Виртуелно окружење за учење

С Википедије, слободне енциклопедије

Виртуелно окружење за учење (ВОУ)[1] је веб страница која се користи за управљање, дистрибуцију, реализацију задатака праћења и евалуације свих оних активности које су укључене у процес наставе и учења[2]. Ова платформа, преко специфичног софтвера, опште познатог као виртуелна страница за обуку[3], пружа дигиталну подршку предлозима за обуку које су осмислиле образовне институције различитих нивоа и из различитих области, као и компаније[4]. Обично су структурисани у узастопним фазама учења и евалуације користећи различите ресурсе као што су рачунарске апликације, лекције и активности за подстицање размене и интеракције.

ВОУ је „учионица без зидова", асинхрона и различита од традиционалне, синхроне учионице[5]. Она нуди флексибилност својим учесницима да приступају са различитих интерактивних чворова и у различитим временским интервалима. Поред тога, омогућава креирање и развијање заједница за учење за интеракцију на различитим језицима и на заједнички начин. На овај начин, ВОУ представља окружење за промовисање учења из вишесмерних комуникативних процеса (наставник/ученик – ученик/наставник и ученици међу собом).

То је заједничко радно окружење посвећено изградњи и ширењу знања заснованом на активном учешћу и сарадњи свих чланова групе.

У виртуелном окружењу за учење, наставници су ти који доносе одлуке о дизајну, коришћењу времена, простора и распореду материјала као што су[6]:

  • Специјална организација
  • Припрема, избор и одлагање материјала
  • Чување и класификација материјала
  • Управљање информацијама и порукама унутар простора
  • Побољшане интеракције са знањем других колега и са самим собом

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Неколико карактеристика које дефинишу ВОУ су:

  • То је електронско окружење, створено и конституисано дигиталним технологијама.
  • Може се приступити на мрежи и његовом садржају на даљину преко неке врсте уређаја са интернет везом.
  • Апликације или компјутерски програми који га чине служе као подршка активностима обуке наставника и ученика.
  • Дидактички однос се не дешава „лицем у лице“ (као у настави уживо), већ је посредован дигиталним технологијама[7].
  • То је производ дизајна, његова сврха није фокусирана на акумулацију неповезаних ХТМЛ страница.
  • Има више аутора: професора, ученика, експерта.
  • То је друштвени простор који фаворизује сусрете и интеракцију актера. Обично се заснива на принципу учења у групи, што омогућава ученицима да дају свој допринос и изразе забринутост на форумимa[8].
  • Може бити део програма образовања на даљину или допунити наставу уживо.
  • Интегрише више алата[9]. ВОУ пружа алатке материјала за учење, као и управљање људима који учествују. Такође укључује системе за праћење и евалуацију напретка ученика. Са дидактичке тачке стране гледишта, нуди технолошку подршку за оптимизацију различитих фаза процеса наставе и учења: планирање, имплементација, развој и евалуација.
  • У ВОН процеси комуникације могу бити синхрони и/или асинхрони и могу се развијати кроз различите језике: усменo, писменo, хипертекст, аудиовизуелнo итд.
  • Омогућава приступ преко претраживача, углавном заштићен лозинком или приступним кључем.
  • Користите веб 1.0 и 2.0 услуге.
  • Обично има графички и интуитиван интерфејс.[10]
  • Поузданост, односно да су безбедне странице.
  • Једноставност структуре, којој се може брзо приступити.
  • Безбедност, нико не може да мења личне податке ако за то није овлашћен.
  • Прилагођавање свим појединцима, мора прихватити различите конфигурације.
  • Интерактивност, лакоћа одржавања контакта између наставника и ученика.
  • Транспарентност према личном и заједничком знању укључених људи.

Ове карактеристике постају посебно релевантне када су у питању више система, где је укључен велики број учесника.[11]

Поред тога, друге опште карактеристике ВОУ платформе могу бити:[12]

Техничке карактеристике:

  • Бесплатна лиценца, са отвореним кодом.
  • Доступност на више језика, интернационалност.
  • Документација о коришћењу наведене платформе за кориснике.
  • Платформа има заједницу корисника.

Педагошке карактеристике:

Платформа има алате и ресурсе који омогућавају наставнику или кориснику да:

  • Обављање задатака управљања и администрације.
  • Омогућавају и подстичу комуникацију између самих корисника.
  • Презентација садржаја за рад.
  • Успостављање активности кроз поменуту платформу интерактивно.
  • Могућност да студент обавља сараднички рад.
  • Континуирано вредновање утиче на процес ученика.
  • Да ученик може да организује сопствено учење према својој доступности и карактеристикама.

Овим основним карактеристикама треба додати следеће:

  • Интерактивност: У овим предлозима, корисник је протагониста њихове обуке. Термин „интерактивност“ односи се на начин на који ове платформе подстичу интеракцију ученика и са наставним материјалима и са другим учесницима.[13] Уместо да буду онлајн текстови, ВОУ се предлажу као интерактивна окружења за изградњу знања.
  • Флексибилност: Скуп функционалности које омогућавају да се ВОУ лако прилагоди институционалној структури, плановима студија, садржајима и педагошким стиловима институције у којој ће се имплементирати.
  • Скалабилност: ВОУ функционише подједнако са малим или великим бројем корисника.
  • Стандардизација: Могућност увоза и извоза курсева у стандардним форматима као што је SCORM.

С друге стране, виртуелна окружења карактеришу проширења приступа образовању, стварање заједница за учење и чињење традиционалних улога процеса наставе и учења лакшим процесом.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Romero Gómez, Alexander; Muñoz Rojas, Henry Alfonso (2010-06-30). „Aprendizaje Basado en Problemas (ABP) y Ambiente Virtual de Aprendizaje (AVA)”. Magistro. 4 (7): 81. ISSN 2500-543X. doi:10.15332/s2011-8643.2010.0007.05. 
  2. ^ Avendaño Porras, Víctor del Carmen (2012-02-28). „Alcances y posibilidades de la educación a distancia en la sociedad del conocimiento. El caso de la Universidad Virtual del Estado de Guanajuato”. Revista Mexicana de Bachillerato a Distancia. 4 (7). ISSN 2007-4751. doi:10.22201/cuaed.20074751e.2012.7.44486. 
  3. ^ Arias Villate, Sara Consuelo (2022). Instrumento para evaluar la calidad del diseño de los entornos virtuales de aprendizaje de asignaturas presenciales en Medicina (Теза). Editorial Pontificia Universidad Javeriana. doi:10.11144/javeriana.10554.62990. 
  4. ^ Peña, Ricardo F.; Waldman, Fabiana B.; Soneyra de Pérez Berbain, Nelly M.; Tejada, Gabriela A.; Carrere Cadirant, Gustavo S.; Passaglia, Javier; Contrera, Mercedes (2012-09-01). „Implementación de los entornos virtuales de aprendizaje en cursos de capacitación docente”. Revista Iberoamericana de Educación. 60: 117—128. ISSN 1681-5653. doi:10.35362/rie600447. 
  5. ^ Díaz-Bello, Ruth (2016-01-30). „La Educación en Latinoamérica entre la red y el ecosistema digital, el caso venezolano”. Revista de Educación a Distancia (RED) (48). ISSN 1578-7680. doi:10.6018/red/48/8. 
  6. ^ Ramírez–Carbajal, Alfredo Ángel (2016-04-30). „Constructos y variables del ambiente virtual de aprendizaje, desde la perspectiva del modelo de ecuaciones estructurales”. Revista de Educación a Distancia (RED) (49). ISSN 1578-7680. doi:10.6018/red/49/2. 
  7. ^ Turizo Arzuza, Maritza Elena (2019-12-20). „En la búsqueda de nuevas formas de interacción sociodiscursiva en entornos virtuales de aprendizaje: El nuevo rol docente”. Revista Logos, Ciencia & Tecnología. 5 (2). ISSN 2145-549X. S2CID 130241251. doi:10.22335/rlct.v5i2.123. 
  8. ^ Gros Salvat, Begoña; Garcia González, Iolanda; Lara Navarra, Pablo (2014-04-30). „El Desarrollo de Herramientas de Apoyo Para el Trabajo Colaborativo en Entornos Virtuales de Aprendizaje”. RIED. Revista Iberoamericana de Educación a Distancia. 12 (2). ISSN 1390-3306. doi:10.5944/ried.2.12.903. 
  9. ^ Villasana, Nallilda; Dorrego, Elena (2012-11-05). „Habilidades Sociales en Entornos Virtuales de Trabajo Colaborativo”. RIED. Revista Iberoamericana de Educación a Distancia. 10 (2). ISSN 1390-3306. doi:10.5944/ried.2.10.993. 
  10. ^ MAGAÑA, ERNESTO COLOMO; PALMERO, JULIO RUIZ; RIVAS, ENRIQUE SÁNCHEZ (2019-10-15), APRENDIZAJE BASADO EN PROYECTOS Y ENTORNOS VIRTUALES, Dykinson, стр. 30—40, S2CID 218885818, doi:10.2307/j.ctv105bcf5.6, Приступљено 2023-10-24 
  11. ^ Segura Robles, Adrián; Gallardo Vigil, Miguel Ángel (2014-01-27). „Entornos Virtuales de Aprendizaje: nuevos retos educativos”. Etic@net. Revista científica electrónica de Educación y Comunicación en la Sociedad del Conocimiento. 13 (2): 260—272. ISSN 1695-324X. S2CID 163094141. doi:10.30827/eticanet.v13i2.11995. 
  12. ^ González, Alejandro Héctor (2008). TICs en el proceso de articulación entre la escuela media y la universidad (Теза). Universidad Nacional de La Plata. doi:10.35537/10915/4150. 
  13. ^ „Conjunto de datos oceanográficos recopilados durante el levantamiento de línea base biológica portuaria en la Bahía de Cartagena, Colombia. Marzo y septiembre de 2010”. doi:10.26640/cecoldo.dataset_00448.