Тироаритеноидни мишић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тироаритеноидни мишић

Тироаритеноидни мишић (лат. musculus thyroarytenoideus) је парни мишић гркљана, који је локализован иза његових тироидних хрскавица. То је најдебљи и најшири члан гркљанске мускулатуре и код човека је веома сложен. С обзиром на структуру и распоред влакана, на њему се разликују два дела: спољашњи и унутрашњи. У састав спољашњег дела улазе и влакна тироепиглотичног мишића, док унутрашња влакна изграђују вокални мишић смештен у гласним жицама.[1][2]

Тироаритеноидни мишић се припаја на углу тироидне хрскавице гркљана и одатле се простире уназад, упоље и навише до предње-спољашње стране аритеноидне и бочне ивице епиглотичне хрскавице (спољашња влакна) и до вокалног наставка аритеноидне хрскавице (унутрашња влакна).[3]

Инервација се остварује преко моторних влакана вагусног живца, а основна улога мишића је ротација аритеноидне хрскавице и вокалних наставака што има за последицу примицање гласних жица.

Извори[уреди]

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди]

  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.