Стрепња
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Анксиозност | |
.jpg) Мермерна биста римског емератора Деција из Капитолских музеја. Овај портрет „преноси утисак о узнемирености и умора, човека с тешким бременом државних одговорности.“[1] |
|
| MeSH | D001007 |
|---|---|
Стрепња или анксиозност је нејасан страх без очигледног спољњег повода и углавном без организмичких знакова који уобичајено прате страх произашао из реалне спољне претње. Од страха се разликује због своје неодређености, јер није везан за неки одређени објекат[2]. У овом непријатном осећању доминира ишчекивање неке неодређене несреће. Када се догађа често, омета афективни живот и осећање добробити или је на други начин маладаптивно, позната је као анксиозни поремећај.
Сартрово тумачење [уреди]
Неизвесност је драстичан облик непостојања слободе. Стрепња је апстрактни страх од могућег конкретног губитка слободе. Стрепња је страх од страха. Стрепња је страх од губитка слободе.[3]
Референце [уреди]
- ^ Chris Scarre, Chronicle of the Roman Emperors, Thames & Hudson, 1995. pp.168-169.
- ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
- ^ Жан Пол Сартр, 1946.
Спољашње везе [уреди]
|
|||||
 |
Овај незавршени чланак Стрепња везан је за психологију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
