9. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
9. фебруар (9.02) је 40. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 325 дана (326 у преступној години).
Садржај |
Догађаји [уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 9. фебруар
- 474. — Источноримски (византијски) цар Лав I крунисао је свог зета Зенона за савладара свог наследника малолетног Лава II.
- 1540. — У Рудај Филдсу код Честера у Енглеској одржана прва трка коња.
- 1788. — Аустријски цар Јосиф II објавио рат Турској. У рату, који је завршен 1791. по Аустрију неповољним Свиштовским миром, на аустријској страни учествовали и српски добровољци под вођством Коче Анђелковића.
- 1801. — Мировним уговором Аустрије и Наполеонове Француске, потписаним у Линевилу на североистоку Француске, престало да постоји Свето римско царство, иако се цар Франц II Хабзбург одрекао титуле римског цара немачког народа пет година касније.
- 1909. — Француска и Немачка постигле споразум о Мароку, којим је Берлин признао посебне интересе Париза у тој земљи, у замену за економске концесије.
- 1917. — Због покушаја бугарске војске да мобилише српске регруте у окупираним областима у јужној Србији, у Првом светском рату, избио Топлички устанак. Поред почетних успеха и стварања слободне територије са средиштем у Топлици, устанак крајем марта угушен. Бугари за одмазду побили око 20.000 људи, укључујући жене и децу и уништили неколико десетина села између Прокупља и Лесковца.
- 1934. — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и италијанских аспирација. Избијањем Другог светског рата савез ослабио због различитих ставова земаља-чланица према Немачкој и Италији, а приступањем Румуније и Југославије Тројном пакту сасвим се распао.
- 1942. — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду "Нормандија", тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо.
- 1943. —
- Тешке борбе за пацифичко острво Гвадалканал окончане у Другом светском рату победом америчких снага над јапанском армијом.
- Почео противнапад партизана у Другом светском рату против здружених немачких, италијанских и хрватских снага на Неретви, Битка за рањенике. Почетком марта осам партизанских бригада одбацило главнину немачких трупа и свих 3.500 рањеника пребачено на леву обалу Неретве.
- 1962. — Јамајка постала независна држава у оквиру британског Комонвелта.
- 1969. — Први пробни лет "боинга 747, џамбо-џета".
- 1981. — Генерал Војћек Јарузелски постао премијер Пољске.
- 1991. — На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90 одсто бирача гласало за отцепљење од СССР.
- 1996. — У снажној експлозији у Лондону, коју су подметнули припадници Ирске републиканске армије, погинуле две особе, а око 100 их повређено. Тим нападом прекинуто 17-месечно примирје.
- 1999. — Кина прекинула дипломатске односе с Македонијом због одлуке Владе у Скопљу да успостави дипломатске односе с Тајваном.
- 2006. — Хари Варешановић је представник Босне и Херцеговине на такмичењу Евросонг 2006. које ће се одржати 20. маја у Атини.
Рођења [уреди]
- 1830. — Абдул Азиз, турски султан († 1876.)
- 1903. — Коста Сивчев конструктор авиона, ваздухопловно технички пуковник у СФРЈ.
- 1947. — Карла дел Понте, главна тужитељица хашког трибунала
- 1943. — Џо Пеши, амерички глумац.
Смрти [уреди]
- 197. — Клодије Албин, римски цар.
- 1640. — Мурат IV, отомански султан (*1612.)
- 1881. — Фјодор Михајлович Достојевски, руски књижевник (* 1821.)
- 1854. — Ксавер Шандор Ђалски је био хрватски књижевник* 1957. — Миклош Хорти, мађарски диктатор. (* 1868.)
- 1977. — Сергеј Владимирович Иљушин, руски конструктор авиона (* 1894.)
- 1984. — Јуриј Владимирович Андропов, шеф совјетске државе и владајуће Комунистичке партије
- 1996. — Адолф Галанд, ловачки ас и командант немачке ловачке авијације у Другом светском рату (* 1912.)
- 2002. — Маргарет британска принцеза
- 2005. — Милован Илић Минимакс, познати телевизијски и радијски новинар. (*1938.)
