Волкманова контрактура
| Волкманова контрактура | |
|---|---|
| Синоними | Volkmann's ischaemic contracture |
_(14756898256).jpg) | |
| Специјалности | ортопедија |
Волкманова контрактура (ВК) или Волкманова исхемијска контрактура је трајно скраћивање мишића подлактице, које обично настаје као компликација након повреде, што доводи до деформитета шаке, прстију и ручног зглоба налик канџи. Слично стање се може јавити и у стопалу. Чешће се јавља код деце.
Манифестује се парестезијама, бледилом коже, болом и губитком пулса.
Медицина данас нуди различите методе лечења овог стања, од конзервативних до оперативних. Конзервативне методе могу дати добре резултате у случају неких благих облика Волкманове исхемијске контрактуре, док сваки други тежи облик болести захтева примену оперативне методе. Физиотерапија се заснива на вежбама истезања и опуштања скраћених мишића и спроводи се после узимања лекова и након окончања акутне фазе болести.
Са данашњим напретком у лечењу, учесталост ове контрактуре се смањује, али и поред тога се Волкманова исхемијска контрактура може развити чак и уз одговарајући третман.
Да би се спречила ВК превенција исхемијске контрактуре могуће је у многим случајевима под условом да се пацијент свестрано сагледа на време и да се правовремено примене најмоћније методе за сузбијању могућих последица изазваних застојем циркулације у екстремитету.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Болест је први описао Ришард фон Волкман, немачки хирург[а] 1881. године у својим истраживањима о „неинфективним исхемијским стањима различитих фасцијалних преграда у екстремитетима“. Пошто контрактура настаје истовремено када и парализа, Волкман је сматрао да је нервни узрок болести мало вероватан и покушао да припише иреверзибилне контрактуре мишића флексора шаке исхемијским процесима у подлактици, верујући да је проблем узрокован масивним застојем крви у венама и истовремене артеријске инсуфицијенције услед претерано чврстих завоја.[2]
Хилдебранд је први пут 1906. године употребио термин Волкманова исхемијска контрактура, са намером да опише коначни резултат било ког нелеченог компартмент синдрома; и био први који је сугерисао да повишени притисак у ткиву може бити узрочно повезан са исхемијском контрактуром.
Томас је 1909. прегледао 112 објављених случајева Волкманове контрактуре и открио да су преломи главни узрок ВК. Међутим, он је такође приметио да превише стегнути завоји, артеријски емболус или артеријска инсуфицијенција такође могу довести до ВК. Од тада се много научило о етиологији Волкманове контрактуре и, што је још важније, о њеним превентивним терапијама.
Марфи је 1914. године први сугерисао да би фасциотомија могла спречити Волкманову контрактуру, и сматрао да су притисак ткива и фасциотомија повезани са развојем контрактуре.
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Све у свему, Волкманове контрактуре су ретке, са инциденцом од око 0,5%.
Прва студија
У прегледу 978 узастопних прелома дугих костију горњих екстремитета код деце примљене у болницу током периода од 13 година, 33 пацијента су имала супракондиларни прелом, а три од њих су развила компартмент синдром који је захтевао фасциотомију. У анализи подгрупе, деветоро деце је имало ипсилатерално померене преломе супракондиларне надлактице или померене преломе подлактице. У овој подгрупи, преваленција Волкманове контрактуре била је 33%.[3]
Друга студија
У студији из Пакистана која је укључивала 37 пацијената са Волкманновом контрактуром, Сааик је известио да су 83,78% пацијената били мушкарци и 16,21% жене (средња старост, 16,51 ± 9,1 година). Најчешћи основни узроци почетних трауматских повреда били су у:[4]
- 83,78% случајева чврсти завоји који су коришћени за лечење прелома подлактице,
- 13,51% случајева високонапонске електричне опекотине које укључују шаке или подлактице,
- 2,70% случајева супракондиларни преломи са васкуларним компромисом
Релевантна анатомија[уреди | уреди извор]
Релевантна анатомија Волкманове контрактуре укључује површне и дубоке мишиће флексора. Површни мишићи флексори који могу бити укључени у овај процес су
- Pronator teres (PT)
- Flexor carpi radialis (FCR)
- Flexor carpi ulnaris (FCU)
- Flexor digitorum superficialis (FDS)
- Palmaris longus (PL)
Дубоки мишићи флексори који могу бити укључени у ВК су следећи:
- Flexor pollicis longus (FPL)
- Pronator quadratus (PQ)
- Flexor digitorum profundus (FDP)
Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]
Деформитети су данас чест узрок абнормалности у систему покретања. Они су трајни када ткиво не дозвољава довољну покретљивост особи или постигнут ниво нормалног држања и обим покрета при кретању. У најчешће узроке деформитета, поред урођених поремећаја и друг абнормалности зглобне контура, спадају и контрактуре. Контрактуре су структурне промене у фиброзном ткиву мишића, лигамената и зглобне капсуле настале током продужене неактивности или ожиљака након повреде.[5] Контрактуре се делепрема узроку настанка на:
- конгениталне контрактуре (због урођених малформација),
- дерматогене контрактуре (ограничено кретање зглобова узрокована је болешћу или оштећењем коже, на пример након опекотине),
- тендогене контрактуре (узроковане болешћу или оштећење тетива),
- миогене контрактуре (узрок је болест или оштећење мишића),
- десмогене контрактуре (узрок је болест или оштећење фасције или апонеурозе),
- неурогене контрактуре (узроковане болешћу или оштећењем нервни систем),
- психогене контрактуре и исхемијске контрактуре (узрок је исхемијско оштећење ткива) у што укључује и Волкманову исхемијску контрактуру.[6]
Као резултат контрактура, покретљивост је ограничена у неким или свим правцима, односно ограничење се односи и на активне и на пасивне покрете зглоба.[7]
Основне компоненте овог фиброзног ткива су колаген влакна, и протеогликани, посебна врста гликозилованих беланчевина. Управо релативна густина и старост тога ткива доводе до појаве два најчешћа клиничка обрасца контрактуре, односно до еластичних и крутих контрактура:[8]
- Еластичне контрактуре су резултат неактивности, јаке истезање особе, и телесна тежина.
- Круте контрактуре имају такву тврдоћу да су у стању да издрже значајна оптерећења силе на пример телесна тежина.
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ По коме је касније Волкманова контрактура добила име.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Sharma, Pulak; Swamy, M. K. S. (2012-08-02). „Results of the Max Page muscle sliding operation for the treatment of Volkmann’s ischemic contracture of the forearm”. Journal of Orthopaedics and Traumatology. 13 (4): 189—196. ISSN 1590-9921. doi:10.1007/s10195-012-0212-0.
- ^ Griffart A, Gauthier E, Vaiss L, Williams T, Mallard F, Le Nen D. Functional and socioprofessional outcome of surgery for Volkmann›s contracture. Orthopaedics & Traumatology: Surgery & Research. 105 423-427
- ^ Blakemore LC, Cooperman DR, Thompson GH, Wathey C, Ballock RT. Compartment syndrome in ipsilateral humerus and forearm fractures in children. Clin Orthop Relat Res. 2000 Jul. (376):32-8.
- ^ Saaiq M (мај 2020). „Clinical and Demographic Profile of Volkmann's Ischemic Contractures Presenting at National Institute of Rehabilitation Medicine, Islamabad, Pakistan”. World J Plast Surg. 9 (2): 166—173..
- ^ Jovanovac T. Vrste temporomandibularnih poremećaja [Diplomski rad]. Zagreb: Sveučilište u Zagrebu, Stomatološki fakultet. 4 1-50.
- ^ Wobser M, Hamm H. Developmental anomalies. Harper’s Textbook of Pediatric Dermatology. 2019; 101-120
- ^ Ivandić K. Klinički pregled lokomotornog sustava u reumatskim bolestima.Zagreb: Sveučilište u Zagrebu. Medicinski fakultet. 7: 1—42. 2019. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - ^ Dučić SV. Značaj perkutane fiksacije fragmenata kod dislociranih suprakondilarnih preloma humerusa u dečjem uzrastu. Универзитет у Београду. 9 12-29.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Класификација | |
|---|---|
| Спољашњи ресурси |
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
