Епископ
Из Википедије, слободне енциклопедије
Епископ (гр. επίσκοπος, епископос = старешина, надзорник, старатељ, чувар, из епискептомаи = посматрати, надзирати, посетити, чувати) је духовни достојанственик у многим хришћанским црквама и има духовну и административну управу на једној одређеној територији која обухвата локалне општине које се у православној цркви зову парохије. Административна јединица једног епископа зове се обично епископија или епархија.
Садржај |
[уреди] Црква у почетку
[уреди] Православна црква
Православна црква има ближи став као рана црква. По њеном учењу православни епископи стоје у апостолској сукцесији (апостолско прејемство), тј. апостолском наследству. У Православној цркви епископ је служитељ највишег степена црквене јерархије, изабран и послан кроз хиротонију да врши улогу првосвештеника евхаристијског сабрања, учитеља Јеванђеља и координатора служења и харизми у помесној Цркви (епархији).
[уреди] Римокатоличка црква
Бискуп (епископ) је представник бискупије. По учењу римокатоличке цркве бискупи су наследници апостола. Они сами имају право да рукоположе свештенике и уведу друге бискупе. Римокатоличка јурисдикција разликује три врсте бискупа:
- бискупи као поглавари бискупије
- заређени (викарни) бискупи (титуле) – помажу бискупима у пословима вођења бискупије
- бискупи римске курије или бискупи у дипломатској служби Ватикана (nuntie)
Као надбискуп (митрополит) се означава онај бискуп, чија се бискупија као прва са другим бискупијама повезује чинећи једно црквено подручје. Бискупа именује, расчинује и премешта једино папа, пред којим су бискупи одговорни. Сваки бискуп мора прво да буде ђакон и затим свештеник (једини изузетак: за папу може да буде изабран сваки мушки, неожењени римокатолички Хришћанин, који је вољан и способан да буде изабран за римског епископа. Уколико није епископ или уопште свештено лице, онда се он у конклави бира за римског епископа и тиме постаје папа. Међутим, од времена Урбана VI 1378. године сваки папа потиче из сабора кардинала).
Обележја и симболи бискупа:
У свечаним приликама, изван литургијске службе, бискуп је обучен у црну мантију, чије су рубови и поруби љубичасте боје. Љубичасти је и појас (zingulum) и бискупска капица (pileolus) на глави. Појас означава уздржљивости и носи се преко мантије (итал. sottana = значи доње рубље, али је назив преузет за мантије свештенства). Ознака његове части и светости су бискупски прстен и крст око врата (pectorale). Током мисе, носе се још бискупски штап и бискупска митра.
Црквени дужносници и називи Римокатоличке Цркве:
[уреди] Англиканска Црква
Англиканска Црква такође поседује епископску јерархију коју чине примас, архиепископ и епископ. Примас Цркве од Енглеске (Church of England) се сматра почасним поглаварем, али нема компентенције према осталим Црквама. Англиканска Црква се позива на апостолску сукцесију (у Православној и Римокатоличкој Цркви она је спорна). Дијецеза је управа унутар Англиканске Цркве. Највиши гремиум је синода, сабор епископа свих Англиканских Црква. Англикански епископи су често ожењени, у појединим Црквама може и женско лице да буде епископ. Избор за епископа врши се по статутима дотичне Цркве, обично кроз гремиум сачињен од свештеника и лаика.
