Витез

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Витез (вишезначна одредница).
Сребрена статуа витеза, направљена као трофеј 1850. године

Витез је у прошлости (пре свега у средњем веку) био ратник који је следио племића или племић који је следио краља.

Данас се, у неким замљама, титулу витеза додељује монарх. У Великој Британији и неким другим земљама Комонвелта витезови се ословљавају са сер.

Корени[уреди]

Најстарији познати рељеф на коме је приказан витез, из Сасаниде, близу Керманшаха, Иран

Појам витез се први пут јавља у старом Риму (лат. equites). Витез је најчешће описиван као слуга Круне и Бога, мада је такође веома често и богати млади племић.

Фигура витеза из Персије је довела до теорије по којој су средњовековни витезови апсорбовали многе традиције које су до њих дошле из Персијско-Византијских ратова.

У средњем веку, термин витез се односио на опремљеног наоружаног војника. Изворно, витезови су били ратници на коњима, али се титула касније почиње везивати за племство и социјални статус, понајвише због цене опреме за коњаника.

На почетку коњаници нису били толико важни у рату, јер су пешаци били најважнији у свим северноевропским армијама. Током времена коњица је добијала све већи значај у војној тактици европских армија. Један од разлога је био тај што су пешаци у борби у знатно неповољнијем положају у односу на коњицу.

Витезови у феудалном систему[уреди]

Витезови и витештво су блиско повезани са феудалним системом. На територији данашње Француске, постојала је друштвена организација у којој су ратници били посебна социјална група која је уместо у новцу, кога никад није било довољно, били плаћани у земљи. Проширењем тих имања настајала су феудална доба. За витезове су радили кметови-зависни сељаци који су производили храну. Краљ је могао да скупи витезове због неког војног похода или одбране земље.

После неког времена краљеви су желели да поседују стајаћу војску која би им била стално на располагању и коју би могли користити у дуготрајним походима. Та војска би била и професионална, а самим тим и лојалнија владару.

Витез у ратној опреми

Правила[уреди]

Витез је морао да се придржава стриктним правилима понашања. Идеали витезова су били витешке врлине; код по коме су били под заклетвом, мада је то чешће део романтичне легенде него што је то било у стварности. Ти кодекси понашања су били пропагирани од стране цркве, која је промовисала идеале доброчинства је покушавала да витезове претвори у ратнике за хришћанство.

Промене[уреди]

Промене у војној тактици, као што је коришћење лука и стреле великог домета код Енглеза против француске коњице (види Велшки лук), су умањиле значај витезова. Прави крај витезови су доживели коришћењем барута и ватреног оружја.

Почасти: савремена примена[уреди]

Титула витез се још увек користи у:

Спољашње везе[уреди]