Стрепња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Анксиозност
Класификација и спољашњи ресурси

Мермерна биста римског емератора Деција из Капитолских музеја. Овај портрет „преноси утисак о узнемирености и умора, човека с тешким бременом државних одговорности.“[1]
MeSH D001007

Стрепња или анксиозност је нејасан страх без очигледног спољњег повода и углавном без организмичких знакова који уобичајено прате страх произашао из реалне спољне претње. Од страха се разликује због своје неодређености, јер није везан за неки одређени објекат[2]. У овом непријатном осећању доминира ишчекивање неке неодређене несреће. Када се догађа често, омета афективни живот и осећање добробити или је на други начин маладаптивно, позната је као анксиозни поремећај.

Сартрово тумачење[уреди]

Неизвесност је драстичан облик непостојања слободе. Стрепња је апстрактни страх од могућег конкретног губитка слободе. Стрепња је страх од страха. Стрепња је страх од губитка слободе.[3]

Референце[уреди]

  1. ^ Chris Scarre, Chronicle of the Roman Emperors, Thames & Hudson, 1995. pp.168-169.
  2. ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
  3. ^ Жан Пол Сартр, 1946.

Спољашње везе[уреди]



  • * *