2000
Из Википедије, слободне енциклопедије
◄ | 19. век | 20. век | 21. век | ►
◄ | 1970е | 1980е | 1990е | 2000е | 2010е | 2020е | 2030е | ►
◄◄ | ◄ | 1996. | 1997. | 1998. | 1999. | 2000. | 2001. | 2002. | 2003. | 2004. | ► | ►►
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 2000
Садржај |
Догађаји[уреди]
Јануар[уреди]
- 10. јануар — 19 српских опозиционих странака формирало коалицију под називом Демократска опозиција Србије — ДОС.
- 15. јануар — У холу београдског хотела „Интерконтинентал“ убијен Жељко Ражнатовић Аркан, а поред њега страдале још две особе.
- 30. јануар — Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао еколошку катастрофу. У речни слив испуштено 120 тона цијанида и 20.000 тона талога који садржи тешке метале.
Фебруар[уреди]
- 7. фебруар — У Београду убијен министар одбране СР Југославије, Павле Булатовић.
- 17. фебруар — На Четвртом конгресу Социјалистичке партије Србије, Слободан Милошевић поново изабран за лидера партије.
Март[уреди]
Април[уреди]
- 14. април — На београдском Тргу Републике, ДОС одржао први митинг пред око 100.000 грађана. Упућен захтев за организовање слободних избора.
- 25. април — У Београду убијен Жика Петровић, генерални директор Југословенског аеротранспорта.
Мај[уреди]
- 13. мај — Приликом посете пољопривредном сајму у Новом Саду, убијен Бошко Перошевић — тадашњи председник Извршног већа АП Војводине.
Јун[уреди]
- 15. јун — На лидера Српског покрета обнове, Вука Драшковића, у Будви покушан атентат.
Јул[уреди]
- 6. јул — Скупштина СРЈ усвојила амандмане на савезни Устав, којима је предвиђено да се савезни председник бира на непосредним изборима.
- 14. јул — 25 година по завршетку Вијетнамског рата Сједињене Америчке Државе и Вијетнам склопили трговински споразум, који је Вијетнаму отворио врата Светске трговинске организације.
- 27. јул — Расписани редовни избори за савезни парламент, локалну самоуправу Србије, и ванредни избори за председника Југославије за 24. септембар. Милошевић истакнут као кандидат владајуће коалиције.
Август[уреди]
- 6. август — Српски покрет обнове за свог председничког кандидата изабрао Војислава Михаиловића. Српска радикална странка за свог кандидата изабрала Томислава Николића.
- 7. август — За председничког кандидата Демократске опозиције Србије истакнут Војислав Коштуница.
- 25. август — У Београду нестао Иван Стамболић, некадашњи председник Председништва Србије. Тек две и по године касније, установљено је да је Стамболић истог дана када је отет, одведен на Фрушку гору где је убијен и закопан у једну јаму.
Септембар[уреди]
- 24. септембар — Одржани редовни избори за Скупштину Савезне Републике Југославије, локалну самоуправу Србије, и ванредни избори за председника СР Југославије. Кандидат Демократске опозиције Србије, Војислав Коштуница, убедљиво победио кандидата левице и тадашњег шефа државе - Слободана Милошевића. Међутим, изборна комисија објавила да Коштуница није освојио више од 50% гласова, тј. да се мора одржати други круг. Широм Србије избили протести.
Октобар[уреди]
- 1. октобар — На олимпијским играма у Сиднеју, одбојкашка репрезентација Југославије освојила златну медаљу.
- 5. октобар — Због упорног одбијања власти да призна пораз на председничким изборима, више стотина хиљада људи из целе Србије у Београду на силу заузело седиште савезног парламента и државне телевизије, чиме је окончана владавина Слободана Милошевића.
- 6. октобар — Посредством телевизије, Милошевић признаје победу Коштунице.
- 7. октобар — На седници савезног парламента, одржаној у Сава-центру, Војислав Коштуница ступио на дужност председника СР Југославије.
- 24. октобар — Формирана тзв. прелазна Влада Србије, у чији састав су ушли представници ДОС-а, СПС-а, и СПО-а.
Новембар[уреди]
- 4. новембар — Изабрана нова Влада СР Југославије, коју су саставили ДОС и црногорска Социјалистичка народна партија. За премијера изабран Зоран Жижић, функционер СНП-а.
Децембар[уреди]
- 23. децембар — ДОС на ванредним скупштинским изборима у Србији осваја 176 посланичких места.
Датум непознат[уреди]
- После избора и грађанских протеста Србија се ослобађа диктатуре Слободана Милошевића.
- Суд у Мајамију донео пресуду по коме највеће америчке компаније за производњу цигарета морају платити 145 милијади долара на име одштете пушачима са Флориде због угрожавања здравља.
Рођења[уреди]
| За више информација погледајте чланак Категорија:Рођени 2000. |
Смрти[уреди]
- 15. јануар — Жељко Ражнатовић Аркан. (*1952).
- 23. јануар — Александар Христовски, македонски песник и преводилац. (*1933)
- 13. мај — Бошко Перошевић, српски политичар. (*1956)
- 29. мај — Ђоко Јованић, генерал ЈНА и народни херој. (*1917)
- 10. јун — Хафиз ел Асад, сиријски државник. (*1930)
- 12. јул — принц Томислав Карађорђевић, син краља Александра. (*1928)
- 29. јул — Светозар Стијовић, српски лингвиста. (* 1939)
- 12. август — Лорета Јанг, америчка глумица. (*1913)
- 25. август — Иван Стамболић, српски политичар. (*1936)
- 29. август — Марко Тодоровић, српски глумац. (*1929)
- 17. новембар — Луј Нел, француски физичар и нобеловац 1970. (*1904)
- 22. новембар — Емил Затопек, чешки атлетичар. (*1922)
- 6. децембар — Светозар Вукмановић Темпо, један од оснивача ЈСД Партизан и народни херој. (*1912)
- 8. децембар — Милић од Мачве, српски сликар надреалиста. (*1934)
- 15. децембар — Харис Бркић, бивши југословенски кошаркаш. (*1974)
- 20. децембар — Вера Дедовић, српска глумица (*1969)
- 25. децембар — Лидија Шентјурц, словеначка политичарка и народни херој Југославије. (*1911)
- непознат датум — Војислав Деспотов, српски песник (*1950)
Празници и дани сећања[уреди]
- 30. јануар — Поводом Дана холокауста више стотина неонациста демонстрирало у Берлину и прошло кроз Бранденбуршку капију подсећајући на време када су нацисти у Немачкој били на власти.
Нобелове награде[уреди]
- Физика —
- Хемија —
- Медицина —
- Књижевност — Гао Сингђијан
- Мир —
- Економија —