Аполинаризам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Аполинаризам је христолошко учење које носи име по свом оснивачу Аполинарију, лаодикијском епископу (умро око 390. г.). Аполинарије је негирао присуство људске душе у Христу. Пријатељ Светог Атанасија и бранилац никејског учења, Аполинарије тврди да је Христ радикално различит од нас и да је само „сличан“ људима.

По овом учењу, пошто људско тело не може постојати само од себе, потребно му је оживљујуће начело. У човеку ту улогу игра душа, али у Христу душа је замењена божанским Логосом. Логос је животно начело и физичкога и психичкога. Христово тело живо је божанским Логосом, а не људском разумном душом. Тако Христ није имао разум ну душу или ум и вољу.

Црква није прихватила овакво учење јер су његове импликације радикалне: не само да би Христ у оваквом случају имао ненормално човештво, него не би био ни стварни човек. Међутим, Оваплоћењем Христ је примио људску природу у њеној целини, укључујући и разумну душу и вољу. Својства људске природе нису била разрушена, него искупљена и потврђена управо зато што су била сједињена са Логосом. Аполинаристичка христологија, закључком да Христ није имао пуну људску природу, поново се враћала аријанству.