Балти (народ)
 Балтска деца у граду Тарашинг | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 28% популације Гилгит-Балтистана (247.520) (1998) | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Гилгит-Балтистан (Пакистан) | |
| Језици | |
| балти | |
| Религија | |
| Највише ислам, али има и будиста.[1] | |
| Сродне етничке групе | |
| Бурги, Ладахи, Тибетанци, Дарди |
Балти су народ тибетанског порекла који претежно живи у Пакистану, то јест у аутономној покрајини Гилгит-Балтистан, где чини око 28% становништва и у њему представља други народ по бројности, после народа Шина (60%). Осим у Гилгит-Балтистану, Балти живе и у региону Каргил у Индији, као и у већим градовима Лахоре, Карачи и Исламабад у Пакистану.
Језик[уреди | уреди извор]
Балти језик припада сино-тибетанској породици језика. Неки лингвисти сматрају да је балти језик дијалекат Ладахи језика,[2] док други лингвисти сматрају да је он његов сестрински језик.[3]
Религија[уреди | уреди извор]
Кроз историју, Балти су практиковали религију Бон и тибетански будизам. Ислам је у Балтистан стигао преко шиитских мисионара као што је Амир Кабир Сијед али Хамадани у 15. веку, и убрзо ислам је постао доминантна религија. Балти и дан данас чувају многе обичаје предисламског Бона и ламаистичке ритуале, што их чини посебним у Пакистану.[4] Свастика (Јунг друнг) је на узбудљив начин размотрена и уклесана је на дрвету која се може видети у историјским џамијама и текијама. Показивање поштовања према боговима религије Бон обично се врши у сеоским ритуалима.
У данашње време Балти су 60% шиити, 30% нурбакшиа муслимани а 10% су сунити.[5]
Балти Бони и Будисти углавном живе у долини Карманг и у Западном Каргилу и процењује се да их има око 3000.[6]
Популација[уреди | уреди извор]
Број Балта је тешко установити - помињу се бројке од 250.000 до 300.000. Према попису из 1998. године, у Пакистану их је било око 250.000, док их је око 52.000 живело у Индији.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Bakshi 1997, стр. 186 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFBakshi1997 (help)
- ^ Balti Grammar, by A. F. C. Read. London: The Royal Asiatic society, 1934.
- ^ *N. Tournadre (2005) "L'aire linguistique tibétaine et ses divers dialectes." Lalies, 2005, n°25. стр. 7–56 [1]
- ^ „The Nurbakhshi religion in Baltistan”. Baltistan Foundation. Архивирано из оригинала 03. 06. 2019. г. Приступљено 7. 3. 2018.
- ^ Bakshi, S. R. (1997). Kashmir: History and People (на језику: енглески). Sarup & Sons. ISBN 9788185431963.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г. Приступљено 12. 6. 2006.
Литература[уреди | уреди извор]
- Bakshi, S.R. (1997). Kashmir: History and People. Sarup & Sons. стр. 186. ISBN 978-81-85431-96-3.
