Месершмит Bf 109

Из Википедије, слободне енциклопедије
Месершмит Bf 109
Messerschmitt Bf 109E at Thunder Over Michigan.jpg

Месершмит Bf 109

Опште
Намена Ловачки авион
Посада 1 члан
Земља порекла Немачка Нацистичка Немачка
Произвођач Messerschmitt A.G.
Први лет Септембар 1935.
Почетак производње 1937
Димензије
Дужина 8,94 m
Размах крила 9,92 m
Висина 2,59 m
Површина крила 16 m²
Маса
Празан 2600 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 x Daimler-Benz DB 605A
Снага 1085 kW
Перформансе
Макс. брзина на H=0 635 km/h
Тактички радијус кретања 550 km
Плафон лета 12200 m
Портал:Ваздухопловство

Месершмит Bf 109 (нем. Messerschmit Bf 109) је немачки ловачки авион конструисан од стране Вилија Месершмита почетком тридесетих година 20. века. Био је то први модерни ловачки авион тог доба са потпуно металном монокок структуром, затвореном кабином и увлачећим стајним органима. Месешрмит Bf 109 је био главни ловац у наоружању Луфтвафе на почетку Другог светског рата. Најуспешнији пилот ловац у историји ваздухопловства, немац Ерих Хартман, који је током Другог светског рата летео искључиво на овом типу авиона, постигао је 352 признате ваздушне победе. Ознака Bf потиче од инцијала фирме Бајерише Флугцојгверке (нем. Bayerische Flugzeugwerke - баварска авионска индустрија), коју је Вили Месершмит откупио 1932. године, након банкрота фирме.

Варијанте[уреди]

Постојале су разне варијанте: A, B, C, D, E, F, G, K. Разлике су махом биле у мотору (перформансама) и наоружању, изглед је остао мање-више исти. Произведено је укупно око 35000 примерака авиона Bf 109.

Месершмит Bf 109 B[уреди]

Прва производна верзија је била серија Bf 109B са Јункерсовим мотором Јумо 210. Први ловци Bf 109 B-1 изграђени су у фебруару 1937. и одмах су послати у Шпанију на оперативну проверу против ловаца Поликарпов И-15 и Поликарпов И-16, којима је била наоружана републиканска армија. Месершмит је ускоро показао своју надмоћ над оба типа совјетских авиона. Bf 109 B-1 је ускоро замењен са B-2 варијантом, која је имала металну елису са променљивим кораком [1]. Ове варијанте су имале од наоружања, 2 или 3 митраљеза калибра 7,92 mm, док је брзина била око 460 km/h.

Месершмит Bf 109 E[уреди]

Модел Е је имао мотор од 820 kW (1100 кс). Наоружање два топа MG FF од 20 mm и 2 митраљеза 7,92 mm. Био је солидних летних карактеристика (изузетних за 1940 годину).

Месершмит Bf 109 F[уреди]

Модел F је био најуспелији као авион, али је имао релативно слабо наоружање од 1 топа 15 mm (касније 20 mm) и 2 митраљеза 7,92 mm.

Месершмит Bf 109 G[уреди]

Месершмит Me109 G-6 D-FMBB.

Модел G се највише производио и имао је мотор од 1100 kW (1475 кс). Боље наоружан обично са 1 топом 20 mm и 2 тешка митраљеза 13,1 mm, али нешто слабијих маневарских способности због повећања тежине у односу на модел 109F.

Месершмит Bf 109 K[уреди]

Модел К је имао мотор од 1490 kW (2000 кс) и топ од 30 mm. Најбоље је пењао (1470 m/min) од свих ловачких авиона Другог светског рата и имао је брзину од преко 720 km/h, али је био претежак за своја крила и лоше је маневрисао.

Карактеристике[уреди]

Добре карактеристике:[уреди]

  • Најбоље се пењао од свих авиона ловаца на почетку Другог светског рата
  • Имао је солидне маневарске способности
  • Изузетно убрзање
  • Релативно брз авион
  • Изузетне стал карактеристике
  • Добро је убрзавао при обрушавању
  • Солидно наоружање
  • Солидне рол карактеристике (ваљање преко крила)

Лоше карактеристике:[уреди]

  • Скучена кабина и слаба прегледност
  • Мали радијус дејства, мало горива и времена за дужу ваздушну борбу
  • При великим брзинама (преко 450 km/h) велики губитак маневарских способности (компресија)
  • Мала количина топовске муниције
  • Узак и осетљив стајни трап
  • Лоше (катастрофалне) карактеристике при слетању

Наоружање[уреди]

  • Митраљези - 2x 13 mm MG 131, Топ 1 x 20 mm MG 151/20 или 1 x 30 mm MK 108
  • Бомбе - 1 x 250 kg, 4 x 50 kg
  • Ракете - 2 x WGr 21
  • Остало - 300 l допунски резервоар

Модификације[уреди]

Током рата вршена су многе промене на овом авиону, али нису доносиле само добре особине. Промене су се првенствено односиле на повећање и побољшање наоружања и уграђивање све јачих мотора, али то је повећавало тежину авиона. Проблем је што површина крила није повећавана него чак у неким случајевима мало и смањена. Повећавао се однос kg/m² крила. То је доводило до лошијих маневарских способности. Повећавао се пречник круга окретања и у борби где се авиони окрећу у круг један за другим губило се на маневру.

Још горе од свега, долазило је до компресије елеватора при обрушавању. Приликом оштрог понирања теже верзије (поготову верзија К) су брзо добијале на брзини, али је то доводило до тога да због великог опструјавања ваздуха око крила елеватори скоро скроз блокирају. Уколико нема довољно висине тако блокирани елеватори не омогућавају да се авион брзо извуче из обрушавања и разбије се о земљу. Дешавало се да понекада и крила пукну због јаких Г-сила. У сваком случају пилоти су требали да имају све јаче руке, није било хидрауличних или електричних система команди на Месершмиту Bf 109.

Борбена употреба[уреди]

Најпознатији немачки пилот, ловачки ас Ерих Хартман (352 ваздушне победе, све на Месершмиту Bf 109) летео је само на њему и када су му нудили да пређе на млазни авион Месершмит 262 није хтео ни да чује. Сматрао га је најбољим немачким ловачким авионом и преживео је све ваздушне борбе до краја рата летећи на њему. Познати немачки пилот ас Герхард Баркхорн (301 ваздушна победа, све на Месершмиту Bf 109) каже да је био феноменалан авион и да је пењао као ђаво! Баркхорн је такође дочекао крај Другог светског рата. Трећи најуспешнији немачки пилот ловац био је Гинтер Рал (275 ваздушне победе) који је летео на више типова авиона. Омиљени му је био Месершмит Bf 109. После рата је причао о њему као о изузетној машини. Сви су они током рата летели на разним моделима тог авиона, али су се сви слагали да је по општим карактеристикама најбоља била верзија F. Верзија F се појавила на небу почетком 1942. године.

Немачки пилоти су често знали да користе способност Bf 109 да веома оштро пење у маневарским ловачким борбама. Ниједан савезнички ловачки авион није могао да га прати у оштром пењању. Тактика је била следећа:

Уколико се деси да неком немачком пилоту Bf 109 непријатељски пилот уђе у реп и почне да му се приближава, пилот би свом Bf 109 дао пун гас и укључио све системе за повећање снаге, а затим би пошао у оштро пењање. Ако би непријатељски ловац наставио да га прати он би са својим Bf 109 прешао у спирално оштро пењање. Морао би само да води рачуна да ширина круга спирале не доводи до тога да се нађе пред митраљезима непријатељског ловца који му је за петама. Уколико би непријатељски ловац и даље наставио да прати, нашао би се у опасности. Обично би савезнички пилот тада покушали да оштрије скрену и дођу у ситуацију да нанишане немачки ловац. У том случају брзо би свој авион, који је већ полако почео да губи брзину, столирали и он би почео да пада неконтролисано. Све што треба пилот Bf 109 да уради је да се окрена ка беспомоћном авиону и уништи га. Уколико није покушао да оштрије скрене временом опет губи брзину која пада испод минималне на којој тај савезнички авион лети и пада у неконтролисани стол. Следила би иста ситуација као у првом случају!

Употреба у Југославији[уреди]

Ме-109Е - Pilotska Skola (bez topova), L-7, Br. 2507, Fabr.Br. 2308.

Пре Другог светског рата Југословенско краљевско ратно ваздухопловство је и свом наоружању имало Месершмит Bf 109E. Сви оперативни ловци овог типа су пре избијања Априлског рата били распоређени у саставу Прве ваздухопловне ловачке бригаде. Шести ловачки пук је на дан избијања непријатељстава у свом саставу имао 37 Месершмита Bf 109 док је Други ловачки пук располагао са 19 авиона овог типа.

У току рата ваздухопловство НДХ је имало један број Месершмита Bf 109G.

После Другог светског рата Југословенско ратно ваздухопловство је наследило део авиона од НДХ а један број Месершмита Bf 109G је добијен од Бугарске као део ратних репарација.

  • Месершмит Bf 109G, број авиона 76, добијени 1945—1947, у употреби до 1954.

Земље корисници авиона Месершмит Bf 109[уреди]

Овај авион су током Другог светског рата у свом наоружању имале: Немачка, Бугарска, Финска, Румунија, Краљевина Југославија, Мађарска, Италија, Хрватска (НДХ), Јапан, Шпанија, а после рата Чехословачка и Израел.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Месершмит Bf 109


Референце[уреди]

  1. ^ Chant, Christopher (1977). „Messerschmit 109“ (на hr). II svijetski rat, Avioni. Zagreb: Alfa. стр. 28 - 31. 

Литература[уреди]

  • Chant, Christopher (1977). „Messerschmit 109“ (на hr). II svijetski rat, Avioni. Zagreb: Alfa. стр. 28 - 31. 

Спољашње везе[уреди]


Стална поставка Музеја ваздухопловства Београд