Археолошки локалитет Маниште у Ранутовцу

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Археолошки локалитет Маниште у Ранутовцу једно је од неколико налазишта из периода касне праисторије у јужној Србији, на коме је пронађена некропола из период раног бронзаног доба. У њој су у неколико гробова откривни остаци спаљених покојника и крупни комади угљенисаног дрвета за које се са сигурношћу може претпоставити да представљају остатке погребних ломача.[1]

Положај[уреди | уреди извор]

Археолошки локалитет Маниште налази се на око 5 km североисточно од Врања, у селу Ранутовац, на траси Кородора 10, у Врањској котлини која се пружа дуж горњег тока Јужне Мораве и окружена је до 2.000 m високим масивима огранака Родопских и Балканских планина. Најниже надморске висине карактеришу алувијалну раван Јужне Мораве и крећу се око 400 m. Обод котлине чине речне терасе на 500–800 m и побрђе на 800–1.000 m надморске висине.

Заштита[уреди | уреди извор]

Ова некропола која потиче из раног бронзаног доба је знатно је оштећена током свог дугог историјског периода од настанка до данас...

Пронађени археолошки материјал са овога локалитет изложен је у музејској збирци Народног музеја у Врању

...копањем јама и земуница које су биле саставни део насеља раног гвозденог доба чији се већи део простирао управо изнад некрополе. Исто тако, целине у старијем насељу гвозденог доба местимично су оштећене укопима из млађе фазе тог насеља. У новије време, овај простор у плодној долини Јужне Мораве интензивно се користи за пољопривредну производњу, чиме су делови локалитета у различитој мери нарушени.

На основу наведених чињеница, очуваност остатака из раног бронзаног доба генерално је лоша и варира у различитим деловима некрополе.[2]

Сав пронађени археолошки материјал са овога локалитет након обраде у Народном музеју у Врању, изложен је у музејској збирци.[3]

Археолошка истраживања[уреди | уреди извор]

На Кородору 10, од села Грабовнице код Лесковца, до Прешева и границе са Северном Македонијом, регистрована су 33 археолошка локалитета, од којих су пет још неистражени.[4]

Једно од наведене 33 археолошка локалитета и за науку вредно откриће, је некропола, која је откривена и истражена приликом заштитних археолошких радова дуж трасе аутопута Е-75.5 на релацији Ниш - Прешево, у селу Ранутовац.[5] Локалитет је истражила група стручњака Археолошког института Српске академије наука и уметности и Филозофског факултета из Београда 2012. године.[3]

Значај[уреди | уреди извор]

Ова некропола која је за сада најстарије и најзначајније откриће на траси Коридора 10 значајна је по томе што су у овом великом и врло битном археолошком налазишту у Србији пронађени остаци покојника спаљени на ломачи и више предмете од керамике, необичног изгледа за ово подручје и неколико посуда којима се до сада није знала намена.[6][3]

Оно по чему је овај локалитет јединствен је некропола у којој су похрањивани остаци покојника спаљени на ломачи. Према изјави београдског археолога Александар Булатовић, координатора Пројекта заштитних археолошких истраживања на Коридору 10:

Пронађена некропола је из раног бронзаног доба, према првим процјенамама из периода између 2.000 и 1.800 године п. н. е. а значајна је по томе што је једина у потпуности очувана некропола из тог периода на територији централног Балкана.[3]

Опис локалитета[уреди | уреди извор]

Ископавањем је утврђено постојање некрополе из раног бронзаног доба и насеља из старијег гвозденог доба.

Индивидуе сахрањене у некрополи раног бронзаног доба биле су кремиране, а њихови остаци били су делимично похрањени у мање, плитке јаме или положени на површину земље. У већини случајева били су покривени керамичком посудом или већим фрагментом керамике.[2]

Гробне јаме, односно зоне са остацима покојника биле су означене кружном каменом конструкцијом у виду плашта или каменим прстеном. У непосредној близини два од истражених гробова откривена је мања зона запечене земље, гарежи и пепела која је схваћена као место где су, након кремације, остаци покојника бивали одложени да се охладе пре него што би били положени у гробне јаме.[2]

На неколико места, делови животиња и покоја камена алатка покопани су заједно са остацима покојника.[6]

Некропола је, према апсолутним датумима, опредељена у период 22 до 18. века п. н. е.[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Filipović and Filatova у штампи – D. Filipović, S. Filatova, Wood charcoal from Early Bronze Age funeral pyres in Ranutovac, southeast Serbia, у: A. Bulatović, Ranutovac – Early Bronze Age necropolis in Southeastern Serbia. BAR international series
  2. ^ а б в г Драгана Филиповић, Софиа Филатова, Александар Булатовић, АНТРАКОЛОШКА АНАЛИЗА ГРОБОВА РАНОГ БРОНЗАНОГ ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ РАНУТОВАЦ-МЕАНИШТЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ, Лесковачки зборник LX 2020 УДК 905.3”6373”(497.11)
  3. ^ а б в г Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Врање- Некропола старија од 4.000 година”. КУЛТУРА - РТРС. Приступљено 2021-05-10. 
  4. ^ Bulatović 2013 – A. Bulatović, Oven Models from Early Bronze Age Settlements in Central and Southern Parts of the Balkan Peninsula. Archaeologica Bulgarica XVII (1), 2013, 1–13.
  5. ^ С. Перић, А. Булатовић (ур.), Aрхеолошка истраживања на аутопуту Е 75 (2011-2014). Београд 2016, 71–89.
  6. ^ а б Булатовић и др. 2016а / Bulatović et al. 2016a – А. Булатовић, Д. Бизјак, С. Витезовић, Некропола из раног бронзаног доба на локалитету Меаниште у Ранутовцу код Врања, у: С. Перић, А. Булатовић (ур.), Aрхеолошка истраживања на аутопуту Е 75 (2011-2014). Београд 2016, 71–89.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bankoff et al. 1986 – H.A. Bankoff, D. Krstić, M. Vukmanović, F.A. Winter, Praistorijski lokalitet ‘Novačka Ćuprija’. Zborik radova Narodnog Muzeja 12, 1986, 17–62.
  • Bishop et al. 2015 – R.R. Bishop, M.J. Church, P.A. Rowley-Conwy, Firewood, food and human niche construction: the potential role of Mesolithic hunter-gatherers in actively structuring Scotland’s woodlands. Quaternary Science Reviews 108, 2015, 51–75.
  • Dafni 2007 – A. Dafni, Rituals, ceremonies and customs related to sacred trees with a special reference to the Middle East. Journal of Ethnobiology and Ethnomedicine 1/2007, 3–28
  • Спирић 2017 – А. Спирић, Демографске промене руралне популације Врањске котлине у другој половини XX века и почетком XXI века. Мастер рад, Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу. Ниш 2017.
  • Horejs и др. 2019 – B. Horejs, A. Bulatović, J. Bulatović, C. Burke, M. Brandl, D. Filipović, B. Milić, New insights into the Neolithisation process of the central Balkans. First excavations at Svinjarička Čuka 2018. Archaeologia Austriaca 103, 2019, 175–226.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Археолошки_локалитет_Маниште_у_Ранутовцу&oldid=27386501”