Аминокиселина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Структура фенилаланина, једне од аминокиселина

У хемијском смислу, аминокиселине су једињења која садрже амино групу (-NH2) и карбоксилну групу (-COOH). У састав аминокиселина улазе следећи елементи а то су C, H, N и O. Њихова главна биолошка улога је изградња протеина, мада постоје и аминокиселине које не улазе у састав протеина и називају се непротеинске аминокиселине (нпр. ß-аланин, орнитин и цитрулин). Све аминокиселине које граде протеине су α-аминокиселине пошто су амино и карбоксилне групе везане за исти, α-атом угљеника. Поред амино и карбоксилне групе, структуру аминокиселина одређује и бочни ланац који се назива и остатак и обележава се са R. R-групе садрже карактеристичне особине појединих аминокиселина, и могу их чинити алифатични или ароматични бочни ланци који могу садржати друге реактивне групе, могу бити више или мање поларне, хидрофилне или хидрофобне итд.

Хемијске особине аминокиселина[уреди]

Како садрже и амино и карбоксилну групу, аминокиселине подлежу готово свим реакцијама карактеристичним за ове класе једињења. Од биохемијског значаја су, пак, примарно реакција изградње пептидних веза, и понашање аминокиселина у различитим кисело-базним срединама.

Најважнија хемијска реакција аминокиселина је формирање пептидне везе која омогућава повезивање две аминокиселине и стварање ланца аминокиселина (пептида и протеина). Пептидна веза је веза између карбоксилне групе једне аминокиселине и амино групе друге аминокиселине, у којој се атом угљеника карбоксилне групе везује за атом азота уз ослобађање молекула воде. У формирању молекула воде учествују -OH из карбоксилне групе и водоник из амино групе.

Подела[уреди]

Једна од основних подела аминокиселина је и на протеинске и непротеинске аминокиселине према томе да ли улазе у састав протеина или не. Већи значај имају протеинске. За протеинске аминокиселине је карактеристично то да су амино група (-NH2) и карбоксилна група (-COOH) везане за исти атом угљеника (Cα) за који се још везује и водоников атом и бочни ланац (-R). Посебан случај је аминоетанска киселина (глицин, CH2-COOH) чији бочни ланац је водоник.

Аминокиселина се такође деле на десне и леве, по стереохемији Cα угљеника.

Представници[уреди]

  1. Најједноставнији представник аминокиселина је 2-аминоетанска киселина.
  2. Аминокиселине са неполарним бочним ланцем: аланин, валин, леуцин, изолеуцин, пролин, фенилаланин, триптофан и метионин
  3. Аминокиселине са поларним групама у бочном ланцу (-ОН, -SH, -CONH2). Ове групе омогућују формирање водоничних веза које су основа за формирање виших облика организације аминокиселина у молекулима протеина. Поседују их: глицин, серин, треонин, цистеин, тирозин, аспарагин, глутамин
  4. Аминокиселине са негативно наелектрисаним бочним ланцима или киселе аминокиселине: аспарагинска и глутаминска киселина
  5. Аминокиселине са позитивно наелектрисаним бочним ланцима или базне аминокиселине: лизин, аргинин, хистидин

Есенцијалне аминокиселине[уреди]

У састав човековог организма улази укупно 20 аминокиселина. 10 од њих могу да се изграде у самом организму, док је преосталих 10 неопходно унети кроз исхрану. Аминокиселине које човеков организам није у стању да направи, а неопходне су за његово функционисање се називају есенцијалне аминокиселине (у антропоцентричном смислу).

Номенклатура[уреди]

По IUPAC номенклатури аминокиселине добијају имена тако сто се на реч амино дода назив алкана који одговара угљоводоничном радикалу дате аминокиселине, а затим се дода реч киселина. Ипак, ретко се користе називи дати по IUPAC-у јер скоро свака аминокиселина има свој устаљени тривијални назив који је много практичније употребљавати.(Нпр:аминоетанска киселина — глицин; аминопропанска киселина — аланин)

Спољашње везе[уреди]

  • Медији повезени са Amino acids на Викимедијиној Остави