Бисус
Бисус је фина и сјајна древна тканина коју су називали и морска свила, јер су се влакна, од којих је ткана, добијали од филамента морских шкољки.[1]
Карактеристике тканине[уреди | уреди извор]
Тканина је изузетне финоће, златне боје и сјаја. Веома је јака али у исто време транспарентна, мења боју у зависности од угла гледања, њен сјај даје утисак сличан холограму. Није растворљива у води и отпорна је на слабе киселине, базе и алкохол. Не може се цртати по њој јер не задржава пигменте. Изложена високим температурама топи се слично као људска коса.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Према Оксфордовом речнику[2], реч потиче од старе хебрејске речи būts или butz (בוץ) која означава бело влакно или тканину, што је сродно арамејском bus и арапском bāḍ и има слично значење (означава бело). Ова реч је преузета у латинском као byssus и у грчком (βύσσος) у значењу „жућкасти лан“, а односила се и на влакно добијено од лана, али су касније писци ову реч користили за памук, као и свилу, сматрану неком врстом памука.[3]
Биологија[уреди | уреди извор]
У биологији бисус је супстанца коју стварају шкољке лат. Pinna nobilis, лат. Mytilidae фамилија и од слатководних лат. Dreissenidae а која се стврдњава у додиру са водом стварајући влакна. Ову супстанцу лучи жлезда на стопалу, а њена улога је да причвршћује животињу за подлогу.[4]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
У Италијанској цркви Manoppello, налази се „Вероника“, тканинана, на којој је лик Исуса.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Manoppello: Свето лице”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2016. г. Приступљено 23. 01. 2016.
- ^ Oxford English Dictionary (2nd изд.). Oxford University Press. 1989..
- ^ Henry George Liddell; Robert Scott, Henry Stuart Jones, and Roderick McKenzie (1996). A Greek-English Lexicon (9th изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-864226-8.
- ^ Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
