Аурелије Картагински

С Википедије, слободне енциклопедије
Аурелије Картагински

Аурелије Картагински је хришћански светитељ који је умро око 430. године. Био је епископ Картагине у периоду од око 391. до своје смрти. Познат је као пријатељ Августина Хипонског.

Живот[уреди | уреди извор]

О његовом животу ван црквене делатности се не зна много. У време када се Августин Хипонски вратио у Африку 388. године, Аурелије је био ђакон. Аурелије је саслуживао Августину када је Августин био свештеник у Хипону. Августин је тражио оснивање монашке заједнице – за коју је простор дао епископ Валерије – а финансирао ју је Аурелије. Аурелије је у манастиру примао монахе за потребе епископске обуке, чиме је манастир практично претворио у неку врсту ране епископске богословије. Августин је високо ценио Аурелија, а сачувана су и бројна Августинова писма Аурелију [1].

Аурелије је постао епископ Картагине око 392. године [2] и предводио је бројне црквене саборе о хришћанској доктрини и свештеничкој дисциплини, укључујући важан Сабор из 419. године који је кодификовао „Законик канона Афричке цркве“.[3] Аурелије је био један од првих епископа који је осудио пелагијанство.[4] Подстицао је поштовање мученика, и увео празник Светог Кипријана [3].

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Writings of Saint Augustine: Letters, 1*-29* (v. 6). Cima Publishing Company. 1947. стр. 117. Приступљено 30. 10. 2021. 
  2. ^ „Aurelius, St, Bishop of Carthage”. McClintock and Strong Biblical Cyclopedia. Приступљено 31. 10. 2021. 
  3. ^ Geerlings, Wilhelm, "Aurelius, of Carthage (Saint)", Religion Past and Present 2006, ISBN 9789004146662