Јозеф Хајдн
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Франц Јозеф Хајдн | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 31. март 1732. |
| Место рођења: | Рорау |
| Датум смрти: | 31. мај 1809. |
| Место смрти: | Беч |
Франц Јозеф Хајдн (нем. Franz Joseph Haydn; Рорау, 31. март 1732 — Беч, 31. мај 1809) је био аустријски композитор и диригент
.jpg)
Шире музичко образовање стекао је као члан дечачког збора Бечке катедрале. У композицији заправо самоук, Хајдн се и касније, као композитор и диригент дворске музике кнезова Естерхази, развијао самостално, „одсечен од света“, како сам каже, „и присиљен да постане оригиналан“. Провео је три деценије, од 1761. до 1790, на кнежевским доворовима у Ајзенштаду и Естерхазиу, док је након 1790. већином боравио у Бечу.
„Добри тата Хајдн“, чувар класичне традиције, први у великој тројки бечких класика, Моцартов пријатељ и учитељ многих музичара свога доба стекао је за живота велику популарност и поштовање који су након смрти избледели, да би га 20. века поново открило као врело непресушне музичке доброте.
Хајдн је дао неизмерно богат и разноврстан опус, што сведочи о лакоћи стварања и о потреби тадашњег музичког тржишта које је стално тражило нова дела. Његове 104 симфоније, 24 клавирска концерта, 5 концерата за виолончело, мноштво коморних композиција за различите инструменте и ансамбле, тридесетак опера, ораторији, мисе, кантате — све то чини један од најбогатијих опуса у историји компоновања уопће.
Како је Хајдн старио, у своја дела укључивао је све више сељачких народних мелодија које је слушао у младости. Савршени пример је последњи став његове последње симфоније, бр. 104 — Лондонске симфоније.
Тежиште његова стварања је на инструменталној музици, а посебно је развио клавирску сонату, гудачки квартет и симфонију. У опери даје већу важност карактеризацији ликова. Најстарији је од тројице мајстора бечке класике.
[уреди] Дела
Чудак, Ненадани сусрет, Месечев свет, Симфонија растанка, Оксфордска, 6 Паришких и 12 Лондонских симфонија, 84 гудачка квартета (највреднији по 6 тзв. Сунчаних, Руских, Пруских, те Аппонији и Ердодој), пасија „Седам последњих речи Спаситељевих“), ораторији Стварање и Годишња доба.
[уреди] Спољашње везе
