Глотализација гласа /t/

С Википедије, слободне енциклопедије

Глотализација гласа /t/ (енгл. t-glottalization или енгл. t-glottaling) представља гласовну промену у фонетском систему енглеског језика, код које се фонема /t/ изговара као глотални оклузив.

Ова гласовна промена је подврста дебукализације, а начин изговора до ког долази услед ње се назива глотализација. Појачавање гласа глоталним оклузивом (енгл. glottal reinforcement) претходи потпуној замени гласа глоталним оклузивом (енгл. glottal replacement)[1]. Глотално појачавање и глотална замена могу се наћи у слободној варијацији.

Историјат[уреди | уреди извор]

Ова појаву је први пут забележио Хенри Свит у 19. веку у Шкотској. По мишљењу Питера Традгила, истраживања дају податке о зачецима ове гласовне промене у Норфоку, код говорника руралних дијалеката који су рођени 1870-их.[2]

Будући да се енглеска дијалектологија у почетку углавном бавила руралним дијалектима, тешко је одредити колико је дуго ова промена већ присутна у говору становника урбаних средина. Глотализација гласа /t/ је позната карактеристика дијалекта Кокни.[3] Дејвид Кристал наводи да се она може да се чути почетком 20. века код говорника чији говор одговара стандардном британском изговору (енгл. Received Pronunciation).[4]

Глотално појачавање (преглотализација)[уреди | уреди извор]

Преглотализација гласа /t/ је присутна у стандардном британском, као и у стандардном америчком изговору, када фонема /t/ претходи сугласнику или паузи у говору. Овде долази до тога да се затварање глотиса преклапа са изговором сугласника којем претходи, међутим, артикулациони покрети могу се утврдити само помоћу посебних инструмената.[5] На пример, у речима са слоготворним /n/ где долази до затварања глотиса скоро је немогуће одредити да ли је дошло до глоталног појачавања гласа /t/ или до његове потпуне замене глоталним оклузивом.

Глотална замена[уреди | уреди извор]

У стандардном британском изговору и у многим дијалектима, као што је Кокни, често долази до потпуне замене фонеме /t/ глоталним оклузивом, уколико после ње долази сугласник[6][7] или слоготворно /n/.

Код говорника британског енглеског, а посебно код млађих особа, глотална замена се јавља у међувокалном положају, пре ненаглашеног самогласника. Међутим, и даље постоји стигма око употребе глоталног оклузива унутар речи у овом конексту код стандардног британског изговора.[8]

И у стандардном британском и у стандардном америчком изговору, до глоталне замене долази и када се /t/ налази на крају речи.

Ен Фабрцијус у свом истраживању наводи да глотализација гласа /t/ постаје све чешћа у стандардном британском изговору услед нивелисања дијалеката на југоистоку и сматра да је ова промена почела да се шири од Лондона ка другим местима, под утицајем Кокнија.[9] Неки други аутори, попут Мирослава Јежека, сматрају да ова гласовна промена ипак има зачетке у Шкотској и да је одатле постепено током година стигла и до Лондона.[10]

Дијалекти Северне Америке[уреди | уреди извор]

Иако се ова појава углавном везује за британске дијалекте, она је присутна и у америчком и канадском енглеском под нешто ограниченијим околностима. У ова два варијетета енглеског, глотализација гласа /t/ се јавља на крају речи испред слоготворног /n/ и нешто ређе на граници између две речи.

Глотализација гласа /t/ се сматра и географским и социолингвистичким феноменом, посебно ако се јавља између две речи, а наводи се да се она користи све чешће и то међу млађом женском популацијом у западном делу Сједињених Америчких Држава.[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lodge, Ken (2009). A Critical Introduction to Phonetics (на језику: енглески). Continuum International Publishing Group. стр. 177. ISBN 978-0-8264-8873-2. 
  2. ^ Trudgill, Peter; Trudgill, John (2016). Dialect matters: respecting vernacular language columns from the "Eastern daily press". Cambridge (GB): Cambridge university press. стр. 132. ISBN 978-1-107-13047-0. 
  3. ^ Wells, John C. (1982). Accents of English. Volume 2: The British Isles. Cambridge University Press. стр. 323—327. ISBN 0-52128540-2. 
  4. ^ Crystal, David (2005). The Stories of English. Penguin. стр. 416. 
  5. ^ Roach, P.J. (1979). „Laryngeal-oral coarticulation in glottalised English plosives”. Journal of the International Phonetic Association. 9: 1—6. 
  6. ^ Roach, Peter (2004). „British English: Received Pronunciation”. Journal of the International Phonetic Association. 34(2): 240. 
  7. ^ Gimson, Alfred C. (1970). An Introduction to the pronunciation of English. London: Edward Arnold. 
  8. ^ Gimson, ed. A. Cruttenden (2014). Gimson's Pronunciation of English (8th ed.). Routledge. стр. 184. 
  9. ^ Fabricius, Anne (2000). „T-glottalling between stigma and prestige: A sociolinguistic study of Modern RP” (PDF). web.archive.org ([PhD thesis, Copenhagen Business School]). стр. 141. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2011. г. Приступљено 2024-04-19. 
  10. ^ Ježek, Miroslav (2009), Upton's Model of RP: based on a research study into the current awareness of speakers and respondents of English (PDF) (M.A.), стр. 27 http://is.muni.cz/th/109001/ff_m/diplomova_prace_Jezek.pdf
  11. ^ Eddington, David; Taylor, Michael (2009). „T-Glottalization in American English”. American Speech. 84(3): 298—314. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Глотализација_гласа_/t/&oldid=27719007”