Иљушин Ил-14

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иљушин Ил-14М

Иљушин Ил-14
Иљушин Ил-14

Општи подаци
Намена путнички, транспортни
Посада 3 do 4
Број путника 42
Порекло Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР, Flag of the German Democratic Republic Источна Немачка, Застава Чехословачке Чехословачка, Застава Пољске Пољска
Произвођач Фабрика No.30 и No.84 СССР, VEB Flugzeugwerke-ДДР, Авиа Чехословачка, Пољска
Пробни лет 13. 07. 1950.
Уведен у употребу 30. 11. 1954.
Повучен из употребе још лети веома мали број Ил-14
Први корисник Аерофлот
Број примерака 1276
Димензије
Дужина 22,31 m
Висина 7,90 m
Размах крила 31,70 m
Површина крила 99,70 m²
Маса
Празан 12.500 kg
Нормална полетна 17.500 kg
Погон
Мотори клипни
Број мотора 2
Физичке особине
Клипно-елисни мотор 2ПД Швецов АШ-82Т
Снага 1.400 kW
Снага у КС 1.900 КС
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 416 km/h
Економска брзина 350 km/h
Долет 1.600 km
Плафон лета 7.400 m
Портал:Ваздухопловство

Иљушин Ил-14 (НАТО назив Crate) је двомоторни совјетски путнички (транспортни) авион који је произвођен у фабрикама авиона у СССР, Чехословачкој, Источној Немачкој (ДДР) и Пољској у периоду од 1954. до 1960. године. Намењени су за кратке и средње линије ваздушног путничког саобраћаја и војним потребама као транспортни, десантни и санитетски авион.

Пројектовање и развој[уреди]

Током и непосредно после Другог светског рата, у Совјетском Савезу основни авиони за транспорт путника на кратким и средњим линијама били су DC-3 и његова руска варијанта Ли-2. Планирано је да се ови авиони замене новим па је у бироу Иљушина пројектован авион Ил-12 који је тестиран у току 1946. године. Одмах након завршетка тестирања авиона Ил-12, конструкторски тим Иљушина почео се интензивно бавити проблемом повећања безбедности путничких авиона. Наиме коришћењем двомоторних авиона DC-3 и Ли-2 током рата установљено је да је највећи број несрећа проузрокован отказивањем једног мотора у фази полетања. Решавањем овог проблема на авиону Ил-12 настао је авион Ил-14 који је био у стању да под пуним оптерећењем полети са једним мотором. Ил-14 је у односу на Ил-12 имао јаче моторе и незнатно је већи и тежи од њега, додуше са промењеном аеродинамиком која је омогућила повећану стабилност и управљивост авиона при малим (критичним) брзинама, а са повећањем броја седишта на 48 места повећана му је економска ефикасност. Иљушин Ил-14 је авион потпуно металне конструкције са ниско постављеним крилима на којима се налазе два ваздухом хлађена клипно радијална мотора са четворокраким металним елисама.

Варијанте авиона Ил-14[уреди]

Авион Иљушин Ил-14 се производио у две фабрике у СССР, затим у Источној Намачкој (ДДР) и у Чехословачкој фабрици авиона АВИА. Варијанта овог авиона намењеног електронском ратовању произведен је по лиценци у Пољској. Авион Иљушин Ил-14 је прављен за цивилни транспорт путника али исто тако и војни транспорт, стога је постојало 12 основних варијанти овог авиона:

  • Ил-14 - основни први производни тип авиона,
  • Ил-14П - путничка верзија са 18 места,
  • Ил-14ПС, С, СИ и СО - верзије авиона намењени за превоз важних особа,
  • Ил-14М - верзија авиона са 30 до 32 места,
  • Ил-14Т - транспортна (карго) верзија авиона,
  • Ил-14ТБ - верзија намењена за вучу једрилица,
  • Ил-14-30Д, ТД и Т-ТД - десантна верзија авиона,
  • Ил-14Г- теретна верзија авиона Ил-14М,
  • Ил-14ЛИК-1 и ЛИК-2 - авион лабораторија намењени испитивању,
  • Ил-14Патролни - авион намењен граничној служби за партолирање,
  • Ил-14ФКП и ФКМ - авион намењен аерофотографисању,
  • Ил-14Crate-C - авион по лиценци произведен у Пољској намењен електронском ратовању,

Оперативно коришћење[уреди]

Коришћење у свету[уреди]

Иљушин Ил-14 су произвођени и продавани и то углавном авио-компанијама у Совјетском Савезу и земљама Варшавског уговора као и земљама Азије и Африке и представљали су окосницу кратко и средње линијског ваздушног саобраћаја дуги низ година. Након искључивања ових авиона из путничког саобраћаја већина ових авиона је претворена у карго верзије за превоз терета. С обзиром на добре експлоатационе особине у зимским условима овај авион је коришћен за саобраћај у поларним крајевима. Због могућности да полети и слети са једним мотором као веома сигуран авион радо је коришћен за превоз важних личности. У свету је овај авион коришћен у готово 30 земаља.

Коришћење у Југославији[уреди]

Први од 6 авиона Иљушин Ил-14П који су укључени у флоту ЈАТ-а, долетео је у Београд 28. јануара 1957. године. Ови авиони су били намењени проширењу флоте ЈАТ-а углавном на домаћим и селективно, међународним линијама. ЈАТ није изабрао ове авионе него су они набављени на основу договора између државно-привредних делегација Југославије и СССР у циљу уравнотежења робне размене између двеју земаља. У то време ЈАТ је већ користио авионе Конвер CV-340 (са 44 седишта) који су у односу на Иљушин Ил-14П(са 18 до 26 седишта), одликовали већом носивошћу, повећаном удобношћу путовања, повећаним долетом, био је опремљен модреним навигационим и радио уређајима и био је економичнији у експлоатацији у односу на њих. Но и поред тога ови авиони су у флоти ЈАТ-а летели скоро 6 година да би 1963. године били уступљени Југословенском ратном ваздухопловству, које је ове летилице укључило у своју транспортну јединицу.

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Кокпит авиона Иљушин Ил-14М}
Изглед путничке кабине авиона Иљушин Ил-14М}
Корисници авиона Ил-14 у свету

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир; Симшић, Јово (2007) (на ((sr))). Више од летења - осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд: ЈАТ Airways. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy.; и Sergey; (2004) (на ((en))). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft. London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955.. London: Osprey Aerospace.. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dmitriy (2005) (на ((en))). Ilyushin Il-12 and IL-14 - Successors to the Li-2. Hinckley: Midland Publishing Ltd.. ISBN 978-1-85780-223-8. 
  • de Agostini (1994) (на ((de))). AIRCRAFT, die neue Enzyklopädie der Luftfahrt. München-Karlsfeld: TOPIC Verlag GmbH. 

Спољашње везе[уреди]



Стална поставка Музеја ваздухопловства Београд