Авија 156
| Авија 156 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | путнички авион | |
| Посада | 2 | |
| Број путника | 6 | |
| Порекло |  Чехословачка
| |
| Произвођач | Авија Avia | |
| Пробни лет | 8.09.1934. | |
| Уведен у употребу | 1934. | |
| Повучен из употребе | 12.04.1935 | |
| Статус | неактиван | |
| Први оператер | Чехословачка Avia
| |
| Број примерака | 1 | |
| Димензије | ||
| Дужина | 10,55 m | |
| Висина | 3,50 m | |
| Распон крила | 15,10 m | |
| Површина крила | 38,00 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 2.305 kg | |
| Нормална полетна | 3.790 kg | |
| Погон | ||
| Број мотора | 1 | |
| Физичке особине | ||
| Клипноелисни мотор | 1 x Avia HS 12Idrs (lic. Hispano-Suiza) | |
| Снага КЕМ-а | 1 x 632 kW | |
| Снага КЕМ-а у кс | 1 x 860 кс | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hопт. | 350 km/h | |
| Економска брзина | 330 km/h | |
| Долет | 950 km | |
| Плафон лета | 6.200 m | |
| Брзина пењања | 300 m/min | |
 Портал Ваздухопловство
| ||
Авија 156 (Avia 156) је чехословачки путнички авион настао између два рата. Произвела га је фирма Авиа а први пут је полетео 1934. године.
Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]
Авија 156 је био висококрилни (парасол), једномоторни, путнички авион са 6 путника и 2 члана посаде. Авион је пројектовао инжењер Robert J. Nebesаr. Авион је први пут полетео 8. октобра 1933.
Технички опис[уреди | уреди извор]
Труп је исти као код авиона Авија 51 минимална разлика је проузрокована због уградње различитог централног мотора.
Погонска група се састоји од једног течношћу хлађеног мотора са 12 цилиндара V распореда Avia HS 12Idrs (lic. Hispano-Suiza) снаге 632 kW (860 KS) и елисе. На вратилу мотора је насађена трокрака метална елиса променљивог корака. Хладњак расхладне течности мотора се налазио испод трупа авиона.
Крила су иста као код авиона Авија 51 али без гондола крилних мотора.
Репне површине: су исте као код авиона Авија 51.
Стајни трап овог авиона је исти као код авиона Авија 51 једина разлика је што се вертикалн носач не ослања на гондолу крилног мотора него на предњу рамењачу крила.
Верзије[уреди | уреди извор]
Авион је направљен у једном примерку.
Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]
Тог кобног дана 12. априла 1935. године компанија Авиа је доживела велику несрећу, изгубила је два прототипа путничких авиона Авија 156 и Авија 57 са четири члана посаде, пробних пилота Вацлав Кочи, Јосиф Фиала (Авија 156), Цирил Новотни и Едуард Шмид (Авија 57). Пошто су се несреће десиле у размаку од 7 минута а да су олупине нађене на растојању од 8 километара прва сумња је пала на судар ова два авиона[1].
Детаљном истрагом коју је спровела истражна комисија Министарства јавних радова утврђено је да су несрећу проузроковала недовољна чврстина крила оба прототипа. Прво се Авија-156 срушио код села Полеради у 13.21. Узрок је било лом левог крила и накнадно кидање репних површина. Неколико тренутака касније (7 минута), авион Авија-57 се окренуо изнад Винора и распао се током понирућег лета. Крхотине су пале у резерват природе у Винору на неколико места[2].
После ове тешке трагедије компанија Авија је стопирала програм путничких авиона и све капацитете усмерила на војни програм.
Земље које су користиле авион[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Avia av 156”. 12. 5. 2012.
- ^ „Letecká badatelna”.
Литература[уреди | уреди извор]
- NĚMEČEK, Václav. Československá letadla. Praha: Naše vojsko, 1968. Kapitola Vývoj letadel Avia, s. 107.
- OVČÁČIK, Michal. Avia Av-51. Letectví a kosmonautika. Květen 2021, roč. 100., čís. 5, s. 46 a 47. ISSN 0024-1156
- Alles-Fernandez, Peter (1987). Flugzeuge von a bis Z: Aamsa Quail-Consolidated P2Y. Koblenz: Bernard u. Graefe. стр. 130. ISBN 3-7637-5904-2.
- Richard Schulz, G. W. Feuchter, Werner von Langsdorff: Handbuch der Luftfahrt. Jahrgang 1936. J. F. Lehmann, München 1936, S. 344/355.
- Enciclopedia Ilustrada de la Aviación Vol.2 pág. 338, Editorial Delta, Barcelona. . 1984. ISBN 84-85822-36-6. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
