • Синиша Станковић (12. новембар 1944 - 7. април 1945)
• Председник Президијума Народне скупштине (1945-1953)
  • Синиша Станковић (7. април 1945 - март 1953)
• Председници Народне скупштине (1953-1974)
  • Петар Стамболић (децембар 1953 - април 1957)
  • Јован Веселинов (април 1957 - 26. јун 1963)
  • Душан Петровић Шане (26. јун 1963 - 6. мај 1967)
  • Милош Минић (6. мај 1967 - 6. мај 1969)
  • Драгослав Марковић (6. мај 1969 - 19. април 1974)
  • Живан Васиљевић (19. април - 6. мај 1974)
• Председници Председништва СР Србије (1974-1990)
  • Драгослав Марковић (6. мај 1974 - 5. мај 1978)
  • Добривоје Видић (5. мај 1978 - 5. мај 1982)
  • Никола Љубичић (5. мај 1982 - 5. мај 1984)
  • Душан Чкребић (5. мај 1984 - 5. мај 1986)
  • Иван Стамболић (5. мај 1986 - 14. децембар 1987)
  • Петар Грачанин (14 децембар 1987 - 20 март 1989)
  • Љубиша Игић (20. март - 8. мај 1989)
  • Слободан Милошевић (8. мај 1989 - 28. септембар 1990)

Премијери

• Министар за Србију у Привременој влади ДФЈ (1945)
  • Јаша Продановић (7. март 1945 - 9. април 1945)
• Председници владе (1945-1953)
  • Благоје Нешковић (9. април 1945 - 5. септембар 1948)
  • Петар Стамболић (5. септембар 1948 - 5. фебруар 1953)
• Председници Извршног већа (1953-1990)
  • Петар Стамболић (5. фебруар 1953 - 16. децембар 1953)
  • Јован Веселинов (16. Децембер 1953 - 6. април 1957)
  • Милош Минић (6. април 1957 - 9. јун 1962)
  • Слободан Пенезић Крцун (9. јун 1962 - 6. новембер 1964)
  • Стеван Дороњски (6. новембар 1964 - 17. новембар 1964)
  • Драги Стаменковић (17. новембар 1964 - 6. јун 1967)
  • Ђурица Јојкић (6. јун 1967 - 7. мај 1969)
  • Миленко Бојанић (7. мај 1969 - 6. мај 1974)
  • Душан Чкребић (6. мај 1974 - 6. мај 1978)
  • Иван Стамболић (6. мај 1978 - 5. мај 1982)
  • Бранислав Иконић (5. мај 1982 - 6. мај 1986)
  • Десимир Јевтић (6. мај 1986 - 5. децембар 1989)
  • Станко Радмиловић (5. децембар 1989 - 28. септембар 1990)

Види још

Портал СФРЈ Део искључиво посвећен СФР Југославији.

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Социјалистичка Република Србија

• АСНО Србије
• Србија
• Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Литература

• Енциклопедија Југославије (књига осма). „Југословенски лексикографски завод“, Загреб 1971. година.
• Војна енциклопедија (књига девета). Београд 1975. година.