Београдски књижевни часопис
.jpg) Насловна страна Београдског књижевног часописа бр. 42-43 из 2016. године. | |
| Тип | књижевни часопис |
|---|---|
| Формат | 23 cm |
| Издавач | Књижевно друштво Хипербореја |
| Главни уредник | Милован Марчетић[1] |
| Оснивање | 2005. |
| Језик | српски |
| Град | Београд |
| Земља | Србија |
| ISSN | 1452-2950 |
| Веб-сајт | bgknjizevnicasopis.rs |
Београдски књижевни часопис је најважнији пројекат Књижевног друштва „Хипербореја“. Први број је изашао 15. децембра 2005. године. Часопис излази четири пута годишње: 15. марта, 15. јуна, 15. септембра и 15. децембра.[2] Главни и одговорни уредник је Милован Марчетић, а уредништво чине Ивана Миливојевић, Срђан Вучинић и Миодраг Раичевић.[3]
Историја[уреди | уреди извор]
Услед политичке ситуације у Србији многи београдски часописи који се баве књижевношћу су се почетком 21. века угасили или излазе ређе. Због тога се током јесени 2005. године родила идеја о оснивању новог књижевног часописа. Први број Београдског књижевног часописа изашао је 15. децембра 2005. године. Покренуло га је Књижевно друштво „Хипербореја“, које је исте године основала група београдских писаца и интелектуалаца.[3] Назив Београдски књижевни часопис настао је јер се оснивачима чинило да у Београду нема довољно добрих часописа, али садржај ове публикације није теметски везан само за Београд и београдске писце.[4]
Садржај и рубрике[уреди | уреди извор]
Часопис објављује текстове из свих књижевних области: поезију, прозу, есејистику, књижевнотеоријске текстове, књижевну критику, текстове из области књижевне историје, дневнике, путописе, биографије, преписке, текстове о другим уметностима и друго. Аутори у часопису су најеминентнији домаћи писци, али и млађи, још неафирмисани. У сваком броју значајан простор заузимају и преводи текстова страних аутора, а сарадници часописа су најбољи домаћи преводиоци.[5]
Редовне рубрике у часопису су:
- Животи песника,
- Тумачења,
- Београдски свемир,
- Књиге.
Поред текстова у редовним рубрикама, Београдски књижевни часопис објављује и књижевне темате.[3]
Тематске рубрике[уреди | уреди извор]
Између осталих, у часопису су објављени темати:
- „Књижевни Даблин“,„
- Уметност приче“,
- „Приче и песме скандинавских писаца“,
- „Позоришни Београд“,
- „Књижевни Мадрид“,
- „Винавер интердисциплинарно“,
- „Нова руска прича“,
- „Пет америчких прича“,
- „Мачка изузетне лепоте“ (приче о животињама),
- „О песнику Новици Тадићу“,
- „Пет јапанских писаца“,
- „Зовем се Иво Андрић“ (приче са Андрићем као књижевним јунаком),
- „Андрић, кратки резови“,
- „Пишем на португалском“, „Пишем на мађарском“ (избор из савремене мађарске књижевности),
- „Књижевна Бањалука“,
- „Пишем на пољском“ (избор из савремене пољске књижевности).[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Београдски књижевни часопис”. узајамна библиографско-каталошка база података COBIB.SR. Народна библиотека Србије. Приступљено 16. 11. 2020.[мртва веза]
- ^ „О Књижевном друштву „Хипербореја“”. Београдски књижевни часопис. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 16. 11. 2020.
- ^ а б в г „О Београдском књижевном часопису”. Београдски књижевни часопис. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 16. 11. 2020.
- ^ „Promovisan "Beogradski književni časopis"”. МАРШ. 19. 1. 2006. Приступљено 16. 11. 2020.
- ^ „Аутори и преводиоци Београдског књижевног часописа”. Београдски књижевни часопис. 54-55: 137—142. јесен—зима 2019. Приступљено 16. 11. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Beogradski književni časopis”. Danas. 31. 3. 2013. Приступљено 16. 11. 2020.
- „Zahtevi književnih časopisa”. SeeCult. 19. 6. 2013. Приступљено 16. 11. 2020.
- „Час/опис: Београдски књижевни часопис”. Дневник. 15. 7. 2016. Приступљено 16. 11. 2020.