Венцл (пушка)
| Венцл модел 1862 | |
|---|---|
 Пушка Венцл модел 1862 из америчког музеја Смитсонијан. | |
| Врста | пушка острагуша |
| Порекло |  Хабзбуршка монархија |
| Употреба | |
| Употреба у | Хабзбуршка монархија Аустроугарска Књажевина Црна Гора |
| Производња | |
| Варијанте | пушка и карабин |
| Спецификације | |
| Маса | 4,25 kg |
| Дужина | 1.340 mm |
| Калибар | 13,9 mm |
| Врста операције | затварач у виду поклопца и спољашњи ороз. |
| Брзина паљбе | 9 мет/мин |
| Брзина зрна | 391 m/s |
| Макс. еф. домет | до 1.000 m |
| Начин пуњења | острагуша |
Венцл модел 1862[а] (енгл. Wänzl rifle), аустријска спорометна пушка острагуша из 19. века.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Након што су се у аустријско-пруском рату 1866. пруске острагуше Драјзе показале далеко надмоћнијим од аустријскик спредњача, капислара Лоренц (брзина паљбе острагуша износила је 7 метака у минуту, према 2-3 код спредњача), све европске армије и војска САД потражиле су решења за брзо и јефтино преправљање постојећих пушака капислара (којих је било на стотине хиљада) у острагуше додавањем затварача и сједињеног метка.[1][2]
У Хабзбуршкој монархији, постојеће војничке пушке спредњаче типа Лоренц преправљене су у острагуше Венцл модел 1862, одрезивањем задњег краја цеви, дужине око 7 цм, како би се отворила барутна комора, и додавањем сандука и затварача у виду поклопца, који се на шаркама отварао нагоре и напред. Пушке су пуњене сједињеним метком у металној чахури са централним паљењем, а опаљивање се вршило спољашњим орозом (као код каписларе), који је активирао ударну иглу, која је штрчала под оштрим углом са десне стране затварача.[1][2]
Види још[уреди | уреди извор]
- Спрингфилд модел 1873, америчка пушка сличног затварача
- Грин модел 1867, српска конверзија спредњаче Лоренц
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Код модела ватреног оружја, број означава годину почетка производње.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Никола Гажевић, Војна енциклопедија 7, Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 548-550
- ^ а б Никола Гажевић, Војна енциклопедија 10, Војноиздавачки завод, Београд (1976), стр. 676-679