Арамејски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
арамејски језик
ארמית [Arāmît,], ܐܪܡܝܐ [Ārāmāyâ]
Изговор ИПА[arɑmiθ], [arɑmit],
[ɑrɑmɑjɑ], [ɔrɔmɔjɔ]
Државе Застава Израела Израел
Застава Ирака Ирак
Застава Ирана Иран
Застава Либана Либан
Застава Сирије Сирија
Застава Турске Турска
Регија Блиски исток и Мала Азија
Број говорника
Породица афро-азијски
Писмо арамејски абџад, сиријски абџад, Хебрејско писмо (абџад), арапско писмо (абџад), мандејски алфабет, демотско писмо[1] и кинеско писмо[2]
Језички кодови
ИСО 639-1 нема
ИСО 639-2 arcнема
ИСО 639-3 различито:
arc – Царски и званични арамејски (700-300. п. н. е.)
oar – Стари арамејски (пре 700. п. н. е.)
aii – Асиријски неоарамејски језик
aij – Лишанид Ношан
amw – Западни неоарамејски језик
bhn – Бохтански неоарамејски језик
bjf – Барзански неоарамејски језик
cld – Халдејски неоарамејски језик
hrt – Хертевински језик
huy – Курдистански неоарамејски језик
jpa – Галилејски арамејски језик
kqd – Кој-санџачки сиријски језик
lhs – Млахсо
lsd – Лишана Дени
mid – Савремени мандејски
myz – Класични мандејски
sam – Самаритски арамејски
syc – Класични сиријски језик
syn – Сенаја
tmr – Јеврејски вавилонски арамејски
trg – Лишан Дидан
tru – Туројо

Арамејски језик припада групи семитских језика који су говорили Арамејци већ у 12. веку пре Христа. Данас се сматра угроженим језиком.[3] Говори се у неким крајевима Блиског истока, углавном код старије популације. Историја арамејског је дуга око 3000 година и био је важан језик у време стварања Новог и Старог завета (Талмуд, Зохар) и светих спискова у библијским крајевима на Блиском истоку. На арамејском је писан Талмуд и делови Старог завета. Био је то главни језик Јевреја у периоду Другога храма (539. п. н. е. до 70. после Христа). Језик је битан код археолошких проналазака на Блиском истоку.

Арамејски језик је био језик Исуса Христа.[4]

Популарна култура[уреди]

Арамејски језик је употребљен у филму Мела ГибсонаСтрадање Христово“.

Извори[уреди]

  1. ^ Steiner, R.C. 1991. The Aramaic Text in Demotic Script: The Liturgy of a New Year's Festival Imported from Bethel to Syene by Exiles from Rash. Journal of the American Oriental Society 111 (2): 362-363.
  2. ^ Yutaka, Y. 1983. Manichaean Aramaic in the Chinese Hymnscroll. Bulletin of the School of Oriental and African Studies 46: 326-331.
  3. ^ . "From Lingua Franca to Endangered Language". Assyrian International News Agency. Добављено дана 5. 8. 2008..
  4. ^ Helmut Koester, Introduction to the Gospel of Thomas

Спољашње везе[уреди]