Иљушин Ил-10

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иљушин Ил-10
Letecké muzeum Kbely (47).jpg

Иљушин Ил-10

Опште
Намена јуришни бомбардер
Посада 2
Произвођач Иљушин Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР, Авиа Застава Чехословачке Чехословачка
Први лет 18. 04. 1944.
Почетак производње 1944.
Број примерака 6.166 (4.966 Ил-10 + 1.200 Б-33)
Димензије
Дужина 11,12 m
Размах крила 13,4 m
Висина 4,18 m
Површина крила 30,00 m²
Маса
Празан 4.650 kg
Макс. тежина при узлетању 6.300 kg
Макс. спољни терет 600 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 x Микулин АМ-42 2.000(KS)
Снага 1 x 1.492 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 551 km/h
Макс. брзина на H=0 507 km/h
Долет 800 km
Плафон лета 7.250 m
Брзина пењања 625 m/min
Портал:Ваздухопловство

Иљушин Ил-10 (НАТО назив Beast) је једномоторни совјетски јуришни бомбардер развијен током 1943. године са наменом да замени авиона Ил-2. Пројектовао га је и изградио Иљушин, у оперативну употребу је уведен 1944. године. По лиценци га је производила и Чехословачка фирма Авиа где је имао ознаку Авиа Б-33

Пројектовање и развој[уреди]

Од напада Немачке на СССР основни авион који се користио у јуришној авиацији совјетског ратног ваздухопловства је био Иљушин Ил-2. Иако је Ил-2 био веома успешан авион и значајно допринео победи савезника у Другом светском рату, размишљало се о његовој замени, то јест, авиону који би у односу на њега имао већу брзину и побољшану управљивост на малим висинама како би био што неосетљивији напротив авионску артиљерију.

У то време у Конструкционом бироу Иљушин се радило на неколико пројеката, пре свега на новом оклопном ловцу Ил-1 и тежем јуришном бомбардеру Ил-8, пошто је ратно ваздухопловство одустало од тешког оклопног ловца Ил-1 овај пројект је преиначен у јуришни бомбардер Ил-10, тако да се негде истовремено појављују два јуришна бомбардера Ил-8 и Ил-10. Након фабричког и државног испитива авиона изабран је за производњу Ил-10.

У току производње и коришћења авиона Ил-10 експериментисало се са јачим моторима АМ-43 и АМ-45 али ти експерименти нису успели због непоузданости мотора који су били у развојној фази. Следећи пројект Иљушиновог конструкционог бироа је побољшана варијанта јуришног бомбардера Ил-16 са побољшаним перформансама и сличним наоружањем. Прототип је полетео 10. јуна 1945. године, почела је производња мале серије, али је комплетан програм отказан 1946. године због непоузданости мотора АМ-43.

Преглед Иљушинових борбених авиона из 2. светског рата[уреди]

Авион Avia-B33 (Ил-10) у музеју у Пољској
Карактеристика Ил-2 (ЈБ* 1940.) Ил-1 (Л* 1943.) Ил-8 (ЈБ 1943.) Ил-10 (ЈБ 1944.) Ил-16 (ЈБ 1945.) Ил-20 (ЈБ 1948.)
Статус оперативан прототип прототип оперативан прототип прототип
Дужина 11,60 m 11,12 m 12,90 m 11,12 m 10,69 m 13,50 m
Висина 4,17 m 4,08 m 4,20 m 4,18 m 3,60 m -
Размах крила 14,60 m 13,40 m 14,60 m 13,40 m 12,50 m 15,43 m
Површина крила 38,50 m² 30,00 m² 39,00 m² 30,00 m² 24,00 m² 44,00 m²
Тежина празног авиона 3.990 kg 4.285 kg 4.910 kg 4.650 kg 4.315 kg 7.535 kg
Максимална тежина 5.310 kg 5.300 kg 7.660 kg 6.300 kg 5.780 kg 9.780 kg
Мотори 1 × Микуљин АМ-38 1 × Микуљин АМ-42 1 × Микуљин АМ-42 1 × Микуљин АМ-42 1 × Микуљин АМ-43НВ 1 × М-47
Снага 1 × 1.158 kW 1 × 1.492 kW 1 × 1.492 kW 1 × 1.492 kW 1 × 1.690 kW 1 × 2.000 kW
Елиса трокрака трокрака трокрака тро/четворокрака четворокрака четворокрака
Максимална брзина 450 km/h 580 km/h 472 km/h 551 km/h 576 km/h 515 km/h
Плафон лета 7.800 m 8.600 m 6.400 m 7.250 m 7.600 m 7.750 m
Долет 638 km 1.000 km 980 km 800 km 800 km 1.180 km
Брзина пењања 625 m/min 625 m/min 174 m/min 625 m/min 658 m/min 375 m/min
Тежина бомби 600 kg 200 kg 800 kg 600 kg 400 kg 1.190 kg

* ЈБ-јуришни бомбардер, Л-ловац

Технички опис[уреди]

Пројекције авиона Иљушин Ил-10

Као и сви претходни јуришни бомбардери (Ил-2 и Ил-8) из породице Иљушин, и Ил-10 је био добро оклопљени јуришни бомбардер једнокрилац са два члана посаде (пилот и стрелац). Оклоп је уједно и представљао и носећу структуру предњег дела авиона. Дебљина оклопа се у зависности од места кретала о 4 до 8 mm. Оклопом је био заштићен мотор, системи за хлађење, резервоари за гориво и посада авиона. Укупна тежина оклопа је износила 994 kg. Стајни трап је био систем трицикл са два предња главна точка који су се увлачили у назад и ротирали за 86о тако да су се поравнавали са доњом површином крила и једним неувлачећим задњим точком на репу авиона.

Ил-10 је био опремљем 12-то цилиндричним редним мотором ве распореда Микулин АМ-42 течношћу хлађен. Снага мотора је била 1.492 kW. Пропелер је био метални, пречника 3,6 m са три пераја, а касније је замењен са четири пераја. Резервоари за гориво су се налазили изнад мотора, испред кокпита и у средишњем делу крила. Авион је био опремљен радио-пријемником и камером.

Варијанте авиона Ил-10[уреди]

  • Ил-10 - основана производна варијанта авиона,
  • Ил-10У- варијанта за обуку пилота, уместо стражњег стрелца уграђене су дупле команде и постављено седиште за инструктора,
  • Ил-10М- модификована варијанта из 1951. године, повећано крило, уграђена 4 топа у крила (уместо 2), нова елиса, нова навигациона опрема и инструменти за лет у свим метео условима,
  • Avia B-33 - авион Ил-10 рађен у Чекословачкој по лиценци од 1951. године,
  • Avia CB-33 - авион Ил-10У двосед за обуку пилота рађен у Чекословачкој по лиценци од 1951. године,

Ил-16[уреди]

Ил-16 је једномоторини нискокрилни јуришни бомбардер са клипним мотором саграђен 1944., а тестиран током 1945. године. Пројектовала га је и произвела фирма Иљушин са намером да побољша летне карактеристике авиона Ил-10. У односу на Ил-10, Ил-16 има појачан мотор, смањена крила и тежину а тиме му је повећана брзина и побољшане маневарске способности авиона. Што се тиче наоружања оно је готово истоветно које је имао и Ил-10. Због компликација са мотором М-43НВ, које нису решене до лета 1946. године, пројект је прекинут тако да је произведен само један примерак и то као прототип.

Ил-20[уреди]

Ил-20 је једномоторини нискокрилни јуришни бомбардер са клипним мотором саграђен 1948. а тестиран 1949. године. Пројектовала га је и произвела фирма Иљушин са намером да замени Ил-10. Авион је јединствен у свету по свом конструктивном решењу. Наиме кокпит пилота се налази изнад мотора и са њим се налази у јединственој оклопној љусци. Овакав положај пилота обезбеђује савршену прегледност бојног поља. Авион је био наоружан са 4 топа од 23 mm смештених у крилима авиона а пети се налази у репу авиона, којим посредством даљинских команди управља стражњи стрелац. Авион је при тестирању показао добре летне и остале особине али у редовну производњу и наоружање није ушао јер је имао застарели клипни мотор кога су потиснули млазни мотори. Новине које су настале у конструкцији овог авиона коришћени су при конструисању наредних јуришних авиона насталих у Иљушину.

Наоружање[уреди]

  • 2 x 23mm фиксна топа са 150 граната по топу,
  • 2 x 7,62mm фиксна митраљеза са 750 метака по митраљезу,
  • 1 x 12,7 mm покретни митраљез са 190 метака (стражњи стрелац),
  • до 600 kg. бомби подвешаних испод крила авиона,
  • 8 ракета од 82 mm или 8 ракета 132 mm испод крила.

Производња[уреди]

Авион Иљушин Ил-10 у уништеном хангару на аеродрому Кимпо (1950)

Државни комитет за одбрану (ГКО) је 23. августа 1944. године донео одлуку да се отпочне са производњом новог јуришног бомбардера Ил-10. Производња је отпочета у фабрикама No.1 и No.18 у Кујбишеву (Самара), а од 1947. године овај авион се производи у фабрици No.64. Први авион из серијске производње је полетео 27. септембра 1944. године, а до краја године је произведено укупно 99 авиона. У току 1945. године су углавном елиминисани сви проблеми који настају у периоду „дечјих болести“ производа.

Производња је трајала од 1944. до 1954. године, а коришћење од 1944. до 1962. године. Укупно је произведено 6.166 примерака од тога 4.966 примерака у Иљушину (СССР) и 1.200 примерака у Авии (Чехословачка).

Оперативно коришћење[уреди]

Авион Иљушин Ил-10 је учествовао у два рата Другом светском рату и Корејском рату. Посаду авиона Ил-10 сачињава 2 члана: пилот и стражњи стрелац.

У октобру 1944. године први Ил-10 су ушли у оперативно коришћење у јединице ратног ваздухопловства Совјетског Савеза и то у јуришне гардијске авио пукове 78., 571., 108. и 118., и учествовали су у завршним операцијама Другог светског рата. До 8. маја 1945. године изгубљено је десетак авиона Ил-10, што због дејства против авионске ватре, што због квара мотора. На Дан победе у саставу Совјетског ваздухопловства било је 120 оперативних авиона Ил-10 и 26 не исправних.

Када се СССР ангажује у рату против Јапана, Ил-10 из састава пацифичке морнарице се користи за нападе на јапанске бродове и железнички транспорт на подручју Манџурије и Корејском полуострву. Након Другог светског рата Република Северна Кореја је ове авионе користила у Корејском рату, а Народна Република Кина их је користила у операцијама против националистичких снага (Формоза -Тајван).

После завршетка рата у периоду од 1945 до 1956. године овај авион је био окосница јуришне авијације земаља Варшавског пакта. Коришћен је у ратним ваздухопловствима, Бугарске (од 1947 до 1954. год.), Чехословачке (600 примерака од 1950 до 1962. године), Мађарске (159 примерака од 1949 до 1956. год.), Северне Кореје (93 примерака од 1949. године), Пољске (120 Ил-10 од 1949 до 1959. године и 281 Б-33 од 1954 до 1961), Румуније (180 примерака од 1954 до 1961. год), и СССР-а, као и Авганистана, Кине(неутврђен број примерака од 1950 до 1972. године), Индонезије и Јемена (24 примерака 1957. год).

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Коришћење авиона Иљушин Ил-10 у свету

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Шавров, В. Б. (1994) (на ((ru))). История конструкций самолетов в СССР 1938-1950 гг.. Moscow: Машиностроение. ISBN 978-5-217-00477-5. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov Dimitriy i Sergey; (2004) (на ((en))). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft. London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955.. London: Osprey Aerospace.. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000) (на ((en))). The Encyclopedia of Military Aircraft. NY: Barnes & Noble. 
  • Guston, Bill (1995) (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. NY: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Иљушин Ил-10