Горњи коси мишић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Горњи коси мишић (бр. 6)

Горњи коси мишић (лат. musculus obliquus superior) је парни мишић главе, који се налази у очној дупљи и спада у помоћне органе ока. Он се припаја у пределу врха очне дупље и одатле се пружа унапред према њеном горње-унутрашњем углу. Ту се од мишића одваја његова завршна тетива, која пролази кроз тзв. колотур (фиброзно-хрскавичави прстен који се припаја на чеоној кости) и која се потом лепезасто шири и причвршћује у горње-спољашњем квадранту очне јабучице.[1][2]

Инервација горњег косог мишића потиче од трохлеарног живца, а дејство му се огледа у повлачењу предњег дела ока наниже и истовременој ротацији упоље.[3]

Парализа овог мишића је честа компликација код затворених повреда главе, a ограничење његових покрета је чест пратилац Брауновог синдрома.

Извори[уреди]

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди]

  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.