Аеро A.18
Аеро A.18 (чеш. Aero A.18) је ловачки авион направљен у Чехословачкој. Авион је први пут полетео 1923. године. [1]
Постојало је неколико верзија овог авиона под ознакама А, Б и Ц, које су се разликовале углавном по уграђеном мотору и распону крила.
Највећа брзина у хоризонталном лету је износила 229 km/h. Размах крила је био 7,60 метара а дужина 5,90 метара. Маса празног авиона је износила 637 килограма а нормална полетна маса 826 килограма. Био је наоружан са 2 предња митраљеза калибра 7,7 милиметара Викерс. [1]
Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]
Марта месеца 1923. вршено је тестирање три прототипа авиона ловца А.18, А.19 и А.20. након тестирања проглашен је победник, био је то А.18 кога су пројектовали Антонин Власак и Антонин Хусник. Министарство одбране Чешке републике поручило је 20 авиона овог типа.
Технички опис[уреди | уреди извор]
Наоружање[уреди | уреди извор]
Авион је био наоружан са два фиксна синхронизована митраљеза Викерс калибра 7,7 mm који су се налазили изнад мотора, а пуцала су кроз обртно поље елисе.
Наоружање авиона: Аеро A.18 | |||
Ватрено (стрељачко) наоружање | |||
Топ | |||
Митраљез | |||
Број и ознака митраљеза | 2 х Викерс | ||
Калибар | 7,7 mm | ||
Бомбардерско наоружање (бомбе) | |||
Ракетно наоружање (ракете) |
Верзије[уреди | уреди извор]
- Аеро А.18 - основни модел са мотором Walter W-III (BMW IIIa) снаге 136 kW, и размахом крила 7,6 m.
- Аеро А.18b - модел са мотором Walter W-IV (BMW IV) снаге 176 kW, и размахом крила 5,7 m.
- Аеро А.18c - модел са мотором Walter W-300 снге 176 Kw, и размахом крила 5,7 m.
Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]
Овим авионом су оборени следећи Чехословачки национални висински рекорди. 21. марта 1925. године, пилот фабрике Аеро, Јозеф Новак, достигао је висину од 8.651 m, да би га 14. маја оборио са новом вредношћу од 9.140 m на истом авиону али са мотором Валтер W-IV.
Земље које су користиле авион[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Авион Аеро A-18C у Музеју ваздухопловства Кбели у Прагу, Чешка.
-
Авион Аеро A-18C.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Aero A.18” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010.
Литература[уреди | уреди извор]
- Václav Němeček: Československá letadla (1918-1945). Praga: Naše vojsko, 1983, s. 69, 250-251.
- William Green; Gordon Swanborough (2001). The complete book of fighters. London: Salamander Book,. стр. 10. ISBN 978-0-86288-220-4..
- Michael Sharpe (2000). Biplanes, Triplanes and Seaplanes. London: Friedman/Fairfax Books. стр. 16. ISBN 1-58663-300-7.
- SÝKORA, Petr: Aero A-18, A.18-b a A-18c, Letectví & kosmonautika, Praha, roč. 1993, č. 9, S. 11
- KOLMAN, Petr: Aero A.18, Letectví & kosmonautika, Praha, roč. 84 (2008), č. 2, S. 50-53