Блу-реј диск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Блу-реј Диск

Блу-реј диск (енгл. Blu-ray Disc) је наследник ДВД-а. Његов конкурент је био Тошибин ХД ДВД који је повучен из производње након што је током такозваног "плавог рата" Сони представио четверослојни Блу-реј диск капацитета 100 GB. Тошиба је признала пораз и објавила да се више неће производити ХД ДВД дискови. Технологија и припадајући уређаји су конципирани за приватне кориснике. За виша очекивања подузетничких корисника постоје варијанте (енгл. Professional Disc for Data - PDD) и (енгл. Professional Disc for Broadcast - PDB).

Сонијева нова играчка конзола Плејстејшн 3 поседује Блу-реј читач. То јој поред игара омогућује и репродукцију филмова у овом формату. Име је енглеског порекла и буквално значи диск плавог зрака, при чему се диск односи на медије, а плави зрак на примењени плави ласер. Ортографски исправно писање Blue-ray Disc је вероватно било промењено да би се појам могао лакше регистровати као робна марка.

Блу-реј диск постоји у 3 формата: као BD само за учитавање, као BD-R за учитавање и једноструки запис и као BD-RE за учитавање и вишеструки запис података.

[уреди] Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Блу-реј диск

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици