Људска кожа
| Људска кожа | |
|---|---|
 Анатомија људске коже | |
| Детаљи | |
| Уметак | Кожа |
| Дејства | Покровни систем |
| Идентификатори | |
| Латински | Cutis |
| TA | A16.0.00.002 |
| TH | H3.12.00.1.00001 |
| FMA | 7163 |
| Анатомска терминологија | |
Људска кожа је највећи и најтежи орган људског тела. Површина коже је 2м², док је маса 3 килограма код жена и 5 килограма код мушкараца.[1]
Слојеви људске коже[уреди | уреди извор]
Према конвенцији, кожу можемо сврстати на дебелу и танку, то зависи од њеног епидерма. Најдељи део коже се налази на длановима руке и пете док најтањи део коже се налази у нивоу капака. Слојеви коже су: покожица (епидермис), дермоепидермални слој (крзно, дермис), поткожно ткиво (хиподермис).[2]
Хемијски састав људске коже[уреди | уреди извор]
Кожа се састоји од:
- 70% воде (која је неправилно распоређена)
- 27% протеина (аминокиселина)
- 2% липида
- 0,5% дијететских минерала
Функције коже[уреди | уреди извор]
Главне функције коже су:[3]
- Баријера између спољашњег света и унутрашњих органа. То су углавном сунце, хладноћа, вода, инфекције).
- Кожа врши терморегулацију телесне температуре као и сантезу витамина Д.
- Комуникација са спољашњим светом путем рецептора који су осетљиви на додир и притисак.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Upoznajte se s najvećim ljudskim organom – kožom”. Ordinacija.hr (на језику: хрватски). Приступљено 25. 3. 2020.
- ^ „Anatomija kože”. ORS Hospital. Архивирано из оригинала 22. 02. 2020. г. Приступљено 25. 3. 2020.
- ^ „Građa i funkcija kože”. Diva poliklinika (на језику: српски). 1. 12. 2017. Приступљено 25. 3. 2020.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
