Анксиозни поремећаји

Из Википедије, слободне енциклопедије
Класификација и спољашњи ресурси
Анксиозни поремећаји
ICD-10 F40.-F42.
ICD-9 300
DiseasesDB 787
eMedicine med/152
MeSH D001008

Анксиозни поремећаји је заједнички назив за разнородни скуп поремећаја у којима доминира симптом анксиозности, односно неодређеног страха. То је хронично стање тензије, бриге, страха од непознате или непрепознате перцепције страха или конфликта.[1]

Садржај

[уреди] Типови

[уреди] Панични поремећај

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Панични поремећај

Панични поремећај је врста поремећаја у којем доминира изненадан, безразложан, снажан и несавладив напад страха, праћен дрхтањем, убрзаним дисањем, гушењем, вртоглавицом, несвестицом, осећањем дезоријентације и дереализације. За разлику од анксиозности, код паничног поремећаја постоји доживљај потпуне катастрофе, интензивни страх од смрти или лудила и потпуног губитка контроле[1].

[уреди] Агорафобија

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Агорафобија

Агорафобија (грч. αγοραφοβία; αγορα-трг, φοβος-страх) је првобитно означавала страх од отвореног простора, док се данас под тим појмом подразумијева скуп страхова у вези са јавним местима, отвореним простором и мноштвом људи и са мишљењем да на таквом месту након изненадног онеспособљења не бисмо били у стању побећи или потражити помоћ[1].

[уреди] Фобије

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Фобија

Фобије представљају посебан облик страха који се везује за одређене објекте, ситуације, места или активности. Особе које доживљавају фобијски стах, свесне су да је он нереалан, нелогичан или чак претеран. Реч фобија потиче од грчке речи фобос што значи бекство, ужас, паника, страх[1].

[уреди] Социјална фобија

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Социјална фобија

Социјална фобија је неразумљив, претеран страх од одласка у друштво, од јавног наступа, па чак и од самог присуства и погледа других људи. Посебно може бити интензиван страх од непосредног додира са другим људима, од контакта лицем у лице, очи у очи. Социјална фобија може варирати од благе зебње и нелагодности до паничног страха при самој помисли на излазак међу људе. Порекло социјалне фобије је у осећању несигурности, инфериорности, стида и осећања кривице или у потиснутим агресивним и егзибиционистичким тежњама[1].

[уреди] Опсесивно компулзивни поремећај

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Опсесивно компулзивни поремећај

Опсесивно компулзивни поремећај је врста неурозе коју карактерише опсесивно наметање непријатних мисли и принуда да се чине апсурдне, мучне и неприхватљиве радње. Особа је присиљена да врши неке радње, мада их доживљава као туђе, наметнуте и непријатне јер, ако им се успротиви, осећа страх или кривицу. Типични симптоми опсесивно-компулзивне неурозе су: опсесивно замишљање, присилно бројање, присилно прање руку или вршење неких ритуалних радњи[1].

[уреди] Анксиозност одвајања

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Анксиозност одвајања

Анксиозност одвајања се дефинише као емоционална реакција која се јавља када је осујећено, или се таквим чини, успостављање блискости са особом која привлачи или са којом постоји блиска емоционална привлачност. То је нормалан и конструктиван облик емоционалног реаговања, а добија димензију патолошког само у случајевима када је анксиозност врло високог интензитета и када се јавља у ситуацијама у којима се не би очекивала њена појава[1].

[уреди] Извори

  1. ^ а б в г д ђ е Иван Видановић, Речник социјалног рада

[уреди] Спољашње везе

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици