Апотекар (опера)
Апотекар (у оригиналу итал. Lo speziale) је опера буфа у три чина Јозефа Хајдна. Каталошка ознака је Hob. 28/3. Љубавни троугао између сиромашног шегрта Менгонеа, богатог и увереног дeндија Волпина и апотекареве штићенице Грилетe, "Апотекар" је комедија велике топлине и духовитости.
Представља увертиру стваралаштву Моцарта. Почиње аријом којом се Менгоне жали на посао апотекарског приправника, баш као што је Лепорело сличном темом започео оперу Дон Ђовани. Улога Волпина подсећа на Керубина у опери „Фигарова женидба“, а млади љубавници који се прерушавају подсећају на чувени пар из опере „Тако чине све“.
Опера је писана за две флауте, две обое, фагот, два рога, гудаче и континуо. Аутор либрета је Карло Голдони.
Ликови и улоге[уреди | уреди извор]
| Семпронио (Sempronio) |
Стари апотекар | Тенор |
| Грилета (Grilletta) |
Семпронијева штићеница | Сопран |
| Менгоне (Mengone) |
Семпронијев шегрт | Тенор |
| Волпино (Volpino) |
Млади богати денди | Мецосопран |
| Ћекина (Cecchina) |
Служавка | Нема улога |
Историја[уреди | уреди извор]
Компонована је и први пут изведена уз велику популарност и критичко признање у палати Естерхаза у јесен 1768. године. Изведена је још два пута током Хајдновог живота, 21. и 22. марта 1770.[1] Опера је вероватно изведена више од свих осталих Хајднових опера.[1] Први пут у Србији је сценски изведена 4. децембра 2015. године у режији Тадије Милетића и извођењу Јоване Чуровић, Маријане Шовран, Хане Рамујкић, Стевана Каранца, Роберта Јакина Вирђила у великој сали Студентског културног центра у Београду[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Peter Branscombe. „Lo speziale”. In L. Root, Deane. Grove Music Online. Oxford Music Online. Oxford University Press.
- ^ „Архивирана копија”. casopisinterfon.rs. Архивирано из оригинала 06. 06. 2020. г. Приступљено 5. 3. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
