Иљушин Ил-14

Иљушин Ил-14М
Иљушин Ил-14
Општи подаци
Намена	путнички, транспортни
Посада	3 do 4
Број путника	42
Порекло	СССР,  Источна Немачка,  Чехословачка,  Пољска
Произвођач	Фабрика No.30 и No.84 СССР, VEB Flugzeugwerke-ДДР, Авиа Чехословачка, Пољска
Пробни лет	13. 07. 1950.
Уведен у употребу	30. 11. 1954.
Повучен из употребе	још лети веома мали број Ил-14
Први корисник	Аерофлот
Број примерака	1276
Димензије
Дужина	22,31 m
Висина	7,90 m
Размах крила	31,70 m
Површина крила	99,70 m²
Маса
Празан	12.500 kg
Нормална полетна	17.500 kg
Погон
Мотори	клипни
Број мотора	2
Физичке особине
Клипно-елисни мотор	2ПД Швецов АШ-82Т
Снага	1.400 kW
Снага у КС	1.900 КС
Перформансе
Макс. брзина на Hopt	416 km/h
Економска брзина	350 km/h
Долет	1.600 km
Плафон лета	7.400 m
Портал:Ваздухопловство

Иљушин Ил-14 (НАТО назив Crate) је двомоторни совјетски путнички (транспортни) авион који је произвођен у фабрикама авиона у СССР, Чехословачкој, Источној Немачкој (ДДР) и Пољској у периоду од 1954. до 1960. године. Намењени су за кратке и средње линије ваздушног путничког саобраћаја и војним потребама као транспортни, десантни и санитетски авион.

Пројектовање и развој

Током и непосредно после Другог светског рата, у Совјетском Савезу основни авиони за транспорт путника на кратким и средњим линијама били су DC-3 и његова руска варијанта Ли-2. Планирано је да се ови авиони замене новим па је у бироу Иљушина пројектован авион Ил-12 који је тестиран у току 1946. године. Одмах након завршетка тестирања авиона Ил-12, конструкторски тим Иљушина почео се интензивно бавити проблемом повећања безбедности путничких авиона. Наиме коришћењем двомоторних авиона DC-3 и Ли-2 током рата установљено је да је највећи број несрећа проузрокован отказивањем једног мотора у фази полетања. Решавањем овог проблема на авиону Ил-12 настао је авион Ил-14 који је био у стању да под пуним оптерећењем полети са једним мотором. Ил-14 је у односу на Ил-12 имао јаче моторе и незнатно је већи и тежи од њега, додуше са промењеном аеродинамиком која је омогућила повећану стабилност и управљивост авиона при малим (критичним) брзинама, а са повећањем броја седишта на 48 места повећана му је економска ефикасност. Иљушин Ил-14 је авион потпуно металне конструкције са ниско постављеним крилима на којима се налазе два ваздухом хлађена клипно радијална мотора са четворокраким металним елисама.

Варијанте авиона Ил-14

Авион Иљушин Ил-14 се производио у две фабрике у СССР, затим у Источној Намачкој (ДДР) и у Чехословачкој фабрици авиона АВИА. Варијанта овог авиона намењеног електронском ратовању произведен је по лиценци у Пољској. Авион Иљушин Ил-14 је прављен за цивилни транспорт путника али исто тако и војни транспорт, стога је постојало 12 основних варијанти овог авиона:

• Ил-14 - основни први производни тип авиона,
• Ил-14П - путничка верзија са 18 места,
• Ил-14ПС, С, СИ и СО - верзије авиона намењени за превоз важних особа,
• Ил-14М - верзија авиона са 30 до 32 места,
• Ил-14Т - транспортна (карго) верзија авиона,
• Ил-14ТБ - верзија намењена за вучу једрилица,
• Ил-14-30Д, ТД и Т-ТД - десантна верзија авиона,
• Ил-14Г- теретна верзија авиона Ил-14М,
• Ил-14ЛИК-1 и ЛИК-2 - авион лабораторија намењени испитивању,
• Ил-14Патролни - авион намењен граничној служби за партолирање,
• Ил-14ФКП и ФКМ - авион намењен аерофотографисању,
• Ил-14Crate-C - авион по лиценци произведен у Пољској намењен електронском ратовању,

Оперативно коришћење

Коришћење у свету

Иљушин Ил-14 су произвођени и продавани и то углавном авио-компанијама у Совјетском Савезу и земљама Варшавског уговора као и земљама Азије и Африке и представљали су окосницу кратко и средње линијског ваздушног саобраћаја дуги низ година. Након искључивања ових авиона из путничког саобраћаја већина ових авиона је претворена у карго верзије за превоз терета. С обзиром на добре експлоатационе особине у зимским условима овај авион је коришћен за саобраћај у поларним крајевима. Због могућности да полети и слети са једним мотором као веома сигуран авион радо је коришћен за превоз важних личности. У свету је овај авион коришћен у готово 30 земаља.

• 

  Мотор АШ-82ФН на Ил-14

• 

  Мотор АШ-82Т у Саобраћајном музеју у Дрездену

• 

  Ил-14 издувне цеви мотора

• 

  Монтажа Ил-14 у фабрици авиона у Дрездену (1958.)

• 

  Унутрашњост транспортне верзије Ил-14

• 

  Унутрашњост ВИП салона Ил-14

Коришћење у Југославији

Први од 6 авиона Иљушин Ил-14П који су укључени у флоту ЈАТ-а, долетео је у Београд 28. јануара 1957. године. Ови авиони су били намењени проширењу флоте ЈАТ-а углавном на домаћим и селективно, међународним линијама. ЈАТ није изабрао ове авионе него су они набављени на основу договора између државно-привредних делегација Југославије и СССР у циљу уравнотежења робне размене између двеју земаља. У то време ЈАТ је већ користио авионе Конвер CV-340 (са 44 седишта) који су у односу на Иљушин Ил-14П(са 18 до 26 седишта), одликовали већом носивошћу, повећаном удобношћу путовања, повећаним долетом, био је опремљен модреним навигационим и радио уређајима и био је економичнији у експлоатацији у односу на њих. Но и поред тога ови авиони су у флоти ЈАТ-а летели скоро 6 година да би 1963. године били уступљени Југословенском ратном ваздухопловству, које је ове летилице укључило у своју транспортну јединицу.

Земље које су користиле овај авион

Кокпит авиона Иљушин Ил-14М}

Изглед путничке кабине авиона Иљушин Ил-14М}

Авганистан  Албанија  Алжир  Бугарска  Камбоџа  Кина  Република Конго  Куба  Чехословачка  Источна Немачка  Египат  Етиопија  Гвинеја Бисао  Индија

Индонезија  Ирак  Монголија  Северна Кореја Корисници авиона Ил-14 у свету  Северни Јемен  Пољска  СССР  Сирија  Вијетнам  Јемен  Југославија  Мађарска  Мали  Румунија

Види још

• Даглас DC-3
• Даглас DC-6
• Конвер CV-240 Серија
• Иљушин - фабрика авиона
• Сергеј Иљушин - авио конструктор
• Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ

Литература

1. Јанић, Чедомир; Симшић, Јово (2007) (на ((sr))). Више од летења - осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд: ЈАТ Airways. ISBN 978-86-7086-004-9. 
2. Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
3. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010.) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
4. Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy.; и Sergey; (2004.) (на ((en))). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft. London: Ian Allan. ISBN 1-85780-187-3. 
5. Gunston, Bill (1995.) (на ((en))). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955.. London: Osprey Aerospace.. ISBN 1-85532-405-9. 
6. Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
7. Gordon, Yefim; Komissarov, Dmitriy (2005.) (на ((en))). Ilyushin Il-12 and IL-14 - Successors to the Li-2. Hinckley: Midland Publishing Ltd.. ISBN 1-85780-223-3. 
8. de Agostini (1994.) (на ((de))). AIRCRAFT, die neue Enzyklopädie der Luftfahrt. München-Karlsfeld: TOPIC Verlag GmbH. 

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Иљушин Ил-14

• „IL-14“ (на ((ru))). Уголок неба. 2004 Приступљено 25.10.2010 
• „The Ilyushin Il-14“ (на ((en))). www.airliners.net Приступљено 25. 10. 2010. 
• „Die aera der Iljischin il-14“ (на ((de))). www.transportflieger.com Приступљено 25. 10. 2010. 
• „Ilyushin IL12/14“ (на ((en))). www.oldprops.ukhome.net Приступљено 25. 10. 2010. 
• „Ilyushin IL-14P c/n 7343408 on its final flight“ (на ((en))). www.ruudleeuw.com Приступљено 25. 10. 2010. 

Стална поставка Музеја ваздухопловства Београд