Битка код Нишапура

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Нишапура
Део Муслиманско освајање Персије
Време652. Год н.е
Место
Исход одлучујућа рашидунска победа
Сукобљене стране
Рашидунски калифат
Карангијани
Кућа Карен
Команданти и вође
Абдулах ибн Амир
Канадбак
Бурзин Шах,
Савар Карин,
Јачина
непознато непознато
Жртве и губици
велики велики

Битка код Нишапура вођена је 652. године[1] између породице Карен и Рашидунског калифата, укључујући ту и њиховог савезника, породицу Канарангијан.

Позадина[уреди | уреди извор]

651. године Јездигерда III убио је Махоје Сури, марзбан из Марва. Табаристан је након тога нападнут од стране муслиманских Арапа, које су у бици код Рујана поразили зороастријски Дабоиди. Фарухзад, претходни велможа Јездегерда и владар Табаристана, успео је да одбије Арапе уз помоћ Гила Гавбаре и склопи са њима мир. Арапи су затим напали Хорасан и склопили мир са канарангом Туса, Канадбаком. У споразуму се Канадбак сагласио са плаћањем данака Арапима, као и са тиме да ће задржати контролу над својим територијма у Тусу. Да би ојачао ослабљену породицу Карен и повратио изгубљену територију Каренид, Бурзин је, заједно са другим Каренидом по имену Савар Карин, пруживши отпор Арапима и покушавши да поврати територију под влашћу породице Канарангијан.[2] Услед обећања да ће му бити враћене све територије које је изгубио, Канадбак је пристао да помогне Абдулаху у преузимању Нишапура од побуњеника Каренида у чијим рукама се град тада налазио.

Битка[уреди | уреди извор]

Абдулах и Канадбак су започели да пљачкају подручја Нишапура и жестоку борбу како би заузели град. Савар је потом покушао да се помири са Абдулахом и рекао му да ће отворити врата Нишапура ако га овај помилује.[3] Абдулах се сложио, међутим, када су се капије отвориле, ушао је са војском кроз капију и почео да пљачка град и убија грађане, све док му Канадбак није рекао: „О Амире, кад си једном победио опроштај је већи [врлина] него освета и одмазда “. Абдуллах је тада учинио онако како је овај рекао и вратио град у посед Канадбака.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pourshariati 2008, стр. 469
  2. ^ Pourshariati 2008, стр. 274
  3. ^ Pourshariati 2008, стр. 273
  4. ^ Pourshariati (2008), pp. 272, 275–276

Извори[уреди | уреди извор]