Београдски књижевни часопис

С Википедије, слободне енциклопедије

Београдски књижевни часопис
Насловна страна Београдског књижевног часописа бр. 42-43 из 2016. године.
Типкњижевни часопис
Формат23 cm
ИздавачКњижевно друштво Хипербореја
Главни уредникМилован Марчетић[1]
Оснивање2005.
Језиксрпски
ГрадБеоград
ЗемљаСрбија
ISSN1452-2950
Веб-сајтbgknjizevnicasopis.rs

Београдски књижевни часопис је најважнији пројекат Књижевног друштва „Хипербореја“. Први број је изашао 15. децембра 2005. године. Часопис излази четири пута годишње: 15. марта, 15. јуна, 15. септембра и 15. децембра.[2] Главни и одговорни уредник је Милован Марчетић, а уредништво чине Ивана Миливојевић, Срђан Вучинић и Миодраг Раичевић.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Услед политичке ситуације у Србији многи београдски часописи који се баве књижевношћу су се почетком 21. века угасили или излазе ређе. Због тога се током јесени 2005. године родила идеја о оснивању новог књижевног часописа. Први број Београдског књижевног часописа изашао је 15. децембра 2005. године. Покренуло га је Књижевно друштво „Хипербореја“, које је исте године основала група београдских писаца и интелектуалаца.[3] Назив Београдски књижевни часопис настао је јер се оснивачима чинило да у Београду нема довољно добрих часописа, али садржај ове публикације није теметски везан само за Београд и београдске писце.[4]

Садржај и рубрике[уреди | уреди извор]

Часопис објављује текстове из свих књижевних области: поезију, прозу, есејистику, књижевнотеоријске текстове, књижевну критику, текстове из области књижевне историје, дневнике, путописе, биографије, преписке, текстове о другим уметностима и друго. Аутори у часопису су најеминентнији домаћи писци, али и млађи, још неафирмисани. У сваком броју значајан простор заузимају и преводи текстова страних аутора, а сарадници часописа су најбољи домаћи преводиоци.[5]

Редовне рубрике у часопису су:

  • Животи песника,
  • Тумачења,
  • Београдски свемир,
  • Књиге.

Поред текстова у редовним рубрикама, Београдски књижевни часопис објављује и књижевне темате.[3]

Тематске рубрике[уреди | уреди извор]

Између осталих, у часопису су објављени темати:

  • „Књижевни Даблин“,„
  • Уметност приче“,
  • „Приче и песме скандинавских писаца“,
  • „Позоришни Београд“,
  • „Књижевни Мадрид“,
  • „Винавер интердисциплинарно“,
  • „Нова руска прича“,
  • „Пет америчких прича“,
  • „Мачка изузетне лепоте“ (приче о животињама),
  • „О песнику Новици Тадићу“,
  • „Пет јапанских писаца“,
  • „Зовем се Иво Андрић“ (приче са Андрићем као књижевним јунаком),
  • „Андрић, кратки резови“,
  • „Пишем на португалском“, „Пишем на мађарском“ (избор из савремене мађарске књижевности),
  • „Књижевна Бањалука“,
  • „Пишем на пољском“ (избор из савремене пољске књижевности).[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Београдски књижевни часопис”. узајамна библиографско-каталошка база података COBIB.SR. Народна библиотека Србије. Приступљено 16. 11. 2020. [мртва веза]
  2. ^ „О Књижевном друштву „Хипербореја. Београдски књижевни часопис. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 16. 11. 2020. 
  3. ^ а б в г „О Београдском књижевном часопису”. Београдски књижевни часопис. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 16. 11. 2020. 
  4. ^ „Promovisan "Beogradski književni časopis". МАРШ. 19. 1. 2006. Приступљено 16. 11. 2020. 
  5. ^ „Аутори и преводиоци Београдског књижевног часописа”. Београдски књижевни часопис. 54-55: 137—142. јесен—зима 2019. Приступљено 16. 11. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]