Ловачки авион

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ловац или ловачки авион је врста авиона намијењена за борбу у ваздуху и уништавање ваздушних циљева. Може да носи вођене и невођене пројектиле ваздух-ваздух, топове и митраљезе.

Често може да служи и као ловац-бомбардер са бомбама, ракетама и топовима за нападе на земаљске и поморске циљеве.

Подјела[уреди]

Могу се подијелити на тежинској категорији на лаке, средње и тешке, по намјени на ловце пресретаче и пратеће ловце, па ноћне и дневне ловце, и тако даље. Подјела исто зависи од временског периода, док се ловац тежине преко 5 тона сматрао тешким 1939., данас би спадао у лаке.

Први свјетски рат[уреди]

Први авиони за борбу против противничких авиона појављују се у Првом свјетском рату 1915. Први је британски Викерс F.B.5, двосјед с потисном елисом, мотором од 100 КС, брзином 115 km/h и врхунцем лета 3000 m. Стрелац на предњем сједишту је имао покретни митраљез Луис. Француски пилот Ролан Гарос 1915. учвршћује на свој авион митраљез који гађа кроз поље елисе, чије је кракове заштитио металним плочама. Овом методом обара 1. априла 1915. први њемачки авион. Након тога французи користе Нијепор N.10 са митраљезом на горњем крилу који гађа изнад елисе.

Нијемци не заостају и њихов Фокер E.I из 1915. има први синхронизирани митраљез Максим, и овим авионом 1915. обезбјеђују превласт у ваздуху. Већ 1916. и савезнички авиони имају синхронизиране митраљезе, и почиње својеврсна трка за све већом ватреном моћи и бољим летним особинама.

Крајем рата ловци су двокрилци, имају брзине 180-220 km/h, обично по два синхронизирана митраљеза пушчаног калибра, а висину лета до 7000 m. Савезнички типови су француски СПАД XIII, СПАД XVII и СПАД S.XX, Нијепор N.28 и 29, британски S.E.5 и Сопвит камел, њемачки Албатрос D.V и Фокер D.VII.

Међуратни период[уреди]

Период до доласка нациста на власт у Њемачкој је карактеризован полаганим развојем, а након тога наглим убрзањем. До око 1930. израђују се двокрилци брзина до 360 km/h, затим до око 1936. једнокрилци брзина до 500 km/h и фиксним стајним трапом, а од тад углавном једнокрилци чистих линија са увлачивим стајним трапом са којима се и улази у рат.

Други свјетски рат[уреди]

мини

Основни облик ловца који је задржан до краја рата је једнокрилни нискокрилац, са једним мотором, једносјед. Тражи се брзина бар 25% већа од брзине бомбардера, и минимално наоружање је оно које дозвољава уништење бомбардера.

У Њемачкој, СССР, Јапану, Италији и Британији граде се углавном лакши, покретљивији ловци са мањим радијусом дејства. У САД временом преовладавају тежи типови за пратњу бомбардера, великог долета, добре оклопне заштите, па тако П-47 Тандерболт достиже 10 тона.

Најпознатији типови су британски Харикен и Спитфајер, совјетски ловци серије Јаковљев, њемачки Месершмит Бф-109 и Фоке-Вулф ФВ-190, јапански Ки-43 Хајабуса и Мицубиши А6М, амерички П-38 Лајтнинг, П-40 Ворхок, П-47 Тандерболт и П-51 Мустанг.

Крајем рата се појављују и први млазни авиони - њемачки Месершмит Ме-262 и британски Глостер Метеор. Концепт ракетног ловца је испробан без већег успјеха (Ме-163 Комет).

Послије Другог свјетског рата[уреди]

мини

Развој млазних мотора доводи до брзог напуштања ловаца са клипним мотором. Корејски рат потврђује ову тенденцију, и ловци САД F-86 Сејбр и СССР МиГ-15 већ имају и закошена (стреласта) крила као плод најновијих аеродинамичких сазнања. Борба ловаца у Кореји се води топовима и митраљезима, на висинама до 15000 m и брзинама до 1000 km/h, али већ средином 1950-их година уводе се први навођени и самонавођени пројектили ваздух-ваздух.

Даљим развојем радара и пројектила в-в долази до убјеђења да су топови и митраљези застарјело и неефикасно оружје, па се на новим авионима САД (F-4 фантом) и СССР (МиГ-21) највеће брзине преко 2000 km/h с почетка 1960-их година, топови више не уграђују. Сматра се исто да су нови типови подесни и за задатке ловаца-бомбардера, дакле универзални борбени авиони.

Међутим, искуства из Вијетнамског рата, Индијско-пакистанских ратова, и арапско-израелског рата 1967. јасно показују да су ракетни системи в-в далеко од савршених, и на брзу руку се поново уводе топови у наоружање ловаца. Тако F-4 Фантом добија испрва подвјесни топ 20 mm, а касније интегрални шестоцјевни топ Вулкан калибра 20 mm. МиГ-21 добија подвјесни двоцјевни топ калибра 23 mm.

Крајем 1960-их година уводи се у наоружање неких земаља британски ловац-бомбардер Хокер Херијер са могућношћу вертикалног полијетања и слијетања, али брзине не веће од 1200 км-ч.

1970-их и 1980-их година се уводи нова генерација ловаца и ловаца бомбардера (F-16 фајтинг фалкон, F-15 игл, МиГ-29), знатно боље покретљивости и са електронским системима који се стално побољшавају и усавршавају. У наоружању имају боље ракете са инфрацрвеним самонавођењем и радарским вођењем, и топове.

Крај 20. вијека и даље[уреди]

мини

Као новина се уводе авиони смањеног радарског одраза (стелт технологија) и са напредним пројектилима типа испали-и-заборави (fire and forget), да се омогући већа вјероватноћа погађања циља (Ф-22 Раптор). F-22 има и могућност надзвучног крстарења без кориштења додатног сагоријевања у моторима.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]