Гениоглосни мишић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гениоглосни мишић

Гениоглосни мишић (лат. musculus genioglossus) је парни мишић језика, и то највећи и најснажнији мишић спољашње језичне мускулатуре. Он се пружа од брадне бодње доње вилице до тела подјезичне кости, а осим тога његова влакна се лепезасто шире и причвршћују и на фиброзном скелету језика. Гениоглосни мишић је у односима са језичном преградом (која га одваја од истоименог мишића супротне стране) и гениохиоидним мишићим (који се налази на поду усне дупље).

Мишић се припаја на горњим квржицама брадне бодње (лат. spina mentalis) мандибуле, на дубокој страни језичне апонеурозе, језичној прегради и на телу хиоидне кости.

Инервисан је од стране подјезичног живца, а има неколико сложених функција. При обостраној контракцији долази до спљоштавања језика и његовог повлачења према поду усне дупље. Изолованим дејством предњих влакана долази до увлачења језика, дејтвом средњих влакана долази до његовог истурања ван уста, а задња влакна подижу подјезичну кост током говора и гутања.

У случају једностане парализе хипоглосног живца, приликом истурања језика он скреће на страну одузетог нерва због контракције гениоглосног мишића здраве стране.

Литература[уреди]

  • Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: „Анатомија човека – глава и врат“ ("Савремена администрација“ Београд 2000.) ISBN 86-387-0604-9
  • Даринка Станишић-Синобад: Основи гнатологије, I издање ("БМГ“ Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4 COBISS-ID 94080780