Гвоздено доба

Из Википедије, слободне енциклопедије

Гвоздено доба је најмлађи период праисторије, који смењује бронзано доба и траје до почетка нове ере. Ово је доба када је човек овладао производњом и употребом гвожђа, које улази у широку примену, металургијом и када се јавља први новац.

За почетак гвозденог доба се сматра 1000. година п. н. е. када се знање о топљењу гвожђа проширило Блиским истоком и Грчком. У средњој и јужној Европи говздено доба почиње у 9 веку п. н. е. (у Грчкој се завршава протогеометријски период). Претпоставка је да се развија самостално. Обрада гвожђа хладним ковањем почиње негде на Блиском истоку око 6000. п. н. е. У западној Европи Келти су били први који су употребљавали гвожђе. У француској школи овај период се назива "протоисторија".

Најстарији налази гвоздених предмета[уреди]

Око 4000. године п. н. е. појављују се предмети израђени од гвожђа из метеорита. Разлика између метеоритског и металуршког гвожђа се види у већем садржају никла код метеоритског. Овакво гвожђе се јавља у великим цивилизацијам (на пример у гробу царице Шубад у Египту крајем 4. миленијума) У више гробова асирских владара јавља се гвоздени накит, у 2. миленијуму. Око 1500. године п. н. е. Хетити, који су живели на подручју данашње Турске, чували су тајну обраде гвожђа. У Тел-Амарни када су хетитски краљеви поклонили Аменхотепу III и Ехнатопу (1418-1400. п. н. е. ) предмете од гвожђа. Гвоздени предмети су пронађени и у Тутанкамоновој гробници. Рамзесу III (1317—1250. п. н. е. ) су поклањани гвоздени мачеви, што нам је познато са глинених плочица. На фрескама Рамзеза III у Медикет хабу представљене су борбе "народа са мора" и Египћана, војске су различито наоружане, представљена су копља различите боје - сива представља гвожђе а оранж - бакар и бронзу. У Европи се гвожђе први пут јавља на грчким острвима, у гробовима из око 1100. године п. н. е. Најчешће је то накит, огрлице и прстење, или бодежи од бронзе са гвозденим нитнама. Гвожђе је пронађено на Криту на планини Иди (веза са Хефестом и митом по коме су патуљци топионичари радили у пећини). Сматра се да у Европу стиже касније, преко Кавказа, доласком Кимеријанаца.

Опште карактеристике периода[уреди]

Налаз из источне Азије, Гвоздени оклоп из периода краљевства Сила, Национални музеј у Кореји

Почетком овог периода, када гвожђе улази у широку примену, накит и оружје постају масивнији, керамика губи декоративност. Експлоатација рудних богатстава подстиче развој занатства и трговине. Долази до појачаних популационих кретања, што изазива и немире, сукобе.

Насеља се подижу на утврђеним узвишењима, градинама.

Некрополе се састоје од група тумула. Чешћи облик сархањивања је инхумација. Крајем овог периода јављају се велики тумули са сложеним погребним ритуалом ограниченим бројем сахрана и великим бројем прилога од сребра, злата, оружја, металних посуда и керамике. Ово доказује почетак стварања племенске аристократије.

Датовање[уреди]

Основна подела извршена је крајем 19. века на два периода:

  • старије гвоздено доба Халштат (800-500 година п. н. е.)
  • млађе гвоздено доба Латен (од 500 до краја првог миленијума, односно доласка Римљана)

Монтелиус је поделио гвоздено доба северне Европе на 8 фаза Рајнеке је поделио старије и млађе гвоздено доба средње евопе на по 4 фазе А-Д.

  • Халштат А-Б - позно брозано доба
  • Халштат Ц-Д - гвоздено доба
  • Латен А 500 – 400. п. н. е. раставне фибуле са маскама на луку
  • Латен Б 400 – 300. п. н. е. фибуле са подигнутом ногом
  • Латен Ц 300 – 100. п. н. е. тумули - кнежевски гробови, а у средњој Европи равне некрополе
  • Латен Д 100 – 0

Тислер је поделио Латен на основу материјала из Немачке, јужне Француске, средње Европе по налазима фибула и мачева на три фазе:

  • I 400 – 300. п. н. е. - карактеристичне су фибуле раставног типа, јавља се кратак мач
  • II 300 – 100. п. н. е. - карактеристчно је да нога фибуле додирује лук, јавља се и продужени мач
  • III 100 - 0 - фибуле су саставног типа, јављају се опидуми

Старије гвоздено доба[уреди]

Старије гвоздено доба је добило име по великој и богатој некрополи Халштат у горњој Аустрији. Прова систематска ископавања рађена су 1846—1864. године. Истражено је око 2500 гробова са веома богатим прилозима, на основу којих је извршена подела на

  • старију фазу (800-600. године п. н. е.)
  • млађу фазу (600-400. године п. н. е.)

Констатована су два начина сахрањивања, инхумација и кремација, паралено практиковане.

Метални налази[уреди]

Оруђе из гвозденог доба

Гвожђе се користи за израду оружја, у Халштату Ц се јављају гвоздени мачеви, неки са балчаком од слоноваче украшени ћилибаром. Јављају се и бодежи, врхови копаља и стрелице.

Бронза се задржава у употреби, израђују се мачеви, секире, бријачи, украсни предмети: игле, фибуле, привесци. Посебно су интересантне бронзане антропоморфне фигурине, као и пластика у облику животиња и птица. Златни накит се ретко појављује, али откривен је већи број златних посуда, пехара, здела, који припадају Халшатату Д. Бакарне и бронзане посуде, калдрони и ситуле су украшене искуцаним орнаментом или фигуралним представама у хоризонталним фризовима.

Керамика[уреди]

Керамика није рађена на витлу. Карактеристичне су савршено глачане посуде које имитирају металне. Орнамент је урезивање, а ређе сликање црном и црвеном бојом. Најчешће се користе једноставни праволинијски мотиви.

Облици:

  • савршено углачане посуде
  • зооморфне и орнитоморфне вазе култног карактера

Распростирање[уреди]

Матично подручје Халштатске културе је Алпска област. Халштат захвата горње и средње Подунавље, као и већи део средње и југозападне Европе. У ово доба формирају се етничке групе. У западној Европи доминирају Келти, а у источној Скити. На Балкану су присутни Илири и Трачани.

Изворишта гвожђа у Европи[уреди]

На Каквказу су Кимерци имали утврђене градове са металуршким центрима.

Латен - млађе гвоздено доба[уреди]

Латен је добио име по сојеничарском насељу у Швајцарској, где је пронађен велики број металних предмета и неколико вотивних остава.

Значајне одлике латенске културе су употреба грнчарског точка, масовна израда усавршеног оруђа, оружја и војне опреме, попут мачева, ножева, као и коњске опреме. Почиње да се кује новац. На подручје Паноније и Подунавља у овом периоду долазе Келти. После похода на Делфе 279. године п. н. е., враћају се и стално насељавају Подунавље, Посавину и Поморавље, засновавши племенску заједницу Скордиска, која се задржала све до доласка Римљана.

Практикују се оба начина сахрањивања (инхумација и кремација), у оба случаја прилози су полагани у гробну јаму, да би се ово постигло, оружје је код ратника најчешће савијано.

Културе гвозденог доба[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Праисторија југословенских земаља, 5. том, Гвоздено доба, Сарајево, 1986.
  • Бенац А, О етничким заједницама старијег гвозденог доба, РЈЗ 5, 1987. ст. 737-802


Камено доба | Бронзано доба | Гвоздено доба

Списак археолошких периода